Dr Adolf Klajn (Klein) i njegova porodica, prilozi

 Dr ADOLF KLAJN  (KLEIN)  je  rođen  u Subotici 1863. godine.  Supruga  mu  je   bila Adela Müller. Imali su dva sina, Andriju (Endre) [1] i Đorđa[2].IV 5434 932 de klein

Do penzionisanja je radio je u  Gradskoj  bolnici  – 25 godina, 3 meseca i 13 dana. Bio je i lekar u okružnom uredu za osiguranje radnika.  Penzionisan  je 1920,  kao primarius Gradske bolnice. Nalazio se od 1904. do 1931. na čelu Jevrejske  veroispovedne opštine (JVO), kao njen predsednik[3].  JVO je okupljala i zastupala subotičke Jevreje. U  njihovom društvenom  životu, JVO je imala izuzetnu ulogu. Ubirala  je  poseban porez i raspolagala je relativno velikim sredstvima.[4]  Broj duša  u ovoj crkvenoj opštini je 1927.godine iznosio 5040.[5]  U gradsku skupštinu (Senat), od  1921,  postavljan  je u više navrata.  Na prvim i jedinim izborima za Područnu skupštinu Bačke 23. 01. 1927, iz Subotice je izabrano 10 zastupnika a među njima i dr. Adolf Klein. [6]  Zalagao se za  rešavanje  teških  socijalnih  problema subotičana, koje je vrlo jasno opisao:  „Znatni  deo stanovništva našeg grada   je  nesposoban  da si nabavi zimske potrebštine.  Činovnički  –  srednji  i radnički stalež   stoje  pred  užasnom  nemaštinom  i  bedom.“  stoji  u njegovom predlogu na gradskoj skupštini  1922. godine, da Senat (gradska vlada) uvede poseban porez od koga bi se pomagalo tim slojevima. Koliko je bio blizak režimu svedoči i to što je dr Adolf Klein 1925. dobio orden Sv.Save IV reda. Dr Adolf Klajn je na i mestu predsednika  JVO pokazivao  snažnu prorežimsku, projugoslovensku opredeljenost.[7 To je bio put kojem  se priklonila i većina  subotičkih  Jevreja.  Između  opasnosti  koje  je donosilo jačanje antisemitizma[8], žestokih optužbi na račun “judeo-mađara” sa jedne strane i izrastanja cionističkog pokreta u krilu JVO sa druge, rukovodstvo jevrejske zajednice na čelu sa dr Klajnom, pokušavalo  je da dokaže lojalnost vlastima i time obezbedi  što stabilniji  položaj svojoj zajednici.   O tome možda najbolje svedoči što je subotička JVO, pod njegovom upravom bila organizator velike jevrejske manifestacije, zbora, održanog maja  1931,  na  kome su  se okupili predstavnici jevrejskih opština, rabini i delegati iz Bačke, Baranje i Banata. Na  tom  istorijskom  skupu   vojvođanskih Jevreja, oni su izrazli vernost i lojalnost jugoslovenskoj državi.  F 002 XIX 109 1918

Početkom dvadesetih godina Klein se javlja i kao  većinski  deoničar  u firmi „Favorit  d.d., fabrika soda vode“. To je bila zapravo zanatska radionica  koja je  snabdevala subotičke gostioničare. U 1922. godini, Klajn je imao 174 deonice,  od ukupno 250, a pored njega akcionar je bio i njegov sin Endre kao i advokati dr Elemer Kalmar  i dr Jako Fišer, zatim Lajčo Polak i drugi sitniji akcionari. Zbog nelikvidnosti likvidacija je započeta 1923. godine.[9]

Mlađi sin dr Kleina je bio ĐORĐE. Rođen je 22.4.1897. u Subotici. Studirao na subotičkom Pravnom fakultetu, doktorirao pravo. Promenio veru – prešao u pravoslavlje, kao i prezime – postavši Klenić. Stradao je u Aušvicu, 1944. ili Vistergirsdorfu, 30.12.1944.

KlenicsStariji sin dr Adolfa Klajna bio je ENDRE (Andrija) KLAJN (Subotica, 21.04.1895/6.- Aušvic, 1944.).  Rođen  u lekarskoj porodici  nastaviće na profesionalnom planu očevim stopama, školovao se i postao lekar. Diplomo mu je  Senat  objavio  1923.  godine.  Ali  nije sačuvao veru  svojih predaka, prešao  je u pravoslavlje. Tragove procesa asimilacije subotičkih Jevreja možemo pratiti i u 19. veku, a ona  je nastavljena i u međuratnom dobu. Tako je i dr Klajn odlučio da promeni svoje porodično prezime i da istupi iz Jevrejske opštine. Postupak za promenu sa Klajn na Klenić poveo je 1933. godine. Zanimljivo je obrazloženje, u pozitivnoj odluci, koju je donela nadležna banska vlast. “Kao razlog navodi, što je vaspitan u jugoslovenskom macionalnom duhu, te kao član Sokola Kraljevine Jugoslavije i kao lekaru nacionalisti sadašnje porodično  ime  Klajn mnogo mu smeta u privatnom životu.“ [10]   Bio je aktivan u radu subotičkog društva Sokola. Organizacija Sokola Kraljevine Jugoslavije  imala je zadatak da vaspitava  omladinu  u zdravom  duhu,  podiče  njihovu nacionalnu svest,jača domoljublje i razvija panslavizam, sve to putem podizanja njihove fizičke sposobnosti – vežbanjem. U 1935. godini bilo je 2326 Sokola u  Subotici.  Većinom su  to  bili đaci, studenti, nastavnici, činovnici, ali je tada bilo i 11 članova – lekara. Bili su najaktivniji u posebnom „zdravstvenom otseku“, koji se starao o utvrđivanju sposobnosti članova za vežbanje, saniranju eventualnih povreda  vežbača,  te   predavanjima   o higijensko  – zdravstvenim temama.[11]  Dr Klajn se  i nije  posebno isticao u radu te organizacije, ali je simptomatično kako je sokolstvo, uz druge okolnosti u tom okruženju, uticalo na njega, kao jednog od retkih Jevreja po rođenju – Sokola.

Porodica  Klenić, Andrija, njegova supruga Jelena (r. Lederer) i sin Toma je stradala u Aušvicu.

[1]  Dr Klenić (Klein, Klajn) Andrija sin Klajn dr Adolfa i Miler (Müller) Adele rođen je 21.4.1895. (u literaturi i izvorima navode sa različiti datumi njegovog rođenja, tako se u Imeniku žrtva / Mirko Grlica, dr Antal Hegediš, Milan Dubajić, Lazar Merković, Imenik žrtava Drugog svetskog rata na području subotičke opštine, Subotica 2000./ navodi    21.4.1895. dok u izvoru IAS, F:176. 15. evidencionim kartonu koji su vodile okupacione vlasti stoji 21.4.1896.),  u Subotici. Stradao je u Aušvicu 31.7.1944.

[2] Dr Klenić Đorđe mlađi sin Klajn dr Adolfa i Miler (Müller) Adele rođen je 22.4.1897. u Subotici. Studirao na subotičkom Pravnom fakultetu, doktorirao pravo. Stradao je u Aušvicu, 1944. ili Vistergirsdorfu, 30.12.1944.

[3] Adolf Klajn je  rođen  u Subotici 1863. godine.  Supruga  mu  je   bila Adela Müller. Do penzionisanjaje radio je u  Gradskoj  bolnici    – 25 godina, 3 meseca i 13 dana.(IAS,F:47.XI 7/1921 Molba za revizuje penzije.    ) Umirovljeni primarius je stanovao je na adresi  Zrinjski trg 11. O njegovom delovanju u okviru JVO vidi: Dušan  Jelić, Kratak  pregled  istorije  subotičkih Jevreja i njihovog  doprinosa  razvoju  grada, Rukovet  4-5, Subotica 1994, st. 38-45.

[4] JVO je u   1923. imala 1300  poreskih  obveznika. Te godine  je otvorena i bolnica „Udruženje i Dom jevrejskog milosrđa dr Bernard Singer“ izgrađena od sredstava JVO i priloga sa strane

[5] Kosta  Petrović, Subotica i kupalište Palić, st.41. U Ortodoksnoj    opštini, koja je stekla autonomiju 1921. bilo je 480. duša.    Zvanične statistike, popisi,čak i u rubrici o konfesiji iskazivale  su znatno manji broj Jevreja od navedenog.

[6] http://www.hrvatskarijec.rs/vest/A6111/KRONOLOGIJA-od-20-do-26-sijecnja/ Pored njega izabrani su i Jašo Mačković, dr. Vladislav Manojlović, Antun Vidaković (radikali), dr. Ödön Nagy (Mađarska stranka), Stevan Ferković, dr. Mirko Ivković Ivandekić, Tome Matković (Hrvatska seljačka stranka), Miško Prćić (Vojvođanska pučka stranka) i Svetozar Udicki (Demokratska stranka). Glasalo je 11.757 birača

[7] Jelić, nav. delo, st.43.Odlikovan je 1925. ordenom Sv.  Save.  IAS,    F:47. Gradonačelnik,  516/1925

[8] O antisemitizmu u Subotici  vidi: DÉVAVÁRI Zoltán: Élet az új államban – A szabadkai zsidóság és az antiszemitizmus (1918–1939), 22–36. ÉVKÖNYV, Tanulmánygyűjtemény Zbornik radova Papers of Studies Abhandlungen, Univerzitet u Novom Sadu, Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, Subotica 2014.

magister.uns.ac.rs/files/documents/2016.09.01.13.12.42_57c80d2a9d728_Evkonyv2014.pdf

[9] Arhiv Jugoslavije, F:65.2409.1425

[10] IAS, F:47.I   5010/1933

[11] Pročelnik tog otseka je bio dr Trišić, članovi dr Klenić (Klajn),  dr Crnković, dr Knežević,  dr Poljaković.