Hartmann Tereza i Subotica u njeno doba

ppt prezentacija  hartmann-terez

pdf hartmann-terez-compatibility-mode

183_001

Kao dvadesetogodišnji mladić, aprila 1885. godine, Vilim Konen je prvi put umesto
oca išao na parisku pijacu. Tamo se upoznao se poslovnim čovekom, trgovcem, od njega
dvadeset godina starijim – Rafaelom Hartmanom (Hartmann) ( 1846 -1913 ), Jevrejem, koji je rođen u Lincu ( Amsterdamu) i imao već razvijene poslovne veze širom zapadne Ecrope. On je tada bio član firme “E. & I.Mayer”, registrovane u Frankfurtu na Majni, koja je prodavala živinu, jaja i divljač a i u Subotici je imao firmu “Hartmann Rafael és társai”
(“Hartman Rafael i drugovi”) koja se bavila istim poslovima. Da je već u tom vremenu
subotička firma, u izvoznim aranžmanima pronašla puteve za razvoj i dobro poslovanje,
govori i to što je 1894. godine, dobila dozvolu za izgradnju magacina, površine od 700 m2, pored teretne železničke stanice.Rafeael dobija dozvolu za stalni boravak i nastanjivanje u Subotici 1885. godine. Ipak, tek će na osnovu poznanstva koje će sklopiti dva preduzimljiva trgovca, Hartman i Konen, biti sklopljen dogovor koji će u firmu uneti novi kapital, osnažiti je i činiti temelje daljem poslovanju. Preduzeće u južnoj Ugarskoj, u Subotici, izvozna trgovina, koja na tom i širem području kupuje, a u zapadnoj Evropi prodaje živinu i jaja, imalo je perspektivu. Rafael je raspolagao iskustvom u toj vrsti poslovanja i dobro je poznavao tržište. Rafaelova firma je poslovala i sa porodicom Šreger (Schräger) u Segedinu, gde se u magacin skupljala prikupljena živina sa tog područja. Novi ortaci, Hartman i Konen, posećivali su i Šregerove. Jedno putovanje, u polovinom 1885. godine, bilo je izuzetno značajno za oba preduzetnika. Složili su se da njihovi planovi za poslovni poduhvat, izvoza jaja i živine, dobri i isplativi, pa time mladi Konen utvrđuje partnerstvo sa iskusnijim Hartmanom. Ali, tu će se ukrstisti, pored poslovnih i neke vrlo lične veze – Rafaela Hartmana i devojke Rezike (Tereze) iz porodice Šreger. Njemu je za oko zapela vredna i sposobna Rezika – Tereza. Tako će Rafael, nakon prvog braka u njoj pronaći novu životnu saputnicu, sa kojom već neredne 1886. godine i dobija sina – Jožefa. Mada je imala samo 2 razreda osnovne škole, pokazalo se da je odlikuje izuzetan poslovni osećaj i ona će u kasnijem periodu činiti jedan od temelja organizacije i uspešnosti firme. Tako se formiralo jezgro, sastavljeno od članova tri preuzimljive jevrejske porodice; Konen, Hartman i Šreger, koje će činiti temelj buduće firme.

haermann

Upis Hartmann Jozsefa u matičnu knjigu

Porodica Schreger je bila jevrejskog porekla. Bavili su se trgovinom živinom i perjem. Tamo, u Segedinu će Rafael upoznati svoju buduću suprugu – Terezu Šreger ( Schrégér Teréz), (Szentes 1863 – Subotica 1940), kćerku Mora Šregera. Mada je imala samo 2 razreda osnovne škole odlikovao ju je izuzetan poslovni osećaj. Sa razvojem firme, potvrdiće se kao veliki dovrotvor i pomagač dobrotvornih, humanitarnih i prosvetnih udruženja i institucija u Subotici. Tereza se 1930. godine nalazila i na čelu mesnog školskog odbora. F 86 226

hartmanka-ispredhartmankaterezija-hartman  terezija-schreger

hartmann-terez-compatibility-mode-3

hartmann-terez-compatibility-mode-32

KRAJEM XIX VEKA GRAD SZABADKA KAO REGIONALNI CENTAR IMA VELIKU PRIVLAČNU SNAGU I ZA JEVREJSKU POPULACIJU

1900. BROJ STANOVNIKA

  1. BUDIMPEŠTA  732 322
  2. SEGEDIN  102 991
  3. SZABADKA/SUBOTICA  82 122
  4. DEBRECEN  75 006

NOVI SAD     28 763     (1953) 76 752

INDUSTRIJSKI RAZVOJ U DRUGOJ POVINI XIX VEKA

Prvi parni mlin je proradio 1861.    Opšti napredak za grad i njegovo stanovništvo predstavljalo je otvaranje prve železničke pruge Subotica – Sombor – Vinkovci 1869., te puštanje u saobraćaj pruge Subotica – Zemun 1871. godine. Krajem XIX veka evidentirano je u gradu 12 industrijskih objekata i  9 parnih mlinova. Podignuta električna centrala sa tramvajem. Izgrađene su krilne železničke pruge, proradila je gradska plinara i stupila je na  industrijsku pozornicu firma „Hartman i Conen“

Učešće   Jevreja   u industriji   Subotice,   daleko   nadmašuje njihovu  procentualnu  zastupljenost   u   stanovništvu   grada.   Svi vlasnici fabrika 1921.  godine  su  bili  Jevreji,  a  u  akcionarskim društvima drže većinski deo  akcija.  Sličan   odnos  se  zadržava  u čitavom međuratnom periodu. Od 14 preduzeća sa više od 50 radnika (1931. godine), Jevreji su vlasnici 8 inokosnih firmi, a u 6 deoničkih društava su zastupljeni  u visokom procentu vlasništva akcija. Subotička populacija Jevreja beleži relativnu  brojčanu  stabilnost  u čitavom periodu 1910-1934. (za koje postoje  statistički  podaci). Po popisima  stanovništva 1910. ima 3.508 Jevreja (4,20% od ukupnog broja stanovnika Subotice), 1919. – 3.293, 1921. – 3.905 (4,29%), 1931. – 3.758, 1934. – 3.739. U odnosu na čitavu Vojvodinu, to je velika  koncentracija, pošto Jevreja, po popisu iz 1921. godine, ima tek 1,4 %.