Crtice o odnosima vlasti/države i manjinaca/nesrba

  • Петар Баћовић ili Petar Baćević (Nikšić, 1898.Stara Gradiška, travanj 1945.) odvjetnik i četnički vojvoda.  https://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_Ba%C4%87evi%C4%87

    U Subotici bio policijski kapetan. Прве три поратне године служио је у Суботици, као полицијски капетан, а затим постаје општински чиновник у Крњају (данас Кљајићево), крај Сомбора. Уз рад је завршио Правни факултет у Суботици и постао адвокат. http://www.pogledi.rs/pukovnik-petar-bacovic/

  • bacovic-9bacovic-6
  • 1919. Milorad Mijatov, veliki kapetan drži govor 10.10.1919.: “Slavno gradsko veće, … veliki deo redarskih činovnika, pomoćnog osoblja i momčadskog staleža nisu položili zakletvu… izjasnili su se dakle, dok mirovna konferencija ne donese konačnu odluku u stvari teritorijalnih pitanja, nisu voljni nikakvu zakletvu polagati i nakvu ozjavu u tompogledu dati.” Kaže da od 1.1.1919. ne dobijaju nikakve dodatke na skupoću, vanrednu pripomoć, porodični dodatak, nego samo predračun plaće.”U velikoj današnjoj skupoći, to nije dosta ni za nedelju dana poštenog života”.Nastavlja “…nisu rukovođeni nikavom političkom tendencijom, niti neprijateljskim osećajem prema nvoj državi, samo ih je vodila ona misao, da se ne bi u tom neočekivanom slučaju, ako Subotica ne bi bila priključena Kraljevini SHS, radi te njihove gotovosti glede polaganja zakletve, sa druge strane retorzija upotrebila prema njima.” “Zato baš svoju zvaničnu dužnost sa savesnom tačnošću izvršavaju, naredbe izdate od beogradske vlade i od mesnih vlasti tačno izvršavaju, isto tako kao i ostali činovnici i nameštenici koji su izjavili da su gotovi položiti zakletvu.” “Nije pravo uskratiti ih za platu i dodatke, koje dobijaju oni koji su rekli da će položiti zakletvu ako Subotica pripadne Jugoslaviji…””Pravna nesigurnost i nered će nastupiti ako odu iz službe redari, činovnici i nameštenici, jer pravosudni organi ne funkcionišu…” Moli gradsko Veće da im mimo vladine odluke isplaćuje dodatke. / MOLBA NAPISANA I NA SRPSKOM I NA MAĐARSKOM !!! Ministarstvo finansija svojim dopisom br. 78567 /1919 odgovara da se isplate daju samo onima sa zakletvom!!
  • 1924. Na svečanostima u Gradu izvode se 3 himne, srpska, hrvatska, slovenačka
  • 1924.  Vlastima podnešena Pravila na odobrenje “Vojvođanskog Mađarskog književnog Društva”, ali su odbijena sa obrazloženjem pošto su to prijatelji “probuđenih Mađara”
  • 1924.  Pokrenuta akcija za podizanje spomenika Ernestu Lanjiju, i molba Senatu za pomoć u tom cilju od 10 000 dinara, ali je odbijena. Prorežimska “Nova Pošta” žestoko napada takav plan!
  • 1925.  Narednik Milan Ćupurdija rekao redaru Mardešiću (koji je došao iz Istre, fašisti su mu ubili ženu, ima diplomu: Vi ste antidržavni element – proteraću vas iz Subotice. Markešić, redar II klase, zbog šikaniranja dao ostavku 11.II 1925.
  • 1925. Pitanje gradskog odbornika Lazara Stipića zašto policija ne sprečava uništavanje natpisa na latinici “zašto ne poduzmete korake da opštinska policija strogo pazi da neodgovorni elementi ne nište natpise sa latinicom, čime se izaziva mržnja prema Srbima, što je štetno po nacionalne interese, čime se izaziva mržnja prema Srbima”. Kapetan Cvetko Horvat ne zna ništa o tim događanjima.
  • 1925.  Komesar Tajne policije Mijo Kovač se otpušta jer je član mađarske stranke.
    U bioskopu Lifka skupština mađarske stranke nije održana zbog napada SRNAO -vaca, špijuni čuli Kovača da priča sa dr Eden Nađom.
  • 1925.  Đorđe Galfi vođa mađarskog radikalnog kluba, o njemu piše Az ucca“Žestok denuncijant za vreme rata, pod istragom nakon rata”. A sada njegov potpis omuogućava dobijanje pasoša, uverenja o moralnom vladanju, dozvolu za oružje…
  • 1925.  Istraga protiv dnevničara Franje Crnjkovića zbog toga što je u kafani Tri šešira 12. 10.1924. napao vojnike, vređao ih: jebo im racku mater, itd. Dr. Lazar Oršić, veliki beležnik  vodi disciplinsku istragu. Novembra 1925. Franjo je otpušten iz službe
  • 1926.  Pomoćnika šefa državne Tajne policije PETRA VUKADINOVIĆA /ili VUKMANOVIĆA zaustavio je gradski redar jer je vozio bicikl bez lampe, i obratio mu se na mađarskom jeziku…  Zbog “zbog gadnog i nezakonitog postupka” ona ga tuži  pošto “se služio neprijateljskim jezikom” i time “zapostavio državne interese”
  • 1926.  Franjo Silberlajtner, apotekar, sukobio sa sa Mladenom Prodanovićem, policijskim kapetanom koji ga je optužio da previša priča mađarski da je zadojen mađarskom iredentom i šovinizmom
  • 1926.  Redar Lojzija Barosai ošamario Simona Tivadara jer mu se javio na mađarskom na ulici
  • 1926.  Jovan Begečki član Proširenog Senata  tuži Antuna Vojnić Purčara (mesara, Bunjevca) jer ga je vređao rečima: Vi ste pičke, jebem vam boga radikalskog!
  • 1926.  Policijski izveštaj o Udruzi Hrvatskih sveučilištaraca “Imenovani su moralnog vladanja dobrog. Po svome političkom ubeđenju ova grupa bunjevačkih omaldinaca spada u kolo onog dela Bunjevaca koji se nazivaju »bunjevačkim Hrvatima« i protivnici su sporazuma sa Srbima. Prilikom izbora na ovd. Pravničkom fakultetu pravnici – članovi toga osnivajućeg se udruženja, glasali su na listu mađarsko-federalističko- republikansku, a koji su nazvali »nezavisno-liberalnom«. Politički su agilni i demonstrativno sudeluju na svim priredbama koje imaju čisto hrvatski –separtitistički karakter. Izgleda da su najbliži sadašnjoj Hrvatskoj Federalističkoj Seljačkoj Stranci.” Subotica, 16.03.1926. Veliki kapetan Cvetko Horvat
  • 1929. Mijo Mandić ističe da je sramota što po mnogim kancelarijama gradske kuće činovnici još uvek među sobom govore mađarski a i mnoge babice uopšte ne znaju državni jezik. Zapisnik Gradskog Senata, str. 257/1929
  • 1930.  Dopis Kraljevske Banske Uprave  Ministarstvu prosvete. U Čantaviru ima 11 srpskih i 6 mađarskih odeljenja. Katolički mađarski sveštenici šire mađarizaciju među odnarođenim Bunjevcima. Treba za upravitelja postaviti “jednog oduševljenog  SLAVENA katoličke vere”.
  • 1932. Okružnica: “…činovništvu zabranjeno da sa strankama razgovarju na mađarskom jeziku, a osobito kada ta stranka zna državni jezik” Ako ne zna državni jezik, da se uputi šefu odeljenja.
  • 1934.   Interpelacija Ive Prćića gradskog odbornika sreskom nečelniku da se postavi na Gimnaziji i natpis latinicom. Selimir Ostojić nabavio pisaće mašine ali samo ćirilične a  94% stanovništva koristi latinicu!!!