Građa iz subotičkog Arhiva u Muzeju Jad Vašem (Jad Vashem)

 

Americki predsednik (tada senator) Barack Obama i Avner Shalev u Dvorani imena 23.7.2008. godine

  Bivši americki predsednik (tada senator) Barack Obama i Avner Shalev u Dvorani imena 23.7.2008. godine 

Memorijalni kompleks, muzejsko dokumentacioni centar Jad Vašem (http://www1.yadvashem.org ) osnovan je 1953. godine u Jerusalimu.  Jad Vašem, čiji naziv na hebrejskom, utemeljen u Starom zavetu, znači ,,mesto za sećanje (pomen) na ime”. Na Brdu sećanja (Har Hazikaron) predstavlja celinu koju čini nekoliko paviljona sa tematski opredeljenim muzejskim postavkama; spomeničke tvorevine inspirisane temom holokausta i genocida; istraživačko-edukacioni i dokumentacioni centri. To je u pravom smislu ,,novi muzej”, sveobuhvatni, totalni muzej, a ne obzidana enklava.

Novi istorijski muzej holokausta otvoren je 2005. godine i  četiri puta je veći od staroga. Ima sve interdisciplinarne, multidisciplinarne i multimedijske tehničke mogućnosti dvadeset i prvog veka. Prostire se na 4.200 kvadratnih metara, pretežno podzemnog prostora, a završava se izlaskom na balkon, odakle se pruža pogled na panoramu Jerusalima. Jevrejima koji nisu imali mogućnost da se dosele u Izrael, žrtvama nacizma, poklonjen je večni pogled na Nebeski Jerusalim. Dvorana imena – simbolični je nadgrobni spomenik u obliku kupole sa fragmentima iz stranica svedočenja i fotografijama što se preslikavaju u vodi, simbolu života. Dvorana imena

U njegovom dokumentacionom centru – arhivi, čuva se najveća svetska zbirka dokumentacije o holokaustu  – 125 miliona stranica dokumenata, personalni kartoni za 3,6 miliona žrtava, filmovi i 420.000 fotografija, te više od 100.000 svedočenja preživelih, kao  svedočanstva o genocidu i zločinima protiv čovečnosti počinjenim od strane nacista i njihovih saradnika.  U centralnoj datoteci sačuvano je 68 miliona strana dokumenata – ličnih (pisma, pasoši, legitimacije…), deportacionih lista, dokumenata iz provenijencije nacističke birokratije, lista sa podacima o konfiskaciji imovine.

kamera

Oprema u Ahivu

 

Prikupljanje dokumentacione građe nije završeno, ono traje i danas. Tako su i u subotički Istorijski arhiv došle dve istraživačice iz Segedina koje upravo rade na takvom projektu vezanom za područje našega grada. Reč je o Judit Molnar PhD, doktoru istorijskih nauka,  docentu na Fakultetu političkih nauka u Segedinu, autorki više monografija i studija sa temama o Jevrejima, voditeljki istraživačkog projekta za muzej Jad Vashem i Juditi Pihurik PhD, profesorici na Filozofskom fakultetu u Segedinu. Pihurik je počev od 2008. godine više meseci provela istražujući u građi Istorijskog arhiva Subotica, prvenstveno u fondovima iz ratnog perioda 1941-1945. Koristila je fondove: F:060. Gradsko načelstvo slobodnog kraljevskog grada – Subotica (1941-1944), koje sadrži 148 knjiga, i 135 arhivskih kutija i 433 fascikle u količini od 111 dužnih metara; F:279. Subotičko kraljevsko tužilaštvo – Subotica (1941-1944), F:062. Kraljevski sudbeni sto – Subotica (1941-1944), koji ima 3 knjige i 24 arhivske kutije, svega 3,20 dužnih metara. Upoznavajući se tom velikom količinom građe, tragala je za arhivskim predmetima u kojima se nalaze podaci o Jevrejima, paralelno praveći njihove analitičke opise.  Završetak tog iscrpnog istraživačkog postupka je bio samo prvi deo njihovog planiranog projekta koji ima za  cilj da se ti podaci nađu upravo u centru Jad Vašem, gde se već više od šest decenija slični podaci prikupljaju. Tako je postignut dogovor da će ta odabrana, selektovana kolekcija građe o Jevrejima u Subotici u ratnom periodu, biti mikrofilmovana uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. Pored toga, Arhivu bi ostao jedan primerak negativa mikrofilma dok bi se drugi smestio u arhivi Jad Vašema. Pošto naš Arhiv ne poseduje opremu za mikrofilmovanje, već samo mikročitač, ona je dopremljena iz Mađarske, gde je upravo na istom projektu bila angažovana za snimanje građe Jevrejske crkvene opštine iz Segdeina.  Izvršena je osnovna obuka za rad sa tom opremom, mikrofilmskom kamerom koja koristi filmove od 35 mm,  i započelo se  sa radom na snimanju građe.Mikrofilmovanje

I pored napretka u oblasti digitalizovanja arhivske građe,  iskustva potvrđuju da je proces mikrofilmovanja trajniji i sigurniji  u svrhu trajnog čuvanja-arhiviranja. Digitalizacija, koja ima niz praktičnih prednosti, zadovoljava potrebe za lakšim i bržim načinima dostupnosti arhivske građe, no jedina trajna zaštita je još uvek mikrofilmovanje, dok digitalizacija može biti njegova korisna dopuna. U Istorijskom arhivu se već odavno krenulo sa mikrofilmovanjem najvrednije arhivske građe,  tako da ima ukupno 96.685 snimaka, što zapravo čini samo 0,05% od ukupne količine od 5.736 dužnih metara, koju Arhiv čuva. Arhivska građa se digitalizuje tek zadnjih godina, tako da trenutno  imamo preko 60 000 snimaka ili skeniranih stranica dokumenata. Pretežno se radi o građi crkvenih matičnih knjiga.      Suboticke novine 14.4.2010.

Realizacijom ovih poslova uvećaće se  broj mikrofilm snimaka u našem Arhivu, time će se automatski zaštiti ta arhivska građa, a muzej Jad Vašem obogatiće se podacima o subotičkim Jevrejima i njihovim stradanjima za  vreme ratnog perioda. Sećanje na žrtve je najbolja osuda zločina i jedini način da njihovi počinioci ne budu uzor, da ne dožive amnestiju u svesti današnje epohe. Primer Jad Vašema to neosporno dokazuje.

 

Subotica, 2010                                              Stevan Mačković, dir. Istorijskog arhiva Subotica