НАШИХ ПРВИХ 70 ГОДИНА (1947-2017) (ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СУБОТИЦА)

logo_ok

VIRTUELNA IZLOŽBA “NAŠIH PRVIH 70 GODINA”

http://suarhiv.mycpanel.rs/virtualna-izlozba-2017/

 

П У Б Л И К А Ц И Ј А:

korice

НАШИХ ПРВИХ  70 ГОДИНА (1947-2017)

САДРЖАЈ

УВОДНА РЕЧ

ПРВИХ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА

Организовање

            АРХИВСКА ГРАЂА

ОД ПРОШЛОГ ЈУБИЛЕЈА ДО ДАНАС

Организационе јединице Архива

Дигитализација, е архива и веб сајт архива

Конференције и радионице

            Сарадња и усавршавање

Запослени у архиву

ИЗЛОЖБЕ И ПУБЛИКАЦИЈЕ

ПРО МЕМОРИА

ЕМИЛ ВОЈНОВИЋ

ГАШПАР УЛМЕР

МИЛАН ДУБАЈИЋ

ЈАНОШ ДОБОШ

ЛАСЛО МАЂАР

ГАБОР ЛАЛИЈА

МИРЈАНА ДИМИТРИЈРВИЋ БЕБА

МАРИЈА МИЛОДАНОВИЋ

УВОДНА РЕЧ

Ове године посебним програмима обележавамо 70 година деловања Архива. То као да је природни наставак и неговање традиције, пошто је наша установа обележила 40-ту[1] и 60-ту[2] годишњицу. У том циљу настаје и ова публикација. Њоме покушавамо дати данашњи пресек Архива али и на сажет, информативан и целовит начин представити седам деценија иза нас.

Поглавље – Првих седам деценија сумира период од 1947. до 2017. године, док наставак – Од прошлог јубилеја до данас, укратко представља Архив у том периоду. Про мемориа је наш покушај да се одужимо колегама и колегиницама који су дали своје велике доприносе да се Архив формира као респектабилна стручна установа.gr 1574 1926

Уводне речи из наше публикације пре десет година,  поред свих корака који су направљени ка напретку и модернизацији струке и Архива,  актуелне су и данас. “Спољашњи оквири и услови који детерминишу судбину сваке установе овог типа, а који зависе у првом реду од ширих, друштвених и државних околности, мењали су се током протеклог периода и битно су утицали и на наш Архив. Простор за смештај архивске грађе и за рад са архивском грађом; потребан број и одговарајућа физиономија архивистичког кадра; свест о значају архивске грађе и архива, те правилна законска регулатива и обезбеђена финансијска средства – су основни предуслови рада и развоја сваког архива. Готово ниједан од тих предуслова суботички Архив, кроз своје трајање од шест десетлећа, није имао ни довољно ни у потпуности обезбеђено – у складу са својим  развојем,са количином архивске грађе и потребама за технолошком модернизацијом, те с обзиром на повећање интереса за коришћењем архивске грађе.[3]naslovna 60

Постоји раширено погрешно мишљење да су архиви, па тако и овај суботички,  само затворене изоловане временске капсуле у којима се похрањују и чувају документи. Но они су и много више, они живе и пулсирају заједно са друштвеном структуром у коју су уткани. Тако ће и наш Архив наставити даље да испуњава своју функцију и задатке, старајући се о писаној баштини, покушавајући да заузме одговарајући статус како у стручној, тако и локалној те широј заједници.

 

У Суботици, 1.08.2017.                                                                            Стеван Мачковић,                                                                                                 директор Историјског архива Суботица

ПРЕТХОДНИХ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА У АРХИВУPecat 1847

Културно наслеђе наших предака настајало је као одраз  живота којим су живели у прошлости. Реалан живот остао је записан на многобројним хартијама које ће својим садржајима ткати ћилим прошлости и духа протеклог времена.

Записи догађаја настали на хартији, чували су се на местима и зградама где су их исписивали њихови творци, у црквама, жупанијама, зградама суда, општина или код појединаца који су стварали своје колекције. Из појединачних канцеларија које су чувале своје документе, јавиће се потреба да се документи чувају у посебним за то предвиђеним архивама.cropped-cropped-cropped-dscn8373.jpg

Архиви су израстали временом из потребе која се наметнула у смислу очувања и заштите оних докумената који ће постати културно добро народа и нација државе.

Темељи данашње мреже архивских установа и архива у Војводини постављени су после Другог светског рата инструкцијама државних органа.

До рата па и за време њега, градска архива у Суботици је била похрањена у просторије ондашње и данашње Градске куће грађене од 1908 до. 1910. године. Китњаста грађевина стила мађарске варијанте сецесије, састоји се од централног и више малих, споредних торњева. У једном од њих на северној страни града налазила се градска архива која је у овом простору брижно чувала и крила списе који су сведочили о итекако важним догађајима који су стварали историју града. Архив је у раздобљу до стварања првих архивских подручја, сакупљао архивску документацију везану за рад градске управе, без обзира да ли се она односила на период Магистрата повлашћене Краљевско-коморске вароши Сент-Мариа 1743−1778, Магистрата слободног краљевског града Мариа Tересиопел 1779−1849, Градског начелства Мариа Тересиопел 1849−1860, Градског већа Слободног краљевског града 1861−1918. или Сената града Суботице 1918−1941. године.[4] Поред ових архивских фондова,[5] настале су архиве више школа, културних установа, при црквама матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, деловодници и важнији списи при судовима.[6]

Успостављени вид чувања архивске грађе, биће прекинут избијањем Другог светског рата када ће у ратним временима страдати на хиљаде докумената. Да би се ово спречило и сачували значајни писани документи, нови органи власти већ од завршетка рата доносе прве прописе и упутства о заштити споменика културе. Све Команде места су добиле наредбу да се постарају како би се „сачувале од уништења – све архиве: државне, самоуправне, црквене, културно-просветних установа и удружења, фашистичких, петоколонашких и окупаторских организација и друго“.[7] Прописи су се односили на заштиту и чување архива појединих установа или предузећа. У архивском фонду Градски народни одбор Суботица чији рад почиње од 1944. године, наилазимо на упутства која се односе на: начин чувања архиве државних предузећа, шкартирању архиве и издавању докумената од културно-историјског значаја,[8] о архивама предузећа, сређивању архиве, о осигурању архиве, библиотеке и музеја.

Clip

Blaško Vojnić Hajduk (oko 1934.)

Појединачни прописи и упутства о заштити докумената ће прерасти у организовани вид заштите образовањем Архивског подручја за град Суботицу и Бачкотополски срез, на основу одлуке одељења за просвету ГИО НС АПВ бр. 16800 од 1946. године. Овом одлуком је формирано девет архивских подручја у Војводини. Суботичко подручје се односило на градско подручје Суботице и срез Суботице и Бачке Тополе[9]. Истом одлуком је назначено да свако архивско средиште мора имати архивског руководиоца. За архивског руководиоца у Суботици је именован Блашко Војнић Хајдук, руководилац Градске библиотеке. Његово именовање као архивског руководиоца и одређивање делокруга његовог рада је извршено дописом ГИО НС АПВ – Повереништво за Просвету број 11059 од 16. VII 1947. године.[10] У предмету именовања архивског руководиоца и одређивање његовог делокруга се наводи:

„Да би архивски руководилац могао успешно обавити све те послове дужан је власник сваке архиве (државне, јавно-правне, приватне) дозволити и омогућити руководиоцу приступ у архиву и обављање стручног прегледа и рада у њој, а и усвојити сваки стручни предлог и упутство руководиоца за обезбеђење и уређење архиве.“[11]

Његово именовање представљаће и почетак рада архивске службе на овим просторима. Нашавши се на овој функцији суочио се са првим пословима око организације рада у Установи. Ускоро су расписом утврђени најпречи послови које је требало обавити као: добијање просторије за средиште, обезбеђивање финансија, проналажење лица за рад и преглед архива на свом подручју.[12]

Након Михаља Прокеша од 12. јула 1948, архивски руководилац ће бити Иван Рудић, као хонорарни службеник. Новембра 1948, он подноси исцрпни извештај о раду подручне архиве и о ситуацији на терену. Осим дела који се односи на преглед архива на терену он  пише о проблемима, сметњама и недостацима у раду. Главна питања која се морају решити су:

„1. Постављање руководиоца за сталног службеника као ’архивисте’, 2. Утврђивање позиције материјалних расхода и 3. Додељивање просторија за подручну архиву!“[13]

Крајем 1948. године ће се обезбедити једна мала просторија за Архивско подручје која се налазила у згради Градског музеја. Наредне године архива добија две просторије у тадашњој Енгелсовој улици.

То је било време када се организују први курсеви из архивистике у Новом Саду, Београду и Дубровнику. Успешним завршетком рата ФНРЈ и престанком могућности оружаног сукоба, партијско-државно руководство проценило је потребу појачаног рада у изучавању историје, културе и развоја револуционарног радничког покрета и деловања КПЈ у Југославији. Тим поводом се и посвећује пажња архивама као чуварима докумената о прошлости.

Почетком 1949. године Архивско подручје прерасло је у Архивско средиште. Архивска подручја се још не могу третирати као установе, која су била и даље одговорна ГНО-у Повереништва просвете на чијем терену се налазе.[14]

Архив се преселио у нове просторије децембра 1950. године. Архивско средиште добија просторије на 3. спрату Градске куће. Наставља се прикупљање архивског материјала из народно-ослободилачког рата чији се материјал предавао Историјској секцији Земаљског одбора Савеза бораца у Београду.

За архивског руководиоца ће бити постављен Емил Војновић 28. новембра 1951. године. У то време пажња ће још увек бити концентрисана у правцу спасавање архивске грађе, администрације и контроле службе а да нагласак још није могао бити на стручном раду.[15] Од тог времена постепено ће се повећавати број запослених радника у архиву.

Извршни одбор ГНО у Суботици упутио је предлог Савету за просвету, науку и културу Србије, за претварање досадашњег архивског средишта у Градску државну архиву. По упућивању дописа од стране ГИО НС АПВ свим Градским народним одборима у градовима − средиштима будућих градских архива, о томе како да се ово изврши, основани су архиви. Допис о овој тематици, упутио је и архивски руководилац Емил Војновић 1. фебруара 1952. године, Савету за просвету и културу ИОГНО Суботице:

„Архивска средишта која су основана на територији Народне Републике Србије, били су привремени центри за заштиту и прикупљање историјско-архивског и архивско-регистратурског материјала до формирања односних државних архива, како пак Закон о државним архивима предвиђа оснивање градских државних архива у великим или историјски значајним градовима, као установе народних одбора односних градова, то се указала потреба, да се архивско подручје у Суботици претвори у Градску државну архиву, утолико више што за то постоје предуслови, наиме, Суботица спада у ред великих, историјски значајних градова наше државе, њен архивски материјал садржава податке о историјским збивањима из прошлости целе северне Војводине, те представља драгоцени извор за изучавање политичке, културне, правне и економске историје овога краја.“ [16]

Утврђена су подручја рада архиве и донета Решења о оснивању. Извршни одбор Градског народног одбора Суботице донео је на својој седници одржаној 10. марта 1952. године Решење да се архивско средиште претвори у Градску државну архиву.

У овом периоду ће се радити интензивно на сакупљању архивске грађе. Установа приређује прву изложбу архивских докумената у Суботици и на Палићу.

Историјски архив добија назив на основу Решења Скупштине среза Суботице бр. 05-7101/1964 године.[17] Права и дужности оснивача у овом периоду је вршио Народни одбор среза, односно Скупштина среза Суботице. Број радника и количина архивске грађе у Архиву се повећавала.

У Историјском архиву Суботице је био укупан број фондова: 1955. године 51 (12.500 фасцикли списа; 4.900 књига); 1957. године 96; 1962. године 115 (сређених 40, делимично сређених 25, несређених 50).[18]

Запослених радника је било: 1957. године 6; 1967. године 9 и 1970. године 11 запослених.[19]

У 1970. години из штампе је изашао први број Водича нашег Архива на 176 страна. У поменутом Водичу представљени су фондови и збирке које су тада биле евидентиране у архиву, укупно 143. Објављивање овога Водича је представљало велики корак у домену информисања о архивској грађи. Иако је био непотпун и ограничен са подацима, често је употребљаван.[20]40 GODINA ARHIVA SAVETOVANJE

Од времена објављивања „Жутога водича“ број фондова и збирки у Архиву се вишеструко повећао. Наредни попис − Водич кроз фондове и збирке је сачињен 1977. године овде је представљен 191 фонд и збирка. У међувремену је у архив примљено много нове архивске грађе. Ново примљени фондови су најпре морали бити архивистички сређени да би се израдили њихови описи.[21]

Савремена ситуација наметнула је представљање фондова и збирки писањем по новом, захтевнијем Упутству. Ово је резултирало писањем савременијих водича, који ће бити објављени у 2012. и 2015. години. У две књиге представљен је 491 фонд и збирка.[22] Објављени Водичи представљају стање архивске грађе, они су најкраћи пут до жељене информације.[23] 

Организовање

Историјски архив у Суботици је међуопштинска установа заштите, која покрива територије општина Суботица, Бачка Топола и Мали Иђош.

Од оснивања до данас подручје територијалне надлежности је остало непромењено. Уз три општине Архиву припадају и 33 насељена места: Бачки Соколац, Бачки Виногради, Багремово, Бајмок, Бајша, Биково, Чантавир, Душаново, Ђурђин, Фекетић, Горња Рогатица, Гунарош, Хајдуково, Карађорђево, Келебија, Кочићево, Ловћенац, Мала Босна, Мали Београд, Мићуново, Ново Орахово, Његушево, Орешковац, Пачир, Средњи салаши, Стара Моравица, Светићево, Шупљак, Таванкут, Вишњевац, Зобнатица и Жедник.[24]

До 31. августа 1955. године права и дужности оснивача Архива вршио је Народни одбор града Суботице. Од 1. септембра 1955, до 31. марта 1965, Народни одбор среза, односно Скупштине среза Суботица, од 1. априла 1965, до 31. марта 1967, Покрајинско извршно веће, а од 1. априла 1967, па надаље скупштина општине Суботица, Бачка топола и Мали Иђош.[25]

У Архиву се обавља рад у оквиру следећих организационих јединица:

  1. Одељење за управу и опште послове
  2. Одељење за заштиту архивске грађе ван Архива
  3. Одељење за сређивање и обраду архивске грађе
  4. Одељење за документационо-информативну службу.

Архив има богату библиотеку, са књигама које се стално надопуњују куповином или разменом. Књиге се односе на завичајну историографију, периодику и стручне часописе. У делатност Архива спада и културно-пропагандна делатност. Ради се на истраживању чија се основа базира на архивској грађи, затим изради публикација и на публиковању, архивске грађе путем информативних средстава као и на њеној дигитализацији. У Архиву се припремају и изложбе ради популаризације архивске грађе.

Са кадровским јачањем архива развијала се и његова издавачка делатности. Архивисти као и многобројни истраживачи, објављују своје радове и студије које се базирају на архивској грађи а тичу се завичајне историје. Установа издаје свој часопис под називом „Ex Pannonia“ од 1996. године. Објављени радови се односе на теме из завичајне историографије и архивистике. Архив је у својој едицији објавио више стручних књига из прошлости овога поднебља. У оквиру научно-информативних средстава о архивској грађи објављени су многи аналитички инвентари фондова из различитих временских епоха. [26]

hp photosmart 720

2005.

У својој прошлости сам Историјски архив у Суботици је био организатор више запажених стручних саветовања и семинара. На овим скуповима се расправљало о актуелним темама из струке. Поред колега из земље на овим семинарима су учешће узимали и колеге из суседних земаља. Суботички архивисти успостављају сарадњу и реализују узајамне посете са колегама из осталих архива у земљи и иностранству.

На крају 2016. године број запослених је био 20, од тога 11 са високим образовањем, 1 са вишим образовањем, 6 са средњим образовањем, 2 са основним образовањем.[27]Архив користи просторије у више објеката. Од тога се један објекат налази у Бачкој Тополи. Радне просторије се налазе у 8 канцеларија, које заједно са читаоницом износе 198,47 м2.

АРХИВСКА ГРАЂА

Разноврсни архивски фондови као и збирке које се чувају, чине богатство архива. Податке  о друштвеној, економској, политичкој, социјалној и културној прошлости града проналазимо у документима из 515 архивска фонда.

1743-01 mala

1743.

 

1743-02

1779.

3-1-1-25 400 dpi orig 1874

1874.

Сачувани документи датирају из различитих временских епоха, они су различитих провенијенција. Подељени су по настанку у фондове и збирке:

  1. Управа и јавне службе
  2. Правосуђе
  3. Војне јединице, установе и организације
  4. Просветне, културне и научне установе и организације
  5. Социјалне и здравствене установе и организације
  6. Привреда и банкарство
  7. Друштвено-политичке организације, друштва и удружења
  8. Породичне и личне фондове
  9. Збирке.[28]

Посебно богатство Архива чини архивска грађа која је настала радом локалних органа управе, а која се може у континуитету пратити од времена Магистрата повлашћене краљевско-коморске вароши Сент Мариа (1743−1778) године. Привилегована камерална варош Сент Марија је 1779. године проглашена за слободни краљевски град Мариа-Терезиополис и тада град добија први Статут. Из овога времена сачувани су списи у количини од 4000 фасцикула.[29] 

179 34 prevod 23 10 1744 na bunjevacki3

F:179. 1744.

Континуитет рада градске управе наставља се кроз фонд Градског начелства за период од 1850−1860. године. Потом следи фонд Градско веће слободног краљевског града Суботице 1861−1918, затим Градско поглаварство (Сенат града) Суботице 1918−1941, Градско начелство слободног краљевског града Суботице 1941−1944, Градски народни одбор 1944−1955. година.

Поред фондова који осликавају рад градске управе кроз векове, не мање значајни су фондови са списима о раду судова, краљевских комесара, уред Великог жупана Суботице и Баје (1887−1918), Збирке црквених и државних матичних књига, Збирка карата и планова града, Збирка пројеката, Збирка плаката, Збирка диплома из периода 1658−1845. година. Архив поседује и Збирку фотографија из времена од XIX века.

По критеријуму за категоризацију архивске грађе, архивски фондови су груписани на фондове од изузетног, великог и општег значаја.

Татјана Сегединчев, архивски саветник

 

ОД ПРОШЛОГ ЈУБИЛЕЈА ДО ДАНАС

Иза нас је седма деценија живота суботичког Историјског архива, откако је успостављена самостална установа архива код нас.[30] Архивистика, као и само архивирање, данас је позната и уобичајена наука и пракса која прати канцеларијско пословање и живот докумената. Преко опште потребе за чувањем писаних трагова и развоја административних система на овим просторима, до прошлости архива код нас, издвајају се два архивска периода у Суботици – први који почиње 1743. успостављањем Магистрата привилеговане коморске варошице Сент Марија[31] и други који почиње након Другог светског рата формирањем Архивског подручја за град Суботицу и срез Бачку Тополу.[32] Данас смо у ери модерне архивистике, која мора да се прилагођава новим технологијама и техничким тенденцијама и самим ти ствара велику потребу за променама у методама, техникама, законима, сарађивању, у последњој деценији, логично, више него икад. Због тога, поред уобичајених активности, архив се бави активностима које су прилагођене новим информатичким потребама и дигиталним условима.KA SR2

Историјски архив Суботица као међуопштински архив надлежан над територијом градa Суботица и општина Бачка Топола и Мали Иђош, базира свој рад на вршењу његовог примарног задатка који се заснива на Закону о културним добрима,[33] а то је заштита архивске грађе на терену, њено прикупљање и заштита архивске грађе унутар Историјског архива (архивистичка обрада и сређивање архивске грађе која се чува у депоима самог Архива), као и културно-образовни рад.

Организационе јединице Архива

Одељење за управне и опште послове. Сваке године број захтева странака поднесених Секретаријату Архива ради издавања уверења у приватно-правне сврхе,  на основу грађе којом Архив располаже, варира од потреба и нових прописа. Захтеви су у вези са издавањем разних потврда, уверења и преписа, у вези са радним стажом, уверења из црквених и државних матичних књига; овера ЗКУЛ, оставина, грађевинских дозвола  а затим оних везаних за поступак реституције. Ако упоредимо, у 2009. години је било 764 захтева док је 5 година након тога у 2014, било 1963 захтева, највише везаних за поступак реституције. Прошле године број захтева је био 1407. Секретаријат врши истраживања докумената за странке, након чега издаје оверене копије, преписе, уверења, потврде итд.shema 2016-2

Одељење за заштиту архивске грађе ван Архива. Архив тренутно врши надзор над заштитом архивске грађе у 963 регистратуре од којих је угашено 75.[34] Преузимање грађе током минуле деценије готово је у потпуности испунило просторне капацитете депоа Архива. Простор је један од проблема са којим се Архив увек бори. Архив данас располаже са 7 депоа на различитим локацијама на површини од 2512 м2.[35]Umetnost Topola

Одељење за сређивање и обраду архивске грађе. Број фондова у Архиву је сваке године већи. Тренутно Архив има 515 архивских фондова и збирки,[36] што је 7.300,45 м архивске грађе. Укупан број сређених фондова данас је 372 и 24 сређене збирке, и преостаје 3433,01 м несређене грађе.

Читаоница архива, као део наше специјализоване стручне библиотеке,  прима истраживаче који могу да истражују грађу и користе библиотечки материјал архива. И домаћи и страни истраживачи[37] истражују разне теме за радове, породично стабло итд., и поред доступности грађе онлајн, не може се рећи да је у протеклој деценији број истраживача који нам долазе опао. Специјализована архивска библиотека у свом фонду има 6512 наслов о завичајној историји и архивској струци,  и 1125 издања архивске периодике.strukturamaticna

Центар за документацију и информације. Архив спроводи дигитализацију своје грађе, као и управљање веб сајтом и Е архивом. Данас је готово немогуће пословати без компјутерске технологије, и зато је за запослене Архива често велики изазов да обављају задатке користећи рачунаре и опрему која је услед тренутних (финансијских) прилика, застарела…[38] Архив данас располаже са 1 сервером, 20 рачунара, 4 скенера, 2 дигитална фотоапарата и 9 штампача.

hp photosmart 720

Дигитализација, е архива и веб сајт архива

Веб страница архива[39] постоји од 2006. године и увек je константо у процесу надоградње и ажурирања. Преко веб странице корисници, странке и истраживачи могу да се информишу о свему у вези са нашим Архивом, од историјата и основне делатности, до актуелности и новости у вези са активностима архива и његовим радом. Део процеса модернизације је дигитализација архивске грађе и библиотечког материјала, што омогућава лакше коришћење као и коначну заштиту грађе. Архив врши дигитализацију  своје грађе као део пројеката и сарадње, као и за потребе истраживања. На сајту је истраживачима доступна одређена дигитализована грађа (индекси матичних књига, сумарни и аналитички инвентари и као и публикације архива).

Е архива је база податка која садржи грађу Историјског архива Суботица којој се може приступити путем интернета. Тренутно, Е архива садржи део дигитализоване грађе фонда 451, Збирка црквених матичних књига (1687–1949) и то индексе матичних црквених књига (крштених, венчаних, умрлих) католичке (црквена општина Света Терезија, Свети Рока, Свети Ђорђе) и православне (црквена општина Вазнесење Господње, Свети Великомученик Димитрије – Александрово) вероисповести за територију Суботице од 1687. до 1947. године, за територију Бајмок (црквена општина Свети Петар и Павао) од 1820. до 1905. и за територију Шупљак – Лудаш (црквене општине Света Катарина) од 1832. до 1901. године. Дигитализовани снимци су груписани по основним одредницама које иду редом – по месту, затим вероисповести, црквеној општини, врсти индекса (крштење, венчање, смрт), граничним годинама и по абецеди односно азбуци. Основне одреднице за истраживање су на три језика (српски, мађарски, енглески), али је крајњи документ на изворном језику. Корисник који жели да приступи подацима у е архиви, мора да попуни пријаву, тачније да се региструје. Након попуњавања формулара, треба назначити тему односно сврху истраживања, место које жели будући истраживач да претражује као и презимена која се истражују. Постоје наглашени услови коришћења које корисник мора да прихвати да би приступио Е архиви. У Е архиви има укупно 8498 нормализованих снимака за истраживање преко интернета. На сваки снимак је постављен водени жиг у облику логоа Историјског архива Суботица ради идентификације порекла.

 

Конференције и радионице

Историјски архив Суботица организује и одржава Суботички архивски дан од 2008. године. То је стручна конференција међународног карактера, где колеге из сродних институција из наше и суседних земаља, имају прилику да одрже реферат на одређену архивистичку тему. Размена искуства овог типа је јако значајна за напредак праксе, као и превазилажење одређених изазове с којима се архивисти свакодневно суочавају. На конференције сваке године гостују колеге из Мађарске, Хрватске и Босне. Архивски дани се одржавају у Великој већници суботичке Градске куће. Након пријема и регистрације учесника и гостију, отвара се састанак музичком тачком и поздравним речима директора. Затим следи радни део тј. подношење реферата, обично из два дела. Предавање је пропраћено видео презентацијом ако аутори то укључе у своје излагање, и омогућен је симултани превод са српског на мађарски језик и обрнуто. Од 2012. године Архивски дан постаје дводневни догађај, где се првог дана одржава стручна радионица за регистратуре у читаоници архива, а другог дана радни део конференције. Ове године се одржава јубиларни Десети архивски дан.

 

Архивски дан Датум одржавања Тема
Први архивски дан 23.09.2008. Заједничка питања за све архиве у региону
Други архивски дан 23.09.2009. Архив и дигитализација
Трећи архивски дан 23.09.2010. Архиви и културно-образовна делатност
Четврти архивски дан 21.09.2011. Локална − завичајна историографија и архиви
Пети архивски дан 18.09.2012. Архиви и регистратуре – заштита архивске грађе у настајању
Шести архивски дан 20.09.2013. Јавност и архив
Седми архивски дан 18.09.2014. Збирке у архиву
Осми архивски дан 17.09.2014. Архиви и њихова међународна сарадња
Девети архивски дан 23.09.2016. Архиви и њихова културно-просветна делатност
Десети архивски дан 21.09.2017. Архиви између културе, науке и управе

Од 2012. године, сваке године у склопу конференције Архивски дани Историјски архив Суботице одржава и радионицу за стручно оспособљавање запослених у регистратурама (запослених у просветним институцијама и правника, секретара у рачуновођа културних установа), из области канцеларијског и архивског пословања. Радионица се одржава у просторијама читаонице историјског архива, дан пре саме конференције.

 

Сарадња и усавршавање

Архивисти су у последњој деценији морали прилагодити своје активности и рад модерним друштвеним и медијским потребама, што је понекад изазов. Константно усавршавање, саветовање и размена искуства је кључна у превазилажењу тих изазова. У току последње деценије, архивисти Историјског архива Суботица су, колико су могућности дозвољавале, присуствовали догађајима организованим од стране сродних установа, као што су изложбе, семинари, конференције, саветовања, конгреси, дани архива, промоције, радионице, предавања, где су и узимали и учешће. Традиционално се обављају посете таквим приликама, архивима у Војводини и остатку земље, као и архивима у суседним земљама у Будимпешти, Осијеку, Сегедину, Кечкемету, Баји, Печују, Залаегерсегу, Тузли, Осијеку, Вуковару, Загребу, као и посете музејима, библиотекама… Колеге и сарадници из многих установа такође присуствују нашим конференцијама, изложбама и догађајима. Сарадња са архивима из суседних земаља, Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине, увек се одржава па су потписани и уговори о међусобној сарадњи. Године 2014. је потписан уговор о сарадњи са Хрватским државним Архивом у Загребу. Архивисти суботичког архива такође присуствује састанцима стручних комисија у Новом Саду и Београду и састанцима Друштва архивских радника Војводине (ДАРВ) и Архивистичког друштва Србије. Наш Архив је 2016. приступио међународној архивистичкој организацији ICARUS.

Архив редовно одржава предавања студентима и ученицима основних и средњих школа, о значају архива и архивске грађе приликом којих се ђаци упознају са установом и радом архива и грађом коју архив чува.

 

Запослени у архиву

Поред многих услова од којих зависи квалитет рада и продуктивност Архива, један од значајних је структура запослених у овој институцији. Састав запослених у архиву у смислу струке се мењао. Данас, поред одговарајуће стручне спреме коју одређена позиција Законом захтева,[40] запослени морају да полажу стручни архивистички испит у надлежној установи, у нашем случају Архиву Војводине.[41]

Данас колектив Архива чини 20 запослених, од тога 10 са високим, 1 са вишим, 6 са средњим и 3 са основним образовањем:

  • Одељење за управу и опште послове има 7 радника (директор Стеван Мачковић, архивски саветник; секретаријат − Рудолф Герхардт, Невенка Бероња; рачуноводство – Тамара Петковић, Роберт Шимон; одржавање – Марија Хегедиш, Весна Вујковић);
  • Одељење за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала (тзв. спољна служба) има двоје запослених (виши архивиста Зоран Вукелић, архивиста Горан Стантић);
  • Одељење за сређивање и обраду архивске грађе има 9 архивиста и архивских помоћника (архивски саветник Золна Матијевић, архивски саветник Татјана Сегединчев, виши архивиста Золтан Месарош, архивиста и правник Санела Плетикосић, архивисти Халас Тибор и Дијана Бореновић, архивски помоћници Бранислав Егић, Хајнака Леваи, Дејан Мркић) и једног манипуланта (Жељко Видаковић);
  • Одељење за документационо-информативну службу има једног радника, Бојан Самарџија, информатичар.

 

Запослени у Архиву од 2007. до 2017.

Редни број Име и презиме Радно место Дан, месец и година ступања на дужност Дан, месец и година престанка рада
1.  Марија Хегедиш чистачица 25.04.2007. 25.08.2007.
27.08.2007.
2. Санела Плетикосић архивиста

правник

3.09.2007.
3. Николета Апро (рођ. Чернек) архивски помоћник 7.04.2008. 28.10.2014.
4. Душанка Трајковић рачуновођа, билансиста 15.01.2008. 30.04.2009
5. Тибор Халас архивиста 23.02.2009.
6. Тамара Петковић (рођ. Танурџић) рачуновођа, билансиста 1.05.2009.
7. Милена Попадић архивиста 10.02.2011. 10.05.2011.
8. Дијана Боренoвић (рођ. Мусин) архивиста 13.06.2011.
9. Елеонора Ремеш спремачица

курир

1.08.2011. 01.09.2015.
10. Дејан Мркић архивски помоћник 1.03.2012.
11. Горан Стантић архивски помоћник 1.12.2012.
12. Дијана Вилов помоћни радник у рачуноводству 1.08.2014. 14.09.2014
13. Бисерка Лолевски помоћни радник у рачуноводству 15.09.2014. 28.10.2014.
29.10.2014. 30.03.2015.
14. Роберт Шимон административни радник 11.05.2015.
15. Весна Вујковић спремачица 21.09.2015. 31.03.2016.
18.04.2016. 30.09.2016.
20.10.2016. 28.12.2016.
9.01.2017.
16. Владимир Крстић информатичар 15.11.2016. 14.03.2017.
17. Бојан Самарџија информатичар 27.03.2017.

Дијана Бореновић, архивиста

 

ИЗЛОЖБЕ И ПУБЛИКАЦИЈЕ  

Изложбе

  1. Архив и школа: Архив и учитељи; изложба је била постављена у гимназији Костолањи, поводом завршетка пројекта Архив и школа.
  2. Суботичке градске куђе 1751−1828−1910; изложба је била постављена у вестибилу Градске куће, а гостовала је у Мађарској у Сентеш-у и Кишкунхалашу и у Хрватској.ow33892_5
  3. Суботица на старим картама и мапама; изложба је била постављена у вестибилу Градске куће, а гостовала је у Мађарској у Кечкемету.
  4. Спортско друштво Спартак; изложба је била постављена поводом јубилеја 70 година постојања и рада спортског друштва Спартак из Суботице, у оквиру Ноћи Музеја 16. маја у вестибилу Градске куће.
  5. 115 година ФК Бачка; изложба је била постављена у оквиру Ноћи Музеја 22. маја у вестибилу Градске куће.

 

Публикације

Информативна средства

У последњој деценији наш архив је успео да направи и изда најзначајније архивско информативно средство, а то је Водич кроз архивске фондове.[42] Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/1[43] издат је 2012. године. Ова књига садржи опис 220 фондова и збирки и географски и именски регистар истих. Друга књига Водича, тј. Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/2,[44] издата је 2015. године и садржи опис 270 фондова и збирки и њихов географски и именски регистар.  Исте године је издат и превод прве књиге Водича на мађарски језик A Szabadkai Történelmi Levéltár levéltári kalauza. 1. köt. Водич нашег архива је писан по Упутству за израду Водича за архиве у Војводини који је усвојен од стране Редакције водича кроз архивску грађу Србије 2002. године.

 

Часопис

ExPannonia 11, Суботица, 2007.

ExPannonia 12−13, Суботица, 2009.

ExPannonia 14, Суботица, 2011.

ExPannonia 15−16, Суботица, 2012.

ExPannonia 17, Суботица, 2013.

ExPannonia 18, Суботица, 2014.

ExPannonia 19, Суботица, 2015.

ExPannonia 20, Суботица, 2016.

Монографије

Емил Либман, Грађа за медицинску библиографију Суботице (1828−2005), Суботица 2008.

Емил Либман, Медицинска библиографија Суботица 1825−2009, Суботица 2011.

Lajoš Hovanj, Sliv jezera Palić, Суботица 2016.

 

Каталози

Зоран Вуkелић, Стеван Мачковић, Золна Матијевић, Суботичке градске куђе − Szabadkai városházák 1751−1828−1910, Каталог изложбе, 2010.

Зоран Вуkелић, Стеван Мачковић, Золна Матијевић, Суботица на старим картама и мапама − Szabadka a régi térképek tükrében − Subotica on Old Charts and Maps, Каталог изложбе, 2011.gk 2010 Naslovnica

 

Дигитална издања

Привилегија слободног краљевског града Суботице из 1779. године, CD/DVD, 2009.

 

ПРО МЕМОРИА – НАЈИСТАКНУТИЈИ АРХИВИСТИ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СУБОТИЦА

ЕМИЛ ВОЈНОВИЋ (1910−1986)

Рођен је у Темишвару у Румунији 28. јуна 1910. године. Гимназију је похађао у родном месту и Новом Врбасу. Од 1931. до 1933. године био је запослен у адвокатској канцеларији у Бачкој Тополи као службеник. Дипломирао је на Правном факултету у Суботици 1937. године, а докторирао1942. године у Печују.

За управника Историјског архива у Суботици постављен је решењем Извршног одбора Народног одбора града Суботице дана 1. децембра 1951. године. Пионирским залагањем ударио је темеље архивској пракси и теорији у Суботици, али и шире. Као архивски радник написао је читав низ стручних радова и реферата који су публиковани у стручним часописима Архивски преглед, Архивски алманах , затим у стручном органу Националног архива Мађарске Levéltári Hiradó (Архивски гласник). У периоду од 1955. до 1962. године био је члан редакција стручних часописа Архивски преглед, Архивски алманах, Архивист, као члан Извршног одбора Друштва архивиста. Био је ангажован и у већем броју стручних тела и комисија. Важио је и био признат као један од најбољих стручњака−архивиста на територији Југославије. Поред српског, владао је немачким, француским, румунским, латинским и мађарским језиком. За свој рад награђен је 1972. године Октобарском наградом града Суботице. Као руководилац установе посвећивао је пажњу стручном оспособљавању и усавршавању запослених. Био је иницијатор размене архивалија са иностранством. Радио је на истраживањима у земљи и иностранству у вези са прошлошћу Војводине. Пензионисан је 1973. а преминуо 1986. године.

 

ГАШПАР УЛМЕР (1915−2002)

Гашпар Улмер, архивски саветник, родио се у Станишићу, општина Сомбор 13. априла 1915. године. Надбискупску класичну гимназију завршава у Травнику, док Богословски факултет завршава 1940. године у Ђакову. За време окупације завршава Вишу управну школу у Марошвашархеју (Marosvásárhely) 1944. годинe. После Другог светског рата са породицом се пресељава из Станишића у Суботицу. Када је 1952. године Архивско подручје за град Суботицу и срез Бачка Топола прерасло у Градску државну архиву, као добар зналац латинског, немачког, мађарског и српског језика добија посао архивисте где, заједно са још једном колегиницом и директором, чини окосницу стручног кадра. Осамнаест година Улмер обавља и дужности заменика директора Архива, тако да бива један од сведока утемељивача архивистике, као и реализатор свих догађања везаних за установу. У више наврата био је члан и председник Савета архива Војводине, да би од 1974. године сваке године био у стручном тиму који је радио у страним архивима (Аустрије и Мађарске) ради истраживања архивске грађе са садржајем занимљивим за нашу земљу. Такође је био и члан Савезне комисије експерата која је одређена за утврђивање провенијенције југословенске грађе у архивским установама Беча ради реституције.

За свој предан рад добио је прегршт друштвених признања од којих наводимо само најзначајнија: Диплома са медаљом Матице српске 1976. године; Диплома Општине Бачка Топола 1988. године; Октобарска награда за нарочита достигнућа из области друштвених делатности „Ослобођење Суботице“ 1989. године и статус Почасног грађанина града Суботице 1997. године.

 

МИЛАН ДУБАЈИЋ (1929−2007)

Рођен је у Новом Жеднику 3. фебруара 1929. године. Основну школу је завршио у Жеднику, а гимназију у Новом Саду и Суботици. Филозофски факултет, предмет – историја са помоћним историјским наукама, студирао је и завршио у Београду 1957. године.

Кратко време је био запослен као васпитач, нешто више од две године ради као професор у суботичкој Гимназији, а седамнаест година ради као кустос– историчар у Градском музеју у Суботици. Као кустос у Музеју ради на истраживању радничког покрета и народноослободилачке борбе. За то време организује више изложби. У штампи и часописима објављује око 150 чланака и публикује два посебна стручна рада.

Милан Дубајић је био учесник народноослободилачког покрета од 1944. године. Био је курир при Котарском народноослободилачком одбору Доњи Лапац.

Члан СКОЈ-а је од јуна 1944. године, а члан СКЈ од јуна 1948. године. Био је учесник на три омладинске савезне радне акције, члан омладинских организација и друштвено-политичких организација.

На радно место директора Историјског архива именован је 1. фебруара 1977. године. Као директор установе ради до новембра 1993. године. Кратко време пре одласка у пензију, фебруара 1994. године, ради као архивиста.

 

ЈАНОШ ДОБОШ (1935−1998)

Јанош Добош се родио  24. априла 1935. године у Кањижи. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сенти 1953. године. Историју је студирао на Филозофском факултету у Београду где је и дипломирао 1958. године. Свој радни век започео је као наставник у основној школи, затим као професор историје у Гимназији у Сенти. Од 1961. до 1962. године био је и директор те установе. У Историјски архив у Сенти се запослио 01. маја 1965. године као архивиста, а од 1972. до 1979. године преузима дужности директора. До 1985. године и даље ради у Историјском архиву као архивиста и стиче магистарско звање у Загребу на тему: Регистратурски системи за архиве Војводине. Од 1985. године до пензионисања 1991. године био је члан колектива Историјског архива у Суботици. У том периоду стиче и звање архивског саветника. Био је члан стручних тела где је радио на унапређивању архивске струке. Био је свестрани архивски стручњак, историчар, истраживач завичајне историје, аутор и преводилац стручних текстова и уџбеника историје. Био је суоснивач Удружења пријатеља музеја и архива Дудаш Ђула у Сенти 1961. године. Дуго година био је уредник серије Сенћанске свеске, приредио је за штампу више сенћанских монографских свезака. Био је коаутор 14 издања, у домаћим и страним часописима објавио је двадесет радова. У штампи је објављено много његових чланака из завичајне историје. Учествовао је у приређивању прве публикације Историјског архива у Суботици Корени.

За свој рад примио је јавна признања Златну медаљу града Сенте 1968. године и Спомен плакету Завичајног савеза Мађарске 1998. године.

 

ЛАСЛО МАЂАР (1937−1998)

Рођен је 3. јуна 1937. године у Хајдукову код Суботице. Основну, затим средњу школу – гимназију завршио је у Суботици 1957. године, а дипломирао је на Филолошком факултету – група немачки језик и књижевност у Београду (1969). Од 1964. до 1975. године ради као наставник немачког језика у основној школи у Хајдукову. У Историјски архив прелази 1. септембра 1975. године где до 1998. године ради на пословима архивисте. Због доброг познавања језика (мађарски, српски, немачки, енглески, италијански, док је латински усавршавао уз рад) додељен му је посао у Одељењу за обраду архивске грађе старије провенијенције. Од самог почетка свог рада у Историјском архиву испољио је велико интересовање за истраживачки рад. У том циљу одлази на истраживања у иностранство (Мађарска, Аустрија, Словачка). Од 1982. до 1987. године сарадник је Института за историју Новосадског универзитета, од 1984. године члан је редакције Суботичке монографије. Био је члан уредништва свих едиција Архива. Такође је био ангажован у јавном и културном животу Суботице. Више од триста његових научних радова и чланака је објављено у домаћим и страним издањима на мађарском, српском немачком и енглеском језику и есперанту. Добитник је највиших општинских награда које се додељују појединцима: „др Ференц Бодрогвари“ (1996) и „Про урбе“ (1998).

 

ГАБОР ЛАЛИЈА (1951−2008)

Рођен је 14.10.1951. године у Суботици. Основну и Учитељску школу завршио је у Суботици након чега се уписује на Природно-математички факултет у Новом Саду, Одсек географија. Као апсолвент се 1979. године запошљава у Историјском архиву. Дипломирао је 1981. године и од тада је радио у Служби заштите архивске грађе ван Архива. Звање архивисте стекао је 1989. године, а виши архивиста постаје 2003. године. Био је познавалац виноградарства и винарства што је потврђено и његовим чланством у суботичком Реду винских витезова – Arena Zabatkiensis. Бавио се и економском историјом тј. историјом пољопривреде Северне Бачке и о томе је писао у бројним листовима. Из оваквог аспекта је сагледавао и архивску грађу користећи је на особен начин.

Био је друштвено ангажован у неколико нивоа. Политички је био ангажован као члан Савеза војвођанских Мађара, али исто тако у својем ужем окружењу у својој Месној заједници и у хуманитарној организацији Костолањи Деже. Био је и председник Управног одбора Градског музеја, члан уредништва часописа Бачорсаг и Палићких новина.

 

МИРЈАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ – БЕБА (1929−1985)

Родила се 1929. године у Суботици где је завршила основну школу и гимназију, потом студије филозофије на Универзитету у Загребу. Свој радни век започела је и завршила у Историјском архиву у Суботици. Запослила се марта 1955, а пензионисала 1983. године. Највећи део свог радног века провела је на обради архивске грађе на латинском језику где је постигла велике резултате у разрешавању скраћеница и латинских кованица, које су својствене канцеларијском језику и које се нису могле наћи у реченицама класичног латинског језика. Учествовала је у изради  Водича кроз архивске фондове Архива који је такође био пионирски подухват, будући да је био први Водич у Војводини. Аутор је неколико чланака из архивистике и историје града – истраживала је здравствене прилике у граду. Била је познавалац и заљубљеник домаће и стране књижевности, као човек широке опште културе говорила је неколико језика. Oсим српским, владала је мађарским, немачким, француским, руским, енглеским и латинским језиком. Била је ненадмашан лектор.

 

МАРИЈА МИЛОДАНОВИЋ (1938−1984)

Родила се у Суботици 1938. године. У родном граду завршава и основну и Учитељску школу. Кратко време радила је као учитељица потом као коректор за часопис „7 Nap“. У мају 1961. године запослила се као архивски помоћник у Историјском архиву у Суботици где ради све до своје смрти 1984. године.

Предано је и одговорно радила на проналажењу података у раду са странкама, али и на пословима који су превазилазили њену стручну спрему. Учествовала је у сакупљању материјала за изложбе, одвајала грађу за микрофилмовање и конзервацију, а највише је радила на сређивању и обради архивских фондова и збирки, посебно на деловима управних фондова из старијег периода који су се односили на изградњу града. Средила је и обрадила архивски материјал Инжењерског уреда града Суботице и у рукопису оставила већ рецензирано дело Називи улица у Суботици 1841−1981 (Szabadkai utcanevek 1841−1981). Овај рад пружа преглед промена назива улица кроз историјске епохе града. У многим стручним радовима наших истраживача наилазимо на речи хвале Марији Милодановић, која им је несебично помагала током њиховог истраживачког рада. Поред љубави и интересовања за архивски позив, нашла је времена и писала кратке поучне написе за малишане.

 

 

[1] Том приликом је одржано Међурепубличко саветовање архивских радника СР Србије, СР Македоније, САП Косова и САП Војводине.

[2] Поред пригодног окупљања колега из земље и иностранства, издали смо и публикацију 60 година делатности Историјског архива Суботица.

[3] Нав дело, стр. 3. Илустрацију хроничног и дуготрајног трајања проблема који нас муче, дају речи бившег директора Палинкаша, који је далеке 1971. изнео пред надлежне власти врло амбициозан, али и архивистичким нормама и стандардима примерен план, у коме наводи да је неопходно повећење броја запослених на тридесет, изградња савременог објекта са канцеларијским простором од 300 м², спремишним простором од 2200 м², радионицама од 120 м², три сале – за библиотеку, изложбе и седнице са укупно 150 м², станом за домара, итд. Тренутно нас је запослено 19, савремени објекат ни данас немамо, баш као ни сале за изложбе, радионицу…

[4] Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/1,2, приредили Татјана Сегединчев и Зоран Вељановић, Суботица 2012 и 2015.

[5] По формирању Историјског архива ове групе докумената ће постати архивски фондови који данас чине део укупних фондова који се налазе у Архиву.

[6] Средоје Лалић, Архивска служба у САП Војводини 1944−1975, Сремски Карловци 1984, стр. 12.

[7] Средоје Лалић, нав. дело, стр. 6.

[8] ИАСу, Ф. 68, Индекс из 1946, II 2315/46.

[9] ИАСу, Архива Историјског архива Суботица, кутија 67, предмет 6/1947.

[10] Исто.

[11] ИАСу, Ф. 68, Просветни одељак, кутија 1556, омот бр. 3.

[12] ИАСу, Архива Историјског архива Суботица, кутија 67, 9/1947.

[13] ИАСу, Ф. 68, Просветни одељак, кутија 1556, омот бр. 3/1948.

[14] ИАСу, Архива Историјског архива Суботица, кутија 67, 15/1949.

[15] ИАСу, Ф. 68, Просветни одељак, кутија 1556, омот бр. 3/1950.

[16] ИАСу, Ф. 68, Просветни одељак, кутија 1556, омот бр. 3/1952, допис Емила Војновића од 1. фебруара 1952. године.

[17] Савез друштава архивских радника Југославије, Архивски фондови и збирке у СФРЈ – САП Војводина, Београд 1977, стр. 249.

[18] Средоје Лалић, нав. дело, стр. 91.

[19] Исто, стр.139.

[20] Популарно назван „Жути водич“ изашао је као први у едицији водича за Војводину.

[21] Зоран Вељановић, Татјана Сегединчев, Водич кроз архивске фондове за архиве у Војводини, Нови Сад − Суботица 2014, стр. 56.

[22] Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/1 и  XVIII/2, Суботица 2012 и 2015. година.

[23] Зоран Вељановић, Татјана Сегединчев, Водич кроз архивске фондове за архиве у Војводини, Нови Сад – Суботица 2014, стр. 16.

[24] Емил Војновић, Гашпар Улмер, Мирјана Димитријевић, Тереза Буљовчић, Водич кроз архивске фондове 4, Историјски архив Суботица, свеска I, Сремски Карловци 1970, стр. 18.

[25] Савез друштава архивских радника Југославије, Архивски фондови и збирке у СФРЈ, САП Војводина, Београд 1977, стр. 249.

[26] 60 година делатности Историјског архива Суботица, научно-информативна средства о архивској грађи, Суботица 2007, стр. 63−65.

[27] ИАСу, Извештај о раду Историјског архива Суботица у 2016. години, Стеван Мачковић, 2016.

[28] Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII /2, приредили Татјана Сегединчев и Зоран Вељановић , Суботица 2015, Попис фондова по класификационој шеми, стр. 339.

[29] Зоран Вељановић, Pro Arhiva − De Arhivo, у: Руковет, часопис за књижевност, уметност и културу, бр. 4−5−6, Суботица 1997, стр. 47.

[30] Извршни одбор Градског народног одбора Суботице донео је на седници  10.03.1952. године Решење, на основу Решења Министарства просвете НР Србије, да се архивско средиште претвори у Градску државну архиву. Ф. 60, ГНО, 2173/1952.

[31] Gašpar Ulmer, Privilegija kraljevskoj komorskoj varoši Sent Marija 1743, у: Koreni : Gyökerek I, стр. 45−52. Gašpar Ulmer, Večiti ugovor magistrata Subotice sa Ugarskom kraljevskom komorom iz 1743. godine, у: Koreni : Gyökerek I, стр. 61−72.

[32] На основу одлуке Одељења за просвету ГИО НС, Аутономне покрајине војводине, бр. 16800/1946. Архива ИАСу, списи уз деловодник, пред. бр. 6/1947. Било је успостављено 9 архивских подручја: Нови Сад, Сомбор, Суботица, Сента, Велика Кикинда, Зрењанин, Вршац, Панчево и Сремска Митровица.

[33] Службени гласник РС, бр. 71/94.

[34] Извештај о раду Историјског архива у 2016. години.

[35] Простор у Градској кући Архив користи као депо од 60-тих година. Тај простор је попуњен одавно и више се није могао оптерећивати. Године 1982. добијено је 230 м2 сутеренских просторија Суда, који има много недостатака за вршење функције архивског депоа, иако је данас готово у потпуности попуњен грађом. Архив 2005. добија смештајни простор у згради бившег Маргит млина, од 637 м2. Поред ових простора, грађа се чува у атомским склоништима у улицама Павла Штоса 2, Душана Петровића 1 и Наде Димић 40. У Бачкој Тополи се налази један депо површине 144 м2 (део приземног магацина) у улици Бајшански пут 21.

[36] Стеван Мачковић одг. ур., приредили Татјана Сегединчев и Зоран Вељановић, Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/1, Водич кроз архивску грађу Србије, Водичи кроз архивске фондове за aрхиве у Војводини, Суботица 2012. Стеван Мачковић одг. ур., Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/2, Водич кроз архивску грађу Србије, Водичи кроз архивске фондове за aрхиве у Војводини, Суботица 2015.

[37] Сви истраживачи могу да истражују доступни архивски материјал по Правилнику о начину коришћења архивске грађе (http://www.suarhiv.mycpanel.rs/files/olvaso_2016/prav_o_kor_citaonica.pdf).

[38] Архив тренутно од рачунарске опреме има само један штампач и 6 компјутера више у односу на пре 10 година. Користе се рачунари и опрема који су више од деценије стари.

[39]  http://www.suarhiv.co.rs/

[40]  Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места установе Историјски архив Суботица, дел. бр.:01-74/1-2016, 25.02.2016.

[41] Извршно веће АП Војводине донело је 2003. Одлуку о утврђивању функције матичне установе Архива Војводине у Новом Саду у области заштите архивске грађе и регистратурског материјала. У оквиру своје матичне делатности Архив Војводине у складу са овом одлуком прати и проучава заштиту архивске грађе и регистратурског материјала у Војводини, води евиденције о архивима, архивским одељењима и архивској грађи, централни каталог архивских фондова и збирки у АП Војводини. Једном годишње врши надзор над стањем заштите архивске грађе и регистратурског материјала у архивима АП Војводине и на основу прикупљених података израђује анализу стања заштите архивске грађе и регистратурског материјала. Архив у два испитна рока током године организује предавања и стручни архивистички испит за запослене у архивима у АП Војводини. http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/pocetna-21618/delatnost-21884

[42] Архив је претходно имао два Водича, први у издању Архива Војводине (Emil Vojnović, Ulmer Gašpar, Mirjana Dimitrijević, Tereza Buljovčić, Istorijski arhiv Subotica, Vodič kroz arhivske fondove, Naučno-obaveštajna sredstva o arhivskoj građi u arhivima Vojvodine, 4, sveska 1, Arhiv Vojvodine, Sremski Karlovci 1970), а други у издању Савеза друштава архивских радника Југославије (Sredoje Lalić gl. ur., Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina, Savez društava arhivskih radnika Jugoslavije, Beograd 1977).

[43] Драго Његован, Приказ „Водича кроз архивске фондове Историјског архива Суботица XVIII/1“, у: Ex Pannonia бр. 18, стр. 109−110.

[44] Золна Матијевић, Vodič kroz arhivske fondove Istorijskog arhiva Subotica XVIII/1 i XVIII/2 i Vodič kroz arhivske fondove Istorijskog arhiva Subotica sveska I na mađarskom jeziku, у: Ex Pannonia бр. 20, стр. 92−93.