EX PANNONIA br. 5-6-7

05-06-07     pdf:  Ex_pannonia_567   

 

EX PANNONIA

5-6-7

Subotica 2003.

U finsiranju ovog časopisa učestvovali su: SO Subotica, Pokrajinski sekretarijat                   za  propise, upravu i nacionalne manjine i Ministrastvo kulture Republike Srbije

 

SADRŽAJ:

REČ REDAKCIJE

ISTRAŽIVANJA, STUDIJE, ČLANCI

Зоран Вељановић, Архивска грађа о Српској   читаоници у Историјском архиву Суботица        

Smilja Prodanović, Odbor društva za kulturnu   saradnju Srbije sa SSSR- Subotica

Kunkin Zsuzsanna, Egy ismeretlen  hungarikummal gazdagodott a Városi Könyvtár

Stevan Mačković,Od Hartmann és Connen  r.t.”  do “29. Novembra”

Tanja Segedinčev, Automobilski klub Subotica  1925-1945

Vass Géza, A szabadka politikai élet a XIX század második felében

Mirko Grlica, Blaško Rajić i stvaranje prve jugoslovenske države

Kiss Gusztáv, Res mythica vagy res publica Szabadka polgársága a helyi kiadványok   tükrében                         

dr Emil Libman, Istorijat službe za patologiju   1743-1961

Olga Kovačev Ninkov,WOW!” – Stvaralaštvo 70-tih iz vizure lista grupe Bocsh+Bosch

GRAĐA

Smilja Prodanović, Analitički inventar Gradskog fizikata (1919-1935)

IZ RADA USTANOVA

Stevan Mačković, O radu Istorijskog Arhiva tokom 2002. godine

Kunkin Zsuzsanna, A Városi Könyvtár   tevékenységéről  a 2002-es évben

PRIKAZ NOVIH KNJIGA

Katalog knjiga štampanih u 17. veku koje se čuvaju u Gradskoj biblioteci (Rita Fleis)

 

REČ REDAKCIJE

Posle gotovo trogodišnje pauze, pred čitalačkom publikom pojavljuje se novi, ovoga puta trobroj, zbornika EX PANNONIA.

On je nastao na temeljima pokušaja da se subotičke ustanove kulture: Istorijski arhiv, Gradska biblioteka, Gradski muzej, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Likovni susret, nađu okupljene oko jednog zbornika-časopisa. Taj okvir je nađen u Ex Pannoniji, zborniku Istorijskog arhiva, koji se pojavio 1996. godine. Mada su ove ustanove kulture relativno brojno male, one raspolažu sa solidnim kadrovskim potencijalima to jest zaposlenim stručnjacima, koji se po prirodi svoga posla bave raznim segmentima kulture i istorije na ovim prostorima. Njihovi profesionalni rezultati i dostignuća nisu uvek dovoljno dostupni i pristupačni  široj javnosti, pošto često ostaju u okvirima užih stručnih krugova. Upravo zbog toga, a vođeni idejom da samo pisana reč može da traje, čelni ljudi subotičkih instutucija kulture složili su se da njihove ustanove daju svoj doprinos i radovima namenjenim ovom zborniku, koji bi na temeljima postojećeg imena edicije, trebao da pruži nove sadržaje. Time je dobijen osnovni koncept, profil i zajednički imenitelj ovog zbornika – kultura i istorija Subotice. Fokusiranje tematika na taj lokalni okvir, ni u kom slučaju ne podrazumeva zatvaranje i ograđivanje, čak nasuprot, ono samo treba da posluži kao polazna tačka u utvrđivanju i obradi  svih veza, u prvom redu istorijsko kulturnih,  sa širim prostorima i procesima.

Odabrani radovi za ovaj broj, plod su istraživačkih napora stručnih radnika Arhiva, Gradskog Muzeja i Biblioteke te  Zavoda za zaštitu spomenika kulture kao i istraživača istorije medicine dr Libmana.

Poštujući realnost i tradicuju multietničnosti ovoga grada a time i vrlo raširenu multijezičnost njegovih stanovnika, kao i tendenciju daljeg razvoja upravo tih procesa, autorima je ostavljena mogućnost da pišu na svom jeziku i pismu, nadajući se da će to samo podstaći sve zainteresovane za njihove tekstove, da im se približe i čitaju ih u orginalu.

IZ RADA USTANOVA

Stevan Mačković, direktor Istorijskog arhiva Subotica

O radu Istorijskog arhiva Subotica tokom 2002. godine

Pre sumiranja rada Istorijskog arhiva Subotica u protekloj 2002. godini, treba istaći kakvi su bili osnovni okvirni elementi koji sačinjavaju temeljne preduslove za delovanje naše ustanove.

Kao prvo, primarni zadatak svih arhiva, pa tako i našeg je zaštita i prikupljanje, čuvanje, obrada i sređivanje arhivske građe i registraturskog materijala. Teritorijalna nadležnost subotičkog arhiva se prostire na tri opštine: Suboticu, Bačku Topolu i Mali Iđoš. Generalno, delatnost arhiva reguliše niz stručnih uputstava, propisa i zakona, od kojih je, kao i za sve institucije kulture, jedan od najvažnijih Zakon o kulturnim dobrima u Republici Srbiji iz 1994. godine. Tokom 2002. godine, donešeni su i neki novi zakonski okviri kojima se regulisao rad kulturnih ustanova, a koji su išli u pravcu decentralizacije. Tako je i Istorijski arhiv Subotica ponovo vrećen u nadležnost osnivača – SO Subotica kao i AP Vojvodine. Od tih tela ostvaruje i sredstva za rad.

Arhiv je krajem 2002. godine raspolagalo sa kadrovskom strukturom od ukupno 16 zaposlenih a od toga sa čak 8 visoko obrazovanih – arhivista. Prostorno smeštajne kapacitete čine 3 odvojene celine. Centralni deo, sa kancelarijama i depoima koji se nalazi na III spratu Gradske kuće u Subotici. Jedan odvojen depo koristimo u suterenu zgrade subotičkog suda a drugi u Bačkoj Topoli. Mada ukupna površina kancelarija i depoa iznosi gotovo 2000 kvadratnih metara, ona ni u zadnjem periodu, a pogotovo u perspektivi, ne može da zadovolji narastajuće potrebe  za preuzimanjem i smeštajem novih količina arhivske građe. Trenutno se u  Arhivu čuva 4532 dužna metra građe, odnosno 441 fond ili zbirka. Od toga 385 sređenih i 56 nesređenih.

Protekla godina je bila za nas jubilarna, navršilo se 50 godina od osnivanja posebne ustanove Arhiva. Treba napomenuti da je tradicija čuvanja pisane dokumentacije u Subotici mnogo dublja.

Potreba za čuvanjem pisanih dokumenata seže u same korene pismenosti čovečanstva. Od polovine XVIII veka i na ovim prostorima se zapaža razvoj državne organizacije i uprave koji prati i usavršavanje administrativnog aparata, sistema kancelarijskog poslovanja, pa tada nastaju i kancelarijski arhivi koji su imali zadatak da čuvaju nastalu pisanu građu. Njihov zadatak je bio vezan za praktične potrebe administracije, da budu mesta na kojima će se čuvati dokumenta koja mogu poslužiti kao dokazna sredstva o stečenim pravima i posedovanjima. No, tek u drugoj polovini XIX veka sa razvojem istoriografije kao nauke i u Subotici dolazi do shvatanja da su arhivi nezaobilazna nalazišta validnih istorijskih izvora. Primer za to su istraživanja profesora subotičke Gimnazije Ištvana Ivanjia (Iványi István), spovedena u arhivu tadašnje gradske administarcije, koja su uspešno krunisana i sadržajnom dvotomnom monografijom.

Tako se u prošlosti arhiva i arhiviranja  u Subotici, mogu jasno razlikovati dva perioda. Prvi period  započinje 1743. godine, kada se udaraju temelji  organizovanom prikupljanju i čuvanju arhivske građe. Ti postupci započinju odmah po uspostavljanju varoškog Magistrata, građanskog organa političko-upravne i sudske vlasti, juna 1743. godine, na osnovu privilegije izdate maja iste godine, kojom se naš grad proglašava privilegovanom komorskom varošicom sa imenom Sent Marija  (Privilegiatum Oppidum Szent Maria ) i oslobađa vojne uprave. Pravi zamah i ta oblast, u sklopu započetog snažnog ekonomskog, političkog i kulturnog razvoja, dobija nakon 1779. godine i proglašenja ovog naselja slobodnim kraljevskim gradom – pod nazivom Maria Tereziopolis ( Libera regiaque civitatis Maria-Theresiopolis).

Takav status arhiva protegao se u čitavom periodu Monarhije, a i u novoj jugoslovenskoj državi nakon 1918. godine. Tek nakon II sv. rata, u čitavoj zemlji, pa tako i kod nas, prišlo se formiranju arhivskih ustanova sa zadacima primerenim tokovima moderne arhivske službe. Time započinje drugi period, uspostavljanjem arhivskih područja u cilju zaštite arhivske građe. Arhivsko područje formirano je 1946. godine i za grad Suboticu i Srez Bačku Topolu, da bi 1952. godine, na osnovu rešenja Izvršnog odbora Gradskog narodnog odbora bila osnovana samostalna ustanova pod nazivom Gradska džavna arhiva u Subotici. Rešenjem Skupštine sreza Subotica 1964.godine, ustanova je dobila naziv – Istorijski arhiv Subotica.

Trebalo je mnogo truda, želja i znanja da se u tom proteklom vremenskom periodu izgradi i na stručnim temeljima oformi moderna arhivska ustanova. Započevši sa samo jednim radnikom – rukovodiocem arhivskog područja – Blaškom Vojnić Hajdukom (od 1947.god.), bez ijedne prostorije, preko dobijanja prostora, depoa i kancelarija na III spratu Gradske kuće – 1950. godine i prvog stručnog radnika Emila Vojnovića,  došlo se do kolektiva sa 16 zaposlenih. Od vagona razbacane hartije, rasparčanog fonda Magistrata, stiglo se do preko 4500 dužnih metara  u 441 fondu ili zbirki, većinom obrađene i sređene arhivske građe, naučno informativnih sredstava – sumarnih i analitičkih inventara i edicija sopstvenih izdanja. Od jedne neadekvatne prostorije, do depoa i kancelarija, put je koji je Arhiv prevalio u zadnjem poluvekovnom periodu, od svog zasnivanja kao ustanove. Gledano u celini, i subotički Arhiv je izrastao na talasu modernog shvatanja arhivske delatnosti, od prvobitnog čuvara arhivalija samo kao pravnih sredstava (od 1743. do 1946. godine) u instituciju od opšteg društvenog interesa, sa zadacima da se stara o građi, obrađuje je i zaštićuje, te da zadovoljava naučno istraživačke i privatno pravne potrebe i zahteve stranaka i istraživača, u prvom redu na polju istoriografije, ali i u ustanovu koja ima potencijala za sopstvene naučno-istraživačke projekte.

U cilju  obeležavanja jubileja našeg  Arhiva – 50. godina od njenog osnivanja, kao i  1.septembra – Dana grada Subotice priređena je  i postavka izložbe pod nazivom “Iz depoa Arhiva – arhivalije od terezijanskog do modernog doba“, koju je pratio i katalog.

Samim izborom teme izložbe pokušali smo uključiti i zadovoljiti oba cilja koja su formulisana u povodima za njeno organizovanje, a  oni su: izložiti najznačajnije dokumente koji se odnose na događaje od 1. septembra 1779. godine, vezane za proglašenje Slobodnog kraljevskog grada Maria Teresipolis i instaliranje gradske uprave, ali i ujedno dati presek vrsta arhivalija (arhivske građe) koji odslikava deo raznovrsnosti i bogatstva materijala koji se čuva u našim depoima, prateći razvoj oblika i formi arhivske građe, od tog – terezijanskog doba do modernog vremena. Time se ujedno, doduše posredno, mogu naslutiti i teškoće ali i uspesi, dometi i rezultati rada Arhiva u proteklih pola veka.

U 2002. godini obradom je bilo obuhvaćeno 14 fondova u količini od 413 dužnih metara. Od ukupno evidentiranih 768 registratura, nadzorom je bilo obuhvaćeno njih 109. Preuzeto je 201 dužni metar arhivske građe. Za potrebe istraživača, kojih je protekle godine bio 51,  iz depoa je bilo pripremljeno i izneto 542 predmeta, 197 knjiga, 41 arhivska kutija. Od tog broja istraživača, njih 6 su bili strani državljani. U cilju koričćenja arhivske građe u javne i privatno pravne svrhe, podneto je 256 zahteva. Od toga broja, najveći deo su činili oni zahtevi, usmereni ka dokazivanju vlasništva nad imovinom koja je nacionalizovana, konfiskovana ili oduzeta po drugim osnovama u periodu nakon II svetskog rata. Izdavana su uverenja i overene kopije dokumenata.  Biblioteku Arhiva, koja broji ukupno preko 5000 knjiga, koristilo je 35 istraživača.

Tako izgledaju najsažetiji podaci o našem radu u 2002. godini.

Sagledavajući dugu tradiciju brige i staranja o pisanoj dokumentaciji, kao i poluvekovno  postojanje ove specifične ustanove kulture, moramo istaći da je za dalji napredak u ovoj oblasti potrebno strateški planirati i gledati u nadolazeća vremena. Burne tehnološke i društvene promene uslovljavaju neophodnost dubokog promišljanja o perspektivama same arhivistike u narednom periodu.  Zadaci su da se pokuša  odrediti i usmeriti budućnost ove struke, što je zadatak samih vodećih stručnjaka arhivista, kao i ustanova koje se njome bave, a od društvene zajednice se očekuje da pokaže odgovarajuću  zainteresovanost i odgovornost za Arhive i arhivistiku. Samo u takvoj usklađenosti potreba i interesa struke sa  društvenom zajednicom mogu se očekivati novi pomaci, uspesi i dostignuća u radu i Istorijskog arhiva Subotica.

Kunkin Zsuzsanna, Városi Könyvtár Szabadka igazgato

A Városi Könyvtár tevékenységéről a 2002-es évben

Könyvtárunk Szerbiában a leggyengébben felszerelt intézmények közé tartozik. Köszönve alapítónknak Szabadka község önkormányzatának az elmúlt évben sikerült egy használt fénymásoló és egy szintén használt fax-gépet vennünk valamint egy új PENTIUM-5-ös számítógépet mellyel együtt jelenleg a könyvfeldolgozó osztályon ahol évente több ezer könyvet katagolizálunk, két komputerünk van.

Olvasóink száma 2002. végén 5950. Az elolvasott könyvek száma 105.087. Könyvvásárlásra 478.130,23 dinárt költöttünk. Ezért az összegért 1315 könyvet vásároltunk. Az olvasóktól, egy jótékonysági koncert bevételéből a United Games című szervezet rendezésében és a szabadkai Zeneiskola növendékeinek fellépésével, kiadóktól és a Művelődésügyi Minisztériumtól valamint a belgrádi Francia nagykövetségtől 848 ajándékkönyvet kaptunk. A szegedi Somogyi-könyvtártól, mely testvérkönyvtárunk 3050 könyvet kaptunk ajándékba, olyan könyveket, melyeket mint duplumokat fiókkönyvtáraikból leírtak.

Irodalmi estjeinken számos hazai és külföldi író, költő, kritikus, szerkesztő és előadóművész vett részt. Kiállítótermünkben sikeres képkiállításokat rendezünk.

A városnapján (szeptember 2-án) könyvkiállítással egybekötött könyvbemutatót tartottunk melyen bemutattuk a Városi Könyvtár legújabb kiadványát, a 17. században nyomtatott könyveinknek katalógusát.

 

 

 

EX PANNONIA

Broj 5-6-7, Subotica 2003.

Izdavač: Istorijski arhiv Subotica

Za izdavača: Stevan Mačković, direktor IAS

Redakcija: Stevan Mačković, Tanja Segedinčev, Gabor Lalija

Lektor: Smilja Prodanović

Korektura: redakcija

Prevodi sažetaka na namački jezik: Zolna Matijević

Tiraž: 500 primeraka

Adresa redakcije: Trg slobode 1/III, tel. 024 524-033

e-mail: suarhiv@suonline.net

 

 

Ilustracije u časopisu: