“ADIS A.D.”

“ADIS A.D.”

Firma nastaje kao deo grupacije  “Ferruma”, kada se postojeći pogon pretvara u   posebno akcionarsko društvo. U obrazloženju “Ferruma” stoji: “Kako je “Ferrum” u posledenje dve godine okupiran jedino opravkom željeznih vagona, tako da je nemoguće da ostane više zajedno više poslova, to su akcionari ovoga društva odvojili ovo odeljenje od “Ferruma” i  osnovali samostalno akcionarsko društvo.”[1] Za upisivanje deonica novog preduzeća  obezbeđeno je pravo samo do tadašnjim akcionarima “Ferruma”. Osnivačka skupština  je održana 16.12.1923. godine, u kancelaarijskim  prostorijama  “Ferruma” na Majšanskom putu. Akcionari-osnivači su bili sledeći: dr Jene Večei[2] sa 60 komada deonica, dr Samu Bošan sa 83,  Stipan Vaci (VÄczi IstvÄn) sa 120, Aladar Farkaš sa 100, Cvetko Manojlović sa 20, Miloš Gavanski sa 10, Sima Krunić sa 7, Dragutin Štajner sa 2 000 lično i u svosjstvu zastupnika “Ferruma” sa 5 067 komada deonica.Osnivački kapital je  iznosio  200 000 dinara, podeljen u 8 000 deonica. To je bio relativno mali kapital, no zbog povezanosti sa “Ferrumom”, i nova firma će moći da krene u rad i da već u 1924. godini razgrana poslovanje, otvaranjem filijala u Beogradu i Zagrebu.[3] XXIV 209 929

“Adis a.d.” se prvenstveno bavio izradom sastavnih delova za vagone i lokomotive a  manje izradom mašinskih instalacija za rudokope i izradom i opravkom poljoprivrednih mašina, što je sve  stajalo u opisu cilja poslovanja firme. Glavni naručioc će biti  “Ferrum d.d.”, mada će teškoće  u radu “Ferruma”  naterati  “Adis d.d.” da pokušava da nadoknadi te gubitke  i radom za druge,  mahom sitnije naručioce. Dragutin Štajner  je obavljao funkciju generalnog direktora, a poslovni   direktor je bio Dušan Manojlović. Pogon preduzeća se nalazio pored “Ferruma”, (Majšanski put do Tvorničke ulice) koji  je i prodao zemljište (koje je grad ustupio “Ferrumu”) i  mašine  novoj  firmi.

ADIS SPISAK

Spisak akcionara firme pod likvidacijom 1939.

“Adis a.d.” će tokom 1924. godine  obavljati  instaliranje mašinskog pogona. Veći broj  kompletnih  mašina i delova,  te sirovina, nabavljan  je  iz  inostranstva. Uvežen  je čelik  iz  Beča, za pravljenje alata, običan i crni lim iz Praga i Beča, koji je služio za popravke krovova vagona, šamot  iz Budimpešte, koji su ugradili u posebnu peć za livenje.[4] Industrijski kolosek je dolazio i do radionica “Adisa”. Radila je  sa mašinama  na električni pogon, ukupno 15, instalirane snage od 215 KS. Posedovali su i specijalne mašine za izradu šarafa, čije montiranje i puštanje u rad biva dovršeno tek krajem 1925. godine. Maksimalni kapacitet je  bio 60 vagona  robe – godišnje, a broj zaposlenih do 120.[5] Pored delova za železničke vagone, imali su u programu  proizvodnje  i poljoprivredne alate i mašine: krunjače, preše i muljala za grožđe, sijačice, plugove i drljače.[6]Adis,F,Hrast

U  godinama od 1924. do 1928. preduzeće će iskazivati gubitke u godišnjim bilansima. Tako u izveštaju za poslovnu 1925. godinu navodi: “Slavna Glavna Skupštino! Izvešćujemo da prošlogodišnje poslovanje društva nije ispunilo  naša očekivanja. Montaža strojeva za fabrikaciju šarafa dovršena  je  tek septembra 1925. Privatnih naručbi usled opšte stagnacije bilo je malo i uz slabu zaradu. Glavni poslodavac društva Ferum d.d. zaposlio je naše društvo tek kroz 1/2 godine.”[7]

U 1927. godini sklopili su ugovor sa Direkcijom državnih železnica u Subotici o ispruci  delova za vagone. Tako su za nju izradili kvačila glavnih kola, mazalice, odbojničke korpe i  druge sitnije delove. Vrednost isporučene robe iznosila 285 330 dinara.[8] Isporučili su i 50 000 “šrafova za podvezice”, što  im je donelo 92 707 dinara te navrtke za 23 885 dinara.

Kasnije zaposlenost nije prelazila 25% maksimalnih godišnjih kapaciteta. Veliki gubitci, nastali do tada nateraće  glavnu skupštinu da 11.04.1929. godine odluči da se ide na  likvidaciju,  pošto  je odbačen predlog da se oni saniraju fuzijom sa matičnom  firmom.[9] Tom prilikom je navedeno: “Poštovana Skupštino! S obzirom na tu okolnost, da naše preduzeće, usled  loših  gospodarskih  prilika nije  toliko uposleno, da bi se moglo samostalno  izdržavati, dalje pošto se ni Ferum d.d. ne nalazi više u tom sanju, da i u buduće finansira  naše poduzeće , predlažemo da Skupština izglasa likvidaciju.”

Članovi likvidacionog odbora su bili: dr Milan Matić, advokat iz Novog Sada, sa 1 546 akcija, Dejan Gavanski, ekonom iz Srbobrana sa 569 akcija, dr Akacije Donat, inženjer iz Subotice, Jevrej, sa 1 546 akcija, Mavro Donat, inženjer iz Subotice,  sa 550  akcija, Aleksandar Gavanski, advokat iz Subotice, sa 550 akcija, Žiga Ajzler, preduzimač, Jevrej, iz Subotice, sa 500 akcija i Žiga Fogel, industrijalac iz Subotice, po narodnosti Jevrej, sa 550  akcija, kako je to  navedeno u spisku prosleđenom Kraljevskoj Banskoj upravi u Novom Sadu.[10] Likvidacija nije okončana do 1941. godine.

[1]AJ,F:65.2410.1426.

[2]Dr Jene Večei, lekar, zet porodice Štajner

[3]Kancelarija filijale u Beogradu se nalazila na adresi Kosovska 1, a u Zagrebu u Gundulićevoj ulici.

[4]IAS,F:235.21.661/1925

[5]IAS,F:47.2.1911/1931

[6]Aleks.Stanojlović, Milan Damjanović, Industrija Vojvodine, Zagreb, 1924,st.85.

[7]AJ,F:65.2410.1426.

[8]IAS, F:233. 26. 682/1927

[9]isto

[10]AV, F:126.VIII, 35428/1940