Fabrika peći Zephir d.d.

“ZEPHIR D.D.”

Samo ime deoničarskog društva – “Zephir”,  objašnjava i upućuje na delatnost kojom se bavilo. To je bilo zaštićeno ime jedne vrste peći koju je proizvodilo budimpeštansko  preduzeće,  vlasnika, Jevreja, Šandora Hebera (Héber Sándor). Isprepletene porodične  i poslovne veze, preduzetnika iz Subotice sa onima u Budimpešti, dovešće do toga da se proizvodnja tih peći uspešno razvije i u Subotici.

Dugožareća peć “Zephir” je bila namenjena za  loženje  drvetom, izrađena je bila od  čeličnog  lima, postavljena  šamotom  i imala je  nekoliko vazdušnih kanala. U reklamama se navodilo da  je stepen iskorišćavanja bio 76%, ili da sa 10 kg drveta greje preko 24 sata. ZEPHIR reklam

Subotička trgovačka firma “Barzel” ( gvožđe na hebrejskom,  pri. aut.) je bila zastupnik te firme u Jugoslaviji. Tako je i došlo  do probne proizvodnje tih peći, koju organizuje “Barzel”  u pogonu “Industrije željeznog nameštaja”, tokom 1927. godine.

Povodom realizacije tog posla, iz Mađarske je došao  izaslanik vlasnika fabrike peći, Andor Špan (Spán Ándor)[1], koji je imao zadatak da nadgleda proizvodnju 1 500 komada  tih  peći, koliko je bilo planirano da se proizvede u toj godini. Očigledno je da je proizvod bio veoma uspešan na tržištu,  što je ponukalo poslovne ljude  iz “Barzela” da uspostave još bolju saradnju sa preduzećem iz Budimpešte, odnosno formiraju fabriku, koja bi se bavila proizvodnjom peći. Odabrana je forma deoničkog društva.

Tako je Zbor akcionara  25.02.1929. godine doneo odluku o osnivanju društva “Zephir” sa glavnicom od 1 000 000 dinara, u 1 000 akcija po 1 000 dinara. Kao predmet rada je  ubeleženo: “Proizvodnja peći,  štednjaka,  kao  i satavnih delova istih, proizvodnja ostalih artikala  koji  spadaju  u krug proizvodnje peći, nadalje fabriciranje sviju vrsta gvozdenih roba i artikala, poljoprivrednih pribora i trgovina sa ovim artiklima,  kao sopstvene proizvodnje, tako i tuđih, u sirovom,  poluizrađenom  kao  i izrađenom stanju, nadalje emajliranje gornjih artikala.”[2]

Od “Bačvanske tvornice cementne robe d.d.” otkupljen je deo njihovog placa na Daničičevom putu 26 (Palićki put) i tamo je uspostavljen proizvodni pogon. Gradnja fabričkih objekata je  započela je 1928. a završena 1930. godine.[3]

Akcionari osnivači su braća Rozenfeld (Rosenfeld), Aleksandar[4] i Martin[5] kojima se priključio i najmlađi brat – Ignjat (Ignac).[6] Braća Rozenfeld su došla u Suboticu 1917. godine iz Petrovca. Starija braća već 1920.  godine osnovali javno trgovačko društvo, firmu pod imenom “Braća Rosenfeld, trgovina tehničkih roba i gospodarskih naprava”, koja je 1921. godine ušla  u novoosnovano deoničko društvo “Trgovina gvožđa i  prometno  d.d.”. Braća, koja su optiranjem stekla jugoslovensko državljanstvo[7], po narodnosti su beleženi kao Jevreji. Do tada su već bili i  glavni akcionari u deoničarskom  društvu “Barzel”, koje  se  bavilo trgovinom gvožđarskom robom. Pored njih su osnivači “Zephira” i Dušan Stojković  i Dušan Manojlović također akcionari “Barzela”, dr Miloš  Pavlović[8] i grupa poslovnih ljudi iz Budimpešte. To su bili fabrikant peći Aleksandar (Šandor) Heber, inženjer Ladislav Lazar i Ludvig Lanji[9], svi  po narodnosti Jevreji. Lanji je u prvo  vreme vršio funkciju direktora. Akcije u kasnijem  periodu  imaju i Baltazar Kovačević, Ljudevit Bek, Bela Goldner, Majer Hauer, a direktorsko mesto preuzeće Martin Rozenfeld.zefir reklama

Proizvodni program se sastojao  od raznih  tipova peći i štednjaka, “Rekord” trajno goreće peći, “Elite”  štednjaka, ali je jedan od glavnih  aduta na tržištu bila peć pod imenom “Zephir” i “Zephir II”, za koje je firma imala i patentno  pravo  u zemlji  pod brojem 1365/6839.[10]

Za potrebe proizvodnje “Zephir” uvozi boraks  za  emajliranje  iz Nemačke  i SAD (do  3  tone godišnje), šamot i kaolin iz Čehoslovačke, gvozdeni lim iz Mađarske, čelik iz Austrije, kameni ugalj iz Gornje Šleske (do 30 tona).[11] Koristili su peći za emajliranje, koje postižu  temperaturu do 1 000 C.

O jednom domaćem snabdevaču sirovinama piše sama firma. “Iz ljevaonice Braća Bohn u Velikoj Kikindi dobijemo godišnje 60- 80 tona sirovih ljevanih delova za našu fabrikacciju peći i  štednjaka”.  Taj materijal su zatim obrađivali, brušenjem, bušenjem i galvaniziranjem.

Novi fabrički dimnjak izgrađen  je u 1931.  godini.[12]

Fabrika je zapošljavala do 50  radnika u 1935, a 109 u 1938. godini. Zbog povećanja potražnje, 1935. godine, tražili su  dozvolu da njihovi radnici  na  odeljenju  emajliranja,  rade prekovremeno; noću, nedeljom  i praznicima, 10 do 12  časova. Zbog  pomanjkanja  takvih stručnih radnika nisu mogli da organizuju rad u dve  smene. Proizvodnja je dostizala 8 000 komada peći na godišnjem nivou.

Ostavarivali su vrlo dobar promet, u 1933. godini čak 6 000 000 dinara, pa te godine povisuje glavnicu na 1 500 000 dinara.[13] Akcije firme su bile nuđene i na bečkoj  akcijskoj berzi. Za poslovne godine  1930-1932, delili su dividende od 5%, odnosno 3%.

Pogonsku snagu činili su instalirani elektromotoru od ukupno  60 KS.  Za 1930. godinu je  zabeležen kapacitet od 6 000 komada peći, 2 000 štednjaka i 50 000 kg emajlirane robe.[14]

U 1936. godini “Zephir” otvara filijalu u Beogradu , koja će se u 1940. godini pretvoriti u glavnu radnju, a filijala će biti registrovana u Subotici. To nije smetalo da od “Opšte kreditme banke d.d.”  i dalje, sve do 1941. godine, dobijaju povoljne kreditne  aranžmane.  Kao žiranti  su se javljala braća Rosenfeld.[15]

Nakon rata i sprovedene nacionalizacije, pogoni ove firme  radiće pod imenom  “Gvožđar”.  Udova Rosenfeld Ignjata Ignaca iselila se u Meksiko.(?)

Objekte “Zephira” je 1955. godine  koristio “Sever” za svoje radionice. [16]

 

 

[1]Andor Špan je bio šogor  Rosenfeldovih.  Njegove  sestre  Arnka  i Eržebet  udale su se za Martina i Ignjata  Rosenfelda.

[2]IAS, F:86.226.

[3] IAS, F:47. III 1105/11928 i  III  265/1930.  Mašine  su nabavljene iz Mađarske.

[4]Aleksandar Rosenfeld, rođen 1893. u Janošhalmi (Jankovac), žena mu je bila Jelisaveta Berger. Preživeo je ratna stradanja.

[5]Martin Rosenfeld, (Janošhalma, 1894. – Aušvic, 1944.). Supruga mu je bila Aranka  Špan  (Spán ).

[6]Ignjat Rosenfeld (Janošhalma, 1903. – Subotica, 1941.). On  je bio primljen  u članstvo grada Subotice  tek 1933. godine. I njegova  supruga Eržebet je bila iz porodice Špan. Preživevši rat, ona se iselila iz Jugoslavije i 1950. godine, nalazila se u  Meksiku. IAS, F:68 XVI 212/1950.

[7]IAS,F:47, II 2572/1935. Braća su imala kuću u kojoj je bila i radnja u Jelačićevoj 2. (Matka Vukovića ) U predmetu  III  423/1922 nalazi  se tehnički plan kuće i magacina.

[8]Dr Miloš Pavlović je rođen 26.6.1879. godine u Temišvaru. Doktorat prava stekao je u Klužu (Cluj, Rumunija). Osam godina je radio  u advokatskim kancelarijama u Rumuniji. Od 1920. godine nastanjuje se u Subotici. Optirao je za državlajnstvo KSHS i 1922. godine  ga je i dobio. ( IAS, F:68. XII 1009/1948 )  Zapošljava se u Direkciji državnih železnica, kao savetnik, gde ostaje  do 1935. godine. Pored te državne službe, honorarno  je  obavljao  poslove  sekretara “Udruženja trgovaca i industrijalaca”, odnosno  “Udruženja industrijalaca, povereništva u Subotici”, koje je nastalo 1932. godine,  za  platu  od 2 000  dinara i sekretara sekcije “Automobilskog kluba Kraljevine Jugoslavije”. Bio je i među članovima subotičkog “Rotari kluba”. Kao akcionar se javlja u sledećim preduzećima: “Štirak, Marcel Kopp d.d.”, “Fako  d.d.”, “Nonenberg i Šodere”, “Industrijalno i komercijalno d.d., tvornica papirnate robe”, ” Korzo d.d.”, “Hartman i Conen d.d.” (posle 1941. godine u Upravnom odboru “Huskiviteli Reszenyt’rsos’g”), “Barzel d.d.”, “Zefir  d.d.”. Dr Miloš Pavlović je bio osuđen od strane novih vlasti zbog krivičnog dela privredne saradnje sa okupatorom  na  kaznu  prinudnog  rada  bez gubitka slobode. (IAS, F:68. Nac. 382 ) Godine 1960. je tražio otpust iz  državljanstva  zbog odlaska u inostranstvo, SR Nemačku, gde su mu već bila deca i  žena  -Vilma (rođena Schipper, sa kojom je venčan 1913. u Temišvaru). Imali su dve ćerke Vilmu i Olgu (udata Brezovac, apotekarku, rođenu u Doboju 1918.)

[9]“Pošto je g. Lanji stručnjak specijalista u  pogledu  “Zephir” peći  i pošto je ujedno  i  predstavnik  stranog  kapitala,  uloženog u  ovom preduzeću,..” pisala je uprava “Zephira” u molbi za produženje njegovog boravka  1934. godine. IAS, F:56.5.273/1934

[10]IAS,F:47. Registar industrijskih  radnji  III 1932-1936. Pravo na korišćenje patenta  je firmi  preneo Andor Špan.

[11]AV,F:126.VIII,35428/1940

[12]IAS, F:47.1426. III 398/1931

[13]“Compass”, Zagreb,1934,str.288.

[14]IAS,F:47.XXIV,1911/1931

[15]IAS, F:43.111.

[16]IAS, F:68.15 691/1955