“GEZA KLEIN (KOMOR) I SINOVI, TVORNICA LAKA I BOJA”

 

 “GEZA KLEIN (KOMOR) I SINOVI, TVORNICA LAKA I BOJA”

Sa  trgovinom i proizvodnjom  lakova i farbi, te trgovinom kolonijalnom robom bavila se firma Geze Klajna (Klein)[1] koja je registrovana 1893. godine.

Firma je preregistrovana 1925. godine kao javno trgovačko društvo za trgovinu mešovitom robom, proizvodnju farbe i lakova, trgovinu automobilima, auto delovima i popravku automobila  (Ct IX,106 ). Zastupala  je  i firme:  “Standard  Oil”  koja  se  bavila prodajom derivata nafte, “Michelin & company” (gume), kao i “Ford”, Fordson”  i “Lincoln”, koji su  u  svojoj  ponudi imali automobile, traktore i teretna vozila.[2]

Spadala je među 3 najveće  subotičke trgovine kolonijalnom robom, pored firmi “Trafikant Gabor”“Nemenji i  drug”.[3]

Nalazila se u Sudarevićevoj ulici 6.[4] Članovi društva su bili iz porodice Komor,  otac  Geza,  i sinovi Đula  (Julije) i Ernest (Ernö).

Ova firma je 1922. molila od  grada da joj se besplatno  dodeli građevinsko  zemljište  između  “Patrije”  i  beogradskog  puta,  radi proširenja proizvodnje,izgradnje objekata od 1500 m.kv. To  je  trebao da bude plod saradnje sa jednom berlinskom fabrikom laka. Međutim Senat je doneo odluku  da  se gradsko zemljište, površine 10 000 m. kv. može samo prodati po ceni od 2,5 din. za kv. hvat. Nakon  toga Klajn piše Senatu: “Ova bi inozemna firma samo  u  tom  slučaju  bila  voljna  da učestvuje u  poduzeću,  ako  grad  u  svrhu  podizanja  fabike  ustupi besplatno zemljište, jer sazidanje i opremanje fabričkih zgrada  prema današnjim teškim prilikama zahteva ogromnu svotu, da  bi  rentabilitet iste učinilo nemogućim to,  ako  bi  se  još  i  na  zemljište  moralo trošiti.” Tako se izjalovio pokušaj izgradnje nove fabrike laka, ali posao je firma nastavila u  novoj radionici, na staroj  adresi,  za proizvodnju  lakova,  farbe  i firnajsa pokreću 1922. godine. Njen maksimalni kapacitet je bio do  50 v.  laka,  firnisa.geza-klein

Raspolagala  je  sa  velikim kazanom  za lakove od  1200  litara, malim  kazanom  za  lakove  od 200  litara, postrojenjima za mlevenje i laboratorijom.

Radi praćenja tehničkih inovacija u tehnologiji proizvodnje laka, farbe i firnajsa, preduzeće je zapošljavalo strance stručnjake  u  toj oblasti. Tako je od samog  osnivanja pogona za proizvodnju lakova, bio zaposlen austrijski državljanin Leopold Picl (Pitzl)[5] “Pomenuti radi već u ovoj  struci 30. g. i još i danas uvek mora da uči nove pronalazke itd. Pored njega je zaposleno domaće radeništvo, pa ipak ih on može uvežbati da oni postanu potpuno samostalni, Vođu moraju imati,  naročito  zbog  slabih ambicija.”[6]

Od  1926. godine imala  je ova firma  zaključen  ugovor  sa “Generalnom direkcijom državnih željeznica” o isporuci farbarskog materijala. Ipak u 1927. godini preduzeće je radilo  samo sa 20% kapaciteta.

Iz izveštaja banke[7] dobija se dobra ilustracija o snazi firme porodice Komor. “Dobro snabdevena firma sa voljom za neprestanu ekspanziju. Godišnji promet ide u mnogo milijuna. Zalihe robe su  3 000 000  a potraživanja  isto  toliko.”[8]

Godišnji promet 1930. godine je bio 3 000 000 dinara. Tada preduzeće zapošljava 12 -15 radnika.gr-732-1925

Sin osnivača firme, Julije (Gyula) Komor, otputovaće polovinom 1926. godine u  Ameriku, u  Detroit, u  fabriku  “Ford”, da bi tamo pohađao  jedan kurs i ugovorio nove trgovačke poslove sa tom fabrikom.[9] U Suboticu se vraće tek krajem  1927. godine.[10]

Nakon toga firma će postati glavni zastupnik “Forda” ali i “Standard Oila” na ovim prostorima. U  to  doba  čak  još 5 subotičkih firmi bavilo  se  prodajom  automobila, “Weigand  i  Co.”, “Automobilia, d.d.” ( Članovi tog društva su bili  dr  Nej  Ladislav i inž. Leo Štraus. Firma je zastupala “Fiat”.), “Mamužić A.” (zastupao je “Pegueot”, “Opel” i “Studebaker”.) i “Engl”.[11]

klein

Memorandum firme u 1928. godini

 

U 1940. godini zapošljavala je 12 radnika.

Nastavila  da radi i nakon 1945. godine pod  imenom “Geza Klein i sinovi, radionica lakova i pomoćnih sredstava za  industriju”. [12]Kao inženjer u proizvodnji tada je  radio i Tibor Goldman.[13] Uspela da proizvede i jedno sredstvo za livnice  – “Neolik”  koje se do tada uvozilo.[14]

[1] Geza Klajn (Klein) (Nađ Čeč (Nagy Csecs) 1867 – Aušvic 1944). Promenio je prezime na Komor. Supruga mu je bila Matilda Sesler (Sessler) (Subotica 1873 – ? 1944). Imali su dva sina Julija (Gyula) (Subotica 1893 – ?)  i Ernesta (Ernö) i kćerku Magdu, udatu Lederer. Ernest Komor (Subotica 1895 – Dornau 1945) juna 1940. godine pozvan  je  vojnu vežbu kao rezervni  artiljerski  kapetan. Učestvovao  je i u  ratu, a njegov završetak je dočekao u redovima američke  vojske. Po izveštaju mađarskih detektiva  1943. godine ocenjen je kao prijatelj Engleza i Amerikanca, te pripadnik masonske lože. IAS, F:176.15. Ni njegova  sestra  Magda Komor nije preživela rat, stradala je u deportaciji.

176-15-komor-erno

[2] I gradski Senat je od njih kupio 1925. godine jedan teretni teretni automobil “Ford”, nosivosti 1,5 t. za cenu od 40 000 dinara.On je dobio tablicu  sa brojem  134. IAS,F:47.XVI  22/1925.  Broj  teretnih automobila u Suboticije 1929.  godine  iznosio 61. Dr  Mirko  Kosić, st.?

[3]IAS, F:235.35.235

[4]Geza Komor sa suprogom je bio vlasnik i kuće u Harambašićevoj 3.

[5]Leopold Picl ( Pitzl )je  rođen  u Beču 1880. U “tvornici” laka je zaposlen od 1922. godine.

[6]IAS, F:235.23.354/1926

[7]IAS, F:43.122.

[8]Od nekretnina Komorovi su imali kuću u gradu i vilu na Paliću, procenjene na  1,5  miliona dinara. IAS, F:43.122

[9]IAS, F:235.23.407

[10]IAS, F:235.25.506/1927. Otac ga je zbog tog dužeg otsustva, ispisao čak i iz subotičkog Automobilskog kluba. Julije je inače bio strastveni vozač, i zabeleženo je da su ga gradske vlasti i nekoliko puta  kažnjavale  zbog  prebrze vožnje. Lokalni  list  “Subotički glasnik” doneo je februara 1926. godine, vest da  je kažnjen sa 25 dana zatvora i 400 dinara kazne, i izjavu Julija da je to zbog toga što ga lično mrze organi reda.”Subotički glasnik”,br.11.st.2.

[11] IAS, F:235.22.7/1926

[12] IAS, F:68, Dosijei nacinalizacije 478

[13] U 1946. Goldman odlazi u Zagreb  na operaciju,  a nakon toga i ostaje na tehničkom fakultetu da bi  pod vođstvom  prof. Krajčinovića radio na razvoju proizvodnje veštačkih smola.Kasnije iseljava u Ameriku gde je napravio karijeru u poznatoj firmi – Revlon.

[14] IAS, F:68, XIII 143/1948