Fabrika Allein Andora – JUPITER, tvornica baterija

iv-6963-938“JUPITER, tvornica baterija”

“Jupiter” se nalazio na adresi Prestolonaslednika (Put oslobođenja) 41. To je bila firma za izradu i prodaju anodnih baterija, zanatskog karaktera, vlasnika jevrejskog porekla  Andora Alajna ( Allein Ándor).[1] Pored Andora, od 1940. godine, kao suvlasnik se javlja njegova sestra Jelisaveta Alajn (Subotica 1909-?), sa svojim suprugom Pavlom Ribar[2](Prigrevica 1898 -1946).

Obrtnica je zavedena pod brojem E 48/1929, a 1933. godine i odobrenje “za upotrebu radionice za izradu suvih baterija, anoda i sijalica za džepne i automobilske svetiljke”, po novom Zakonu o radnjama.[3] Imala  je električni pogon, ukupno  7 elektromotora, koji su pokretali strugarske mašine i mašine za presovanje ugljenih elektroda ( marke “Wilhel Hasse”,Berlin) Maksimalni dnevni kapacitet je iznosio 1 200 komada baterija.

alein

Nekretnine radionice su oktobra 1940. godine, kada je firma od “Opšte kreditne banke d.d.” uzimala zajam od 150 000 dinara, procenjene na 400 000 dinara.[4] U ratnom periodu preduzeće nastavlja da radi smanjenim kapacitetom. Andor Alajn i Pavle Ribar su kao Jevreji 1942. godine bili odvedeni na prinudni rad. Samo se Pavle vratio iz zarobljeništva. Nakon odvođenja muških vlasnika u zarobljeništvo, firmom upravlja Alajnova supruga. Tada biva prinuđena da preduzeće izda pod zakup. Kao zakupci se javljaju  lica mađarske nacionalnosti – Franjo Šen (Schen) sa  60%  i Josip  Šuper (Schuper)  sa 40% udela, obojica iz Subotice.

U 1945. godini, presudom Sreskog narodnog suda  Vp.26/1945,  firma je  vraćena Alajn Andoru, odnosno Pavlu Ribaru kao njegovom opunomoćeniku. Ubrzo je međutim stavljena pod sekvestra i prešla pod Upravu Narodnih dobara. Vlsanicima su oktobra 1946. godine izrečene kazne zbog privredne saradnje sa okupatorom a imovina konfiskovana.[5]

Tokom 1947. udova dr Ribara, Jelisaveta Alajn, pokušala je da izvrši  prodaju nekretnina ( Put JA 41, z.k. 6753 ) Rimokatoličkoj crkvenoj opštini, ali je kupoprodajni  ugovor  proglašen  ništavnim i izvršena je nacionalizacija.[6] Sreske vlasti su o njoj imale i sledeću informaciju, koja kao da ju je optuživala što joj je uspelo da izbegne holokaust. “Ona je za vreme rata i okupacije bila u emigraciji  u Švajcarskoj  kao  bogata žena, a ne u logoru.”[7]

U  1948. godini Alajn Jelisaveta, odriče se  jugoslovenskog državljanstva i iseljava u Palestinu (Izrael).

[1]Andor Alajn  je rođen u Subotici 1907, umro na prinudnom radu u Rusiji (Krenova) 1943. Njegova supruga, Magda Polak (1913-1944), kao i majka  Jozefina Koh, ( 1875-1944) stradale su u logoru Aušvic.

[2] Ribar Pavle je sin dr Fišler Manojla i Berte Dajč.

[3]IAS, F:47. I 5064/1933

[4]IAS, F:43.111

[5] IAS, F:86, K 216/1946.

[6]IAS, F:68. XIII 349/1948

[7]IAS, F:70.126