ISTORIJAT SLUŽBE ZA PATOLOGIJU U SUBOTICI (1743-1961)

KRATKA RECENZIJA rada dr Emil Libmana i dr Karolj Novaka Istorijat službe za patologiju u Subotici (1743-1961)

Na osnovu materijala Istorijskog Arhiva Subotica i Arhiva Zdravstvenog centra u Subotici – autori su prikazali ključne momente rada Službe za patologiju u Subotici od polovine 18. do polovine 20. veka.

Od rada prvih berbera-ranara, koji su davali mišljenje o nastaloj smrti bolesnika i ubijanih pa preko diplomiranih hirurga i lekara-fizikusa koji su vršili obdukciju (prva obdukcija izvršena 1775. godine) i pokušaja osnivanja posebnih prostorija za seciranje leševa – pa sve do osnivaanja Odeljenja za patologiju i rada prvog specijaliste-patologa (1961), autori su dali zanimljiv rad koji je od zna~aja za istoriju medicine grada Subotice.

Smatram da se ovaj rad može objaviti u časopisu Istorijskog Arhiva Subotica – “Ex Pannonia”.

Prof. dr. Klem István

Ex_pannonia_567-2

pdf prelom  Ex_pannonia_567

Emil Libman i Karolj Novak

ISTORIJAT SLUŽBE ZA PATOLOGIJU U SUBOTICI (1743-1961) 

Istorija belež i da je Alkmeon iz Krotona u staroj Grčkoj prvi lekar koji je u VI veku pre Hrista, u cilju anatomskih proučavanja čovečijeg tela, vršio seciranje ljudskih leševa i da su grčki lekari Herofil i Erazistrat u IV veku pre Hrista u čuvenoj medicinskoj {koli u Aleksandriji iz istog razloga secirali tela umrlih ljudi i uginulih životinja.(1)

Pojavom Galena (Galenus, 129-199) stvorena je nova medicinsko-filozofska {kola koja se temeljila na medicini Hipokrata (Hippocrates, 460-377) i pozitivnim dostignu}ima drugih medicinskih {kola tog vremena. Svoja anatomska saznanja sticao je Galen seciranjem tela umrlih `ivotinja jer je u Rimu, gde je `iveo, bilo zabranjeno koristiti ljudske le{eve u tu svrhu.(2)

Dugo vremena potom, i pored napretka medicine, naro~ito arapske (Razes, 85o-923; Avicena, 980-1037), ne vr{e se autopsije ljudskih tela zbog zabrane od strane crkvenih vlasti. Neke informacije o obliku kostiju, mi{i}a i unutra{njih organa tela dobijale su se {ematskim crte`ima nakon disekcije `ivotinja odnosno ve} u vodi raspadnutih tela ljudi.(3) Tek u XII-XIII veku u medicinskoj {koli osnovanoj u IX-X veku u Salernu, gradi}u kraj Napulja, koja se smatra prvim medicinskim fakultetom u Evropi, po~ela su predavanja iz anatomije uz seciranje ljudskih le{eva.(4)

Pristalice Galenove medicine, me|utim, i dalje se dr`e svojih saznanja iako su pogre{na i suprotna nalazima pri obdukciji ljudskih tela. Bitan napredak u poznavanju anatomije su dela Vesala (Vesalius Andreas, 1514-1564) ” O ustrojstvu ljudskog tela” (De humani corporis fabrica), Harveja (Harvey William, 1578-1657) o protoku krvi, Glisona (Glisson Francis, 1597-1677) o strukturi jetre, Vilisa (Willis Thomas, 1621-1675) o gra|i mo`danog tkiva, Malpigia (Malpighi Marcello, 1628-1694) o mikroskopskoj anatomiji kao i radovi mnogih drugih nau~nika. Morganji (Morgagni Battista Giovanni, 1682-1771) opisuje 1751. godine u svom radu “O sedi{tu i uzrocima bolesti” (De sedibus et causis morborum per anatomen) patolo{ke promene na pojedinim organima kod razli~itih bolesti i poku{ava povezati simptome bolesti s promenama na obolelom organu. Zbog ovih svojih razmatranja smatra se Morganji osniva~em patolo{ke anatomije. Fransoa Bi{a (Bichat Xavier Franµois, 1771-1802) nastoji da objasni patolo{ke procese kod nastanka bolesti promenama na pojedinim vrstama tkiva u obolelom organu ~ime daje temelje patolo{koj histologiji dok Antoan de Hen (Haen Antoine de, 1704-1776) dobija mesto u medicinskoj istoriji uvo|enjem obdukcije u klini~ka istra`ivanja.(1,5,6)

Razvoj patologije je tra`io i odgovaraju}u slu`bu. Ista je me|utim, bila ograni~ena na ve}e medicinske centre. A u Austriji ” Normativ u zdravstvenoj organizaciji” (Normativum Generale in re Sanitatis) sa~injen 1770. godine od poznatog lekara XVIII veka, organizatora javnog zdravstva i osniva~a tzv. “Be~ke medicinske {kole” – Gerharda van Svitena (Swieten Gerhard van, 1700-1772), izme|u ostalog ka`e da obdukciju mogu vr{iti samo diplomirani lekari i hirurzi. (7) Tra`i se, tako|e, da smrt bolesnika konstatuje i da o tome izda pismenu potvrdu fizikus ili hirurg, naro~ito u slu~ajevima ubistva, samoubistva, trovanja i drugih nasilnih smrti, a u vezi Naredbe Namesni~kog ve}a Ma|arske iz 1756. odnosno 1779. godine, kako bi sve{tenik mogao da sahrani umrle.(8)

Na podru~ju Ma|arske je, me|utim, sredinom XVIII veka bio mali broj diplomiranog medicinskog kadra, pojedine `upanije nisu imale ~ak ni jednog fizikusa ili hirurga, pa se obdukcije nisu vr{ile ili veoma retko. A i javnost je bila protiv obdukcije jer je vladalo mi{jenje da ~ove~ije telo, bar posle smrti ne treba dirati.(8)

Ose}ala se, dakle, potreba za ve}im brojem fizikusa i hirurga na ovim podru~jima, a to je zahtevalo otvaranje jo{ jednog Medicinskog fakulteta pored postoje}ih u Pragu (1348) i Be~u (1365). Van Sviten kao klini~ar i profesor anatomije, fiziologije i patologije pokre}e inicijativu za osnivanje Medicinskog fakulteta na teritoriji Ma|arske. Uz odobrenje carice Marije Terezije (MÄria TherÅsia, 1717-1780) otvara se 1769. godine Medicinski fakultet u Trnavi (Nagyszombat) gde su od ranije postojali teolo{ki, filozofski (1635) i pravni (1667) fakulteti. Zbog boljih uslova rada Medicinski fakultet je 1777. preme{ten u Budim odnosno 1784. godine u Pe{tu.(9)

Sve su ove okolnosti uticale da se zakonske odredbe i naredbe o obdukciji i davanju izve{taja o nasilnoj i uop{te o uzroku smrti mogu primenjivati na teritoriji Ma|arske tek po~etkom XIX veka. Do tog vremena se tolerisao nalaz ranara-berbera i bez autopsije, a sahrane su obavljene bez posmrtnica.(8)

Kada je sredinom XVIII veka (1743) od Vojnog {anca (Locus Militaris) Subotica postala Privilegovana kraljevska komorska varo{ po imenu Sent Marija (Privilegiatum Oppidum Cameralis Szent MÄria), javljaju se i rade u njoj 1746. godine ranari-berberi(10) a 1766. i ne{kolovane babice(11), kao prvi zdravstveni radnici.

Ranari-berberi, koji se vode u spisku popisa stanovni{tva u rubrici “hirurg-sebÅsz”(10) ukazivali su pomo} ranjenima i obolelima od tzv. “spoljnih (hirur{kih) bolesti” (va|enje zuba, davanje klistira, name{tanje i{~a{enih zglobova, pu{tanje krvi pijavicama i sl.), konstatovali su smrt umrlih i po potrebi davali nalaze kod te`ih odnosno smrtonosnih telesnih povreda, na zahtev vlasti.(12)

Tako imamo dokument da je 1757. godine ranar-berber Toma Sauer (Szauer ThomÄs, ?-1776) dao nalaz o smrtonosnim povredama koje je Nenad Nadi{i} (NÄdischich NenÄd) zadobio septembra 1756. od udaraca toljagom u tu~i sa svojim bratom: postoji ozleda na levoj strani glave oko “dva prsta od ~ela”; ona je jednostavna, duga oko jedan mali prst i dubine sve do kosti lobanje. Druga ozleda je, tako|e, na levoj strani glave iza levog uva na vratu izme|u velikog i malog mozga, {iroka “oko dva utisnuta prsta”. Mo`dano stablo je ledirano i prekinut je kontakt malog mozga sa ki~menom mo`dinom. “Ove rane su”- ka`e Toma Sauer – “apsolutno letalne, {to ja, zbog istine, dokazujem svojim potpisom. Ovo delo se dogodilo 29. septembra 1756. godine”.

Ovaj dokumenat je sa~injen u Sent Mariji 6. marta 1757.

Toma Sauer, hirurg s.r.

Data izjava hirurga izneta pred nama je usvojena i potvr|ena.

U Sent Mariji, 6. marta 1757.

Hieronim Vukovi}

(Vukovits Hieronymus), senator

Petar Josi}

(Josich Petrus), sudski bele`nik(13)

 

Tu je i zajedni~ko mi{ljenje ranara-berber Tome Sauera i ranara-berbera Stefana Lenarda (LenÄrd Stephanus) iz 1763. godine o uzroku smrti [imona Pen~i}a (Pencsich Simon) ranjenog na jednoj svadbi: smrt je nastupila usled iskrvarenja iz povre|ene arterije nakon uboda no`em u predelu leve nadkolenica. Optu`eni Jovan Srimetski, pravoslavni sve{tenik se brani: u `elji da spasi mladi}a od napada psa bacio je no` i tom prilikom umesto psa pogodio je umrlog.(14)

Ranar-berber Stefan Lenard daje 23. januara 1764. godine opis mrtvog tela Franje Matule (Matula Franciscus) na|eno ispred ku}e Matije Tumbas Laketi}a u kojoj se odr`avala svadba: telo je bilo uko~eno, golo, le`alo je potrbu{ke u blatu, nisu na|ene nikakve rane niti tragovi modrica po telu, samo je bilo mnogo krvi u nosu. Pri pregledu su bili prisutni senatori Sagmajster (Szaghmajster) i Kopunovi} (Kopunovity).(15)

Imamo izve{taj Tome Rudi}a (Rudics ThomÄs), gradskog sudije, Nikole Sagmajstera (Szaghmajster Nicolaus), senatora i Petra Josi}a, senatora i sudskog bele`nika posle uvi|aja nad mrtvim telom Bonaventure Matkovi}a (Matkovics Bonaventura) sa nalazom ranar-berbera Tome Sauera iz 1766. godine: smrt je nastupila usled krvarenja iz srca koje je o{te}eno ubodom sablje pored ki~me. Postoje i povrede lica, naro~ito oko o~iju. Izvr{ioc ovog dela je ^upu{ (Csupus), kaplar mesne konji~ke regimente.(16)

Na|en je jo{ jedan dokument iz 1766. godine u kojem Magistrat grada tra`i da ranar-berber Stefan Lenard pregleda telo pokojnog Jeronima Omerova~kog (OmerovÄcsky Hieronymus). Pregledom je ustanovljeno da postoji rana u okcipitalnom predelu u druga na desnom temporalnom podru~ju. Ove rane su izazvale smrt – ka`e ranar-berber. Osim ovih rana postoji sa leve strane trbuha potko`no krvarenje kao posledica udarca noge u ~izmi. Uz potpis ranara nalaze se i potpisi senatora Grge Kri`anovi}a (KrisÄnovics Gregorius) i Ivana Ma~kovi}a (MÄcskovics Joannes).(17)

Ranari-berberi su, dakle, imali ulogu mrtvozorca i ulogu sudskog ve{taka pa ~ak i u slu~aju silovanja, poba~aja i ~edomorstva kada su na zahtev Prizivnog krivi~nog ve}a Magistrata, isto kao i ne{kolovane babice, vr{ili preglede i pisali nalaze u cilju pokretanja sudskog postupka protiv okrivljenog.

U dokumentu od 13. jula 1749. godine ~itamo, da je ranar-berber Stefan Lenard pregledao maloletnu Magdalenu (Mandu) koju je silovao Ivan Mali (MÄli Joannes), star 18 godina, sluga njenog oca Josipa Mamu`i}a (MÄmusics JÆzsef). Po{to je utvr|ena defloracija po~initelj dela je osu|en na smrt odsecanjem glave ma~em.(18)

Dana 13. novembra 1766. godine “~asne `ene” (Honestae Matronae) Helena Kova~evi} (KovÄcsevics Helena), Anastazija Neor~i} ( Neorcsics Anastasia) i Katarina Bajnoci-Matanka (BÄjnoczy alias Matanka Catharin) pregledale su 13-togodi{nju }erku ovda{njeg ratara Konstantina Bobesa koju je navodno silovao Laurentije Beneti} (Benetich Laurentio). Pregledom su ustanovile da je vagina intaktna, da nema povrede, ali je okolina njena poprskana mu{kim semenom. Nalaz su overili Petar Josi}, senator i sudski bele`nik i Nikola Sagmajster, senator. Okrivljeni je ka`njen da tri puta po jedan sat stoji kraj stuba srama sa natpisom svog dela kao i da dobije sto udaraca batinom.(11)

Iste godine imamo i dokument u kome ~itamo da je Jo`ef Bala (Balla JÆzsef), zamenik tu`ioca ujedinjene `upanije Pe{t, Pili{ i [olt (Pest, Pilis i Solt) tra`io od Magistrata privilegovane komorske varo{i Sent Maria (Subotica) da saslu{a svoga stanovnika Ferenca Doru (Dora Ferencz) i njegove uku}ane, zatim gradsku babicu (vÄros bÄbÄja) i kalu|era suboti~kog samostana pod kakvim okolnostima je Pana Vilag (VilÄg Panna) stara 18 godina, poreklom iz Estergoma (Esztergom) u ku}i spomenutog Ferenc Dore donela na svet nezakonito mrtvo dete (gyermeket halva szÏlt) u prisustvu babice. U dokumentu ne nalazimo odgovor Magistrata.(19)

Subotica 21. januar 1771. godine dobija diplomiranog hirurga Johana Sibenburgera (Siebenburger Johanneus)(20) koji je vr{io preglede obolelih i ranjenih, le~io ih i izdavao potvrde o povredama.(21) On je izvr{io 1775. godine prvu obdukciju i tako u{ao u suboti~ku medicinsku istoriju kao prvi obducent. Njegov obdukcioni nalaz u slobodnom prevodu glasi:

“Ja dole potpisani, secirao sam 8. novembra telo pokojnog tesara Jakoba Lukas Edera, najsavesnije sam ga pregledao i ustanovio slede}e {to je uzrok njegove smrti. Naime, pored pleuro peripneumonije koja je pre{la u gangrenu, na|eno je jo{ da je desni re`anj plu}a u gnoju, a levi da je veoma crn, gangrenozan pa sam te`e mogao odvojiti od pleure; unutra{njost grudi nije pokazivala druge promene. U abdomenu sam na{ao veliki re`anj jetre koji je bio crn i pokrivao delom `eludac, dok je donji desni deo jetre bio bez promena. @u~na kesica je bila potpuno prazna jer se `u~ izlila u `eludac i creva tako da je sve bilo `uto i zeleno {to je i gosp. pomo}nik Mamu`i} (Mamoschitz) video. Zato nije ~udno da je bolesnik umro, jer nije bilo ljudske pomo}i da se spase. Iz ovoga je jasno, da je na prvom mestu pleuro-pneumonija bila dovoljan razlog njegove smrti. Ovo, istine radi, zakletvom potvr|ujem. Sa~injeno u Sent Mariji 9. novembra 1775.

Johannes Neiss Siebenburger,                                                                                                 gradski hirurg, s.r.”.(22)

Ne nalazilmo podatke o izdavanju posmrtnica iz toga a ni iz kasnijeg perioda iako Subotica od 1781. godine ima i diplomirane lekare na du`nosti gradskog fizikusa.(23) No, zato postoji novi zahtev vi{ih vlasti iz 1815. godine po kojem gradski fizikusi moraju dati obavezni Godi{nji izve{taj o zdravstvenoj situaciji u svom gradu. Ovi izve{taji, koji se dostavljaju Kraljevskom Namesni~kom Ve}u, @upaniji i Magistratu grada, imaju 15. poglavlja. U 13. poglavlju – De Sectionibus et Obductionibus legalibus – se govori o obdukcijama koje su izvr{ene u toku protekle godine na zahtev sudske vlasti. (24)

Tako u prona|enom izve{taju dr Antuna [trobla (Strobl Antonius, 1765-1830.) iz 1826. godine ~itamo u 13.-om poglavlju: “Tokom protekle godine bilo je veoma brojnih ve{ta~enja evidentiranih kod sudske vlasti” (Visa reperta per decursum unius anni admodum numerosa illico iurisdictioni exhibentur).(25)

Sli~ne nalaze imamo i u dostupnim izve{tajima gradskog fizikusa dr Antuna Kova~a (Kovacs Antonius, 1804-1880.) iz 1834., 1837. i 1840. godine .(26,27,28) Ni u jednom dokumentu, me|utim, ne nalazimo broj ni razlog izvr{enih ve{ta~enja odnosno neki zaklju~ak istih.

Nakon otvaranja Prve gra|anske bolnice sa 20 bolesni~kih kreveta 1841. godine (29) susre}emo se sa prvim obdukcionim nalazima u bolni~kom izve{taju za 1844. godinu. Jedna obdukcija je izvr{ena po nalogu sudske vlasti da bi se re{ila dilema oko smrti 32-godi{njeg Petra Budin~evi}a (Budincsevics Petrus) koji je ambulatno le~en. Kvartovni lekar je bio mi{ljenja da je smrt nastupila usled trovanja dok su bolni~ki lekari to negirali. Trovanje je isklju~eno analizom `eluda~nog soka na arsen, bakar i `ivu i zaklju~ak obdukcije je bio da pri le~enju nije prepoznata upala `u~ne kesice.(30)

Iste godine su obducirana i dva umrla bolesnika le~ena u bolnici, verovatno, da bi se razjasnio uzrok njihove smrti. Opise autopsija nemamo ve} samo zaklju~na mi{ljenja koja su ispisana u Bolni~kom izve{taju o le~enim bolesnicima u periodu od jula do septembra 1844. godine. Kod umrlog Fri|e{ Vilingera (Villinger Frigyes), starog 19 godina zaklju~ak obdukcije je: u desnom plu}nom krilu tuberkulozne promene i gnojna cista a  u levom – tuberkulozne promene koje pokazuju hronicitet. Zaklju~ak obdukcije kod Rozalije Polenka (Polenka RozÄlia), stare 10 godina je glasio: u levom plu}nom krilu upalne promene u stadijumu hepatizacije i upala produ`ene mo`dine.(31)

Ove obdukcije su izvr{ili bolni~ki lekari dr Antun Kova~, fizikus i upravnik bolnice i dr Franc Roman~ik (RomÄncsik Ferencz, ?-1855), hirurg bolnice, u primitivnoj prostoriji koja je slu`ila kao mrtva~nica, dogra|enoj uz stari objekat Ubo{kog doma.(32)

Dr Antun Kova~ je ve} 1840. godine uputio molbu Magistratu da se pored postoje}e hirur{ke i lekarske kao i osnovne bolni~ke opreme (kreveti, stolice, slamarice) nabavi za potrebe obdukcije i jedan poluokrugli sto sa otvorom u sredini i olukom za odlivanje teku}ine, jedan par plavih kecelja i jedna ~eli~na cev za odvod teku}ine i odpadnih materija. Dr. A. Kova~ napominje, da bi se sto prenosio i koristio za eventualne autosije i u mrtva~nicama koje su na grobljima.(33)

Prema Naredbi okru`nog sudije iz 1859. godine obdukcije su se i u bolnici vr{ile samo na zahtev odnosno odobrenje sudske ili policijske vlasti.(34) Postojalo je i Obave{tenje da se medicinskim radnicima, koji vr{e obdukciju van grada, moraju isplatiti posebna hranarina i nadoknada putnih tro{kova.(35) U izuzetnim slu~ajevima pla}ale su se i druge usluge. Tako prema jednom dokumentu vidimo, da je 1862. godine ispla}eno iz Gradske blagajne 42 forinte i 79 gro{a apotekaru Ignacu Hofbaueru (Hoffbauer IgnÄcz) i njegovim pomo}nicima za termi~ku obradu pojedinih delova tela preminulog, za hemijske analize i sl. kao i 10 forinti mesnom vojnom lekaru Tavodskom (TÄvodszky) za  izvr{enu obdukciju. Sve je ovo u~injeno radi utvr|ivanja uzroka iznenadne smrti Danijela Nikoli}a (Nikolits DÄniel) 12. jula 1862. godine a radi pokretanja krivi~nog postupka prema licima koji su osumlji~ena za ovu smrt. Ne posedujemo, me|utim, ni nalaze hemijskih analiza niti zaklju~ak obdukcije.(36)

Zbog sve ve}eg broja bolesnika kojima je potrebna hospitalizacija 1862. godine predla`e gradski fizikus Toma Kertvele{i (KÎrtvelesy ThomÄs, 1818-?), da se dograde ~etiri sobe za bolesnike sa unutra{njim i hirur{kim oboljenjima i dve sobe za umobolne bolesnike, a ne{to dalje od zgrade bolnice da se podigne posebna ku}ica za mrtva~nicu u kojoj bi se po potrebi obavljale i obdukcije (bonczterem).(37) Nije do{lo do realizacije ovog predloga.

Godine 1873. javlja se kolera u Subotici i okolini ~ija je epidemija zabele`ena i ranijih godina – 1831., 1855. i 1866. godine .(38) I pored velikog broja umrlih, na|eno je samo nekoliko dokumenata u kojima se govori o izdavanju posmrtnica, ali samo u jednom postoji i odgovaraju}i formular.(39,40)

Pro{irenje bolnice je opet aktuelno. Arhitekta Mihajlo Tot (Toth MihÄly), na sugestiju lekara, predla`e 1875. godine izgradnju jedne sporedne zgrade u kojoj bi bile tri }elije za umobolne bolesnike i prostorije za praonu i mrtva~nicu sa obdukcionom salom, odnosno 1878. podnosi i drugi plan – izgradnju zgrade sa pet }elija uz ranije predlo`ene prostorije.(41) Po drugom planu je dogra|ena bolnica pa je Subotica, verovatno, bila me|u prvim gradovima tada{nje Ugarske koja je imala sme{tajne mogu}nosti za umobolne bolesnike i prostoriju za obavljanje obdukcije.

Tih godina su obdukcije vr{ili gradski hirurzi Fri|e{ Paher (Pacher Frigyes, 1823-?) i I{tvan Sagmajster (Szaghmeister IstvÄn) koji su se vodili i kao mrtvozornici.(42)

Na savetovanju o zdravstvenim prilikama u Subotici 5. novembra 1885. godine prisutni su bili dr \ula Olah (OlÄh Gyula), dr`avni inspektor za zdravstvo, Lazar Mamu`i} (Mamusich LÄzÄr, 1847-1916), gradona~elnik, Geza Haver (Haver GÅza), na~elnik policije grada, dr Josip Antunovi} (Antunovits JÆzsef, 1852-1942), gradski fizikus, dr [andor Kertes (KertÅsz SÄndor, 1844-1908), upravnik bolnice, dr Adolf Vilhajm (Wilheim Adolf, 1853-1933), bolni~ki lekar, dr Bela Tot (Toth BÅla), dr \ula Rajzner (Reizner Gyula), dr Mor Sila{i (SzilÄsi MÆr), dr Ignac Vajs (Weisz IgnÄcz, 1849-1894), kvartovni lekari i dr Fri|e{ Paher, mrtvozorac (halottkÅm).

Na dnevnom redu je, izme|u ostalih problema, bila rasprava o zakonskoj obavezi po kojoj mrtvozorac mora, ako do sada to nije ~inio, da {alje policijskom kapetanu Izve{taj o umrloj deci ispod 7 godina `ivota za koje se ne zna da li su le~ena i sve dok stranka umrlog ne poka`e potvrdu ordiniraju}eg lekara o tome da li je dete le~eno ili nije ne sme da izda dozvolu za sahranu. Isto tako mrtvozorac treba da se interesira kod apotekara da li je ozna~eno da je propisani lek za dete ispod 7 godina bio potreban i bez naplate izdat. Stanovni{tvo je upozoreno, dalje, da }e propust u le~enju dece ispod 7 godina strogo biti ka`njen.(43)

U knji`ici “Organizacioni propisi Slobodnog Kraljevskog grada Subotice” (Szabadka, szabad kirÄlyi vÄros szervezeti szabÄlyrendelete) izdatoj 1884. god. govori se da je me|u zdravstvenim osobljem i mrtvozorac (½271), da obdukcije za potrebe policije vr{e kvartovni lekari naizmeni~no, da glavni lekar grada kontroli{e izvr{enje policijskih obdukcija i da je mrtvozorac obavezan prema Naredbi iz 1876. godine (glava 14, ½109) da vr{i besplatne preglede umrlih siromaha, da o mortalitetu vodi uredne izve{taje koje mese~no prikazuje glavnom (varo{kom) lekaru i Sirotinjskom uredu i da izve{taje o nasilnoj i iznenadnoj smrti odmah podnosi policijskoj vlasti (½277).(44)

Zbog velike epidemije variole podignuta je 1886. godine u jugoisto~nom delu grada Gradska bolnica za epidemijske bolesti. Pored zgrade sa bolesni~kom sobama (velika soba sa 34 i dve manje sa po 7 kreveta) sagra|ene su zgrade za kuhinju, ostavu, kupatilo, odnosno mrtva~nicu i obdukcionu salu; u {upi gde su bila kola za prevoz umrlih, sme{ten je aparat za dezinfekciju.(45)

Krajem XIX veka, u vreme zna~ajnog ekonomskog, dru{tvenog i kulturnog razvoja Subotice, raspisuje se konkurs za gradnju nove bolnice paviljonskog tipa za 160 kreveta. U konkursu je postojao zahtev da se izgradi poseban paviljon za mrtva~nicu sa salom za obdukcije i magazinom za mrtva~ke sanduke. Prihva}en je plan izgradnje bolni~kih paviljona Jano{a Bobule (Bobula JÄnos), arhitekte iz Budimpe{te. Prema mi{ljenju konkursne komisije, paviljon za mrtva~nicu sa salom za obdukcije odgovara svojoj nameni uz primedbu, da komoru za drva i ugalj, koja je planirana da bude u sastavu ovog paviljona, treba locirati u podrum paviljona u kojem je kuhinja i tako dobijena slobodna prostorija ovog paviljona da se osposobi za mrtva~ki odar.(46,47)

U drugom delu Pravilnika bolnice iz 1894. godine, koji je sa~injen jo{ pre otvaranja bolnice, u ~lanu 28 ~itamo: “U slu~aju smrti bolesnika, a potrebe za to nala`u, mo`e se tra`iti sudska ili policijska obdukcija odnosno posmatra~ doti~ne slu`be da prisustvuje obdukciji.”(48) Obdukcija se , dakle, mo`e izvr{iti i na zahtev bolni~kih lekara.

Kako izgradnja bolni~kih paviljona nije zavr{ena u predvi|enom roku sa~injen je novi bolni~ki Pravilnik 1896. godine, koji je jula 1897. dopunjen u skladu sa dopisom Ministarstva za unutra{nje poslove u kojem se, izme|u ostalog, navode promene u platama bolni~kog osoblja: odeljenjski lekari imaju po 1400.- a bolni~ari i obducent-para~ (bonczolÆ szolga) 300.- kruna godi{nje.(49) Sada prvi put doznajemo da postoji posebno lice koje vr{i obdukciju a nije lekar.

O~igledno, obducent je sada stalno zaposleno lice u bolnici pa se na jednoj sednici Gradskog ve}a novembra 1900. godine tra`i nova osoba za ovu slu`bu, jer je dosada{nji obducent (ne spominje se ime) oti{ao u penziju.(50) Na|en je i jedan bolni~ki Izve{taj o smrti blesnika (HalottvizsgÄlati jegyzókÎnyv) iz 1899. godine.

Radi {to br`eg pru`anja medicinske pomo}i obolelim i povre|enim oformljena je 12. IX 1896. godine “Spasila~ka ekipa” odnosno Ustanova za spasavanje – pru`anje hitne medicinske pomo}i (Mentô intÅzmÅny).(51) Dr Antal Barta (Bartha Antal, 1860-1935), {ef “Ekipe” a ujedno i sudski lekar, izlazio je na teren da utvrdi smrt u slu~aju ubistva, samoubistva ili neke druge nasilne smrti. Ina~e, ~lanovi “Ekipe” su, posebnim kolima prenosili telo umrlih u bolni~ku mrtva~nicu sa obdukcionom salom (bonczhÄz) radi eventualne autopsije.(52,53,54) U jednom kratkom novinskom izve{taju ~itamo, da je telo jednog naglo umrlog odneto u mrtva~nicu na Sen}anskom groblju (Zentai Çti temetô hulla kamra) radi policijske obdukcije.(55) Dr Antal Barta }e 1919. godine kao gradski fizikus doneti Odluku da svi kvartovni lekari grada moraju vr{iti uvi|aj umrlih lica,(56) jer je u vremenu od 1.V 1891. do 1.VI 1914. godinu tu obavezu imao dr Jene Ve~ei (Vecsei Jenô, 1863-?), gradski smrtovni~ar (mrtvozorac).(57)

Iz dokumenta pisanog 1903. godine doznajemo, da Bolni~ka uprava zahteva da obducent Antal O{|ani (OsgyÄni Antal) mora prvenstveno da obavlja svoj posao za potrebe bolnice tj. obdukciju umrlih u bolnici a na zahtev bolni~kih lekara (jer u bolnici prima platu, dobija stan i hranu) a manji broj obdukcija da vr{i za potrebe sudske i policijske vlasti.(58)

U Pravilniku bolnice iz 1904. godine u ~lanu 62 nalazimo “da se le{ onog bolesnika, koji je le~en na ra~un op{tih tro{kova, mo`e obducirati iz nau~nih razloga ili u cilju uve`bavanja samog akta obdukcije.Le{ drugih bolesnika se mo`e obducirati samo uz pristanak ro|aka”.(59)

Zbog malog kapaciteta bolnice a velikog broja bolesnika, naro~ito sa zaraznim bolestima, gradski fizikus dr Jo`ef Ginter (GÏnther JÆzsef, 1872-1915) tra`i 1909. godine temeljnu rekonstrukciju bolnice: pro{irenje pojedinih paviljona ali i izgradnju novog za potrebe prosekture.(60) Do realizacije ovog zahteva nije do{lo, verovatno zbog finansijskih prilika uzrokovanih situacijom uo~i Balkanskog odnosno Prvog svetskog rata.

Neposredno posle 1918. godine postoje materijalne pote{ko}e u radu bolnice no medicinska pomo} i nega bolesnika su zadovoljavaju}i. Tokom 1924/25. godine rade u Gradskoj bolnici 4 lekara, 7 slu`benika i ve}i broj pomo}nog osoblja, me|u njima i para~ (obducent) Ante Muranji (1890-?), zaposlen 12.V 1924. radio je do 31. I 1928. godine. Od 1.IV 1928. do 31.VIII 1929. godine na ovom radnom mestu je Ante [imi} (1893-?) a od 1.VIII 1929. do 1937. godine, du`nost obducenta vr{i Luka Duli}.(61)

Prema Pravilniku bolnice iz 1934. godine glava V poslu`itelj – para~ ima pravo na stan u bolnici, na ogrev i osvetljenje; stanarinu pla}a po Uredbi o prinadle`nostima.(62)

Posle Drugog svetskog rata primljen je ve}i broj priu~enih bolni~ara i bolni~arki po{to su ~asne sestre napustile bolnicu. Bla{ko [ar~evi} (1912-1969), koji je bio zaposlen kao bravar u bolnici (1927-1933) a po dolasku iz vojske 1935. godine radio kao priu~eni bolni~ar na Odeljenju za du{evne bolesnike, prihvatio se 1944. godine posla para~a-obducenta. On je kao i njegovi prethodnici vr{io obdukcije u prisustvu lekara, koji su obdukciju indikovali, u prosekturi sa mrtva~nicom sve do 1960/61. godine kada zbog bolesti napu{ta ovo radno mesto i 1964. godine odlazi u penziju.(63)

Adaptacijom paviljona mrtva~nice tokom 1960/61. godine dobile su se prikladnije i savremenije prostorije: sala za obdukciju dobija moderniji name{taj, otvorena je laboratorija za pripremu pato-histolo{kih preparata, osnovana je foto-laboratorija, izgra|ena je hladnjak za umrle i drugo,(64,65) nabavljeni su mikrotom, mikroskop i drugi instrumenti i aparati. Primljen je lekar-specijalista za patolo{ku anatomiju i histologiju dr Ladislav [vraka (Svraka Ladiszlav, 1930-) koji stru~no vr{i obdukcije i mikroskopske preglede seciranog i operativnog materijala. Na mestu Bla{ka [ar~evi}a zaposlen je polukvalifikovani radnik Sava Ka}anski (1931-) koji poma`e oko pripreme za obdukciju, oko sre|ivanja tela umrlih posle izvr{ene obdukcije kao i druge odgovaraju}e poslove.(66)

I tako tzv. prosektura sa mrtva~nicom postaje aprila 1961. godine Odeljenje za patolo{ku anatomiju i histologiju a decembra iste godine dr Ladislav [vraka prvi na~elnik Odeljenja.

 

KRATAK SADRŽAJ

 

Prikazan je ukratko istorijat obdukcije umrlih lica tokom ranijih vekova. U Subotici su u XVIII veku nediplomirani hirurzi (ranari) davali mi{ljenje u slu~aju nasilne smrti i bez obdukcije. Prvi obdukcioni nalaz dao je u Subotici hirurg Johan Sibenburger 1775. godine. Po~etkom XIX veka nalazimo u izve{tajima gradskih fizikusa da su se obdukcije vr{ile u na{em gradu. Prve obdukcije u Suboti~koj bolnici u~injene su 1844. godine. Bolnica dobija 1878. godine posebnu prostoriju za mrtva~nicu u kojoj se vr{e obdukcije. Nova bolnica izgra|ena 1897. godine imala je paviljon za mrtva~nicu sa salom za obdukcije. Obdukciju su vr{ili za to posebno priu~ena lica u prisustvu lekara. Adaptacijom starog paviljona 1960/61. godine dobijen je savremeniji objekat sa modernom salom za obdukcije. Tada je osnovano Odeljenje za patologiju i postavljen prvi specijalista – patolog za na~elnika.

 

 

LITERATURA I IZVORI

 

  1. Dra`en – Grmek M. Povijest medicine. Med. Enciklop. Zagreb, 1963., 8:176-1
  2. Maksimovi} J. U pomen Galenu – povodom 1800 – godi{njice smrti. Med. pregl., 2000., 53(5-6):313-317
  3. Talbot C. M. Srednjovekovna medicina. Spectrum (“Pfizer”) Brisel, 1976., 20 (1):6-9
  4. Negovanovi} B. Nastava na prvim medicinskim {kolama u Evropi. Med. revija (“Galenika”), Zemun, 1971., 21 (3):85-92.
  5. Glesinger L. Povijest medicine. Med. Enciklop. Zagreb, 1963., 8:188-201
  6. Bertalan Gy. EurÆpai orvoslÄs az Çj korban. OrvostÎrtÅneti kÎzlemÅnyek, Budapest, 1988., suppl. 15-16:9-84
  7. Istorijski Arhiv Subotice (u daljem tekstu IASu), F:261 – Magistrat Povla{}ene kraljevsko – komorske varo{i Sent Marija 1743-1799. (u daljem tekstu F:261), pred. br. 23/1771.
  8. SzerbÄk E. HalÄl temetÅs Ås bÇcsÇztatÄs a XIX szÄzad elÅjen MagyarorszÄgon. OrvostÎrtÅneti kÎzlemÅnyek. Budapest, 1980., 26 (1-3): 175-189.
  9. Mi}i} M. 200 godina Medicinskog fakulteta u Budimpe{ti. Zbornik radova II Nau~nog sastanka Dru{tva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcija za SAP Vojvodinu. Vr{ac, 1970.: 143-158.
  10. Ma|ar L. Popis posednika i njihove imovine za razrezivanje poreza po portama 1748. godine. Koreni – svedo~enje vekova. Subotica, 1991.: 149-189.
  11. IASu, F:261, pred. br. 86/1766.

12     Belicza B. Ranarnici u zdravstvenoj povjesti Hrvatske. Saop}enja (“Pliva”), Zagreb, 1973., 16(4): 213-223.

  1. IASu, F:261, pred. br. 42/1757.
  2. IASu, F:261, pred. br. 25/1763.
  3. IASu, F:261, pred. br. 80/1764.
  4. IASu, F:261, pred. br. 77/1766.
  5. IASu, F:261, pred. br. 81/1766.
  6. IASu, F:261, pred. br. 13/1749.
  7. IASu, F:261, pred. br. 75/1766.
  8. IASu, F:261, pred. br. 4/1771.
  9. Libman E., Crnjakovi} D. Suboti~ki ranari i hirurzi u XVIII veku. Zbornik radova povodom 100 godina od odr`avanja prvog sastanka lekara i prirodoslovaca u Subotici – 1899-1999. Subotica, 2000.: 45-55.
  10. IASu, F:261, pred. br. 104/1775.
  11. IASu, F:272, Magistrat slobodnog kraljevskog grada Subotice 1779-1849 (u daljem tekstu F:272), pred br. 11-B-87/pol. 1781.
  12. Libman E., ^ovi} Lj. 100 godina Biblioteke Zdravstvenog centra. Subotica, 1994.
  13. IASu, F:272, predmet br. 12-D-279/pol. 1826.
  14. IASu, F:272, predmet br. 12-A-36/pol. 1834.
  15. IASu, F:272, predmet br. 12-A-37/pol. 1837.
  16. IASu, F:272, predmet br. 12-A-55/pol. 1840.
  17. IASu F:272, zapisnik ekonomskog odeljenja Magistrata iz 1841. godine odluka br. 512 od 16. IV 1841.
  18. IASu, F:272, predmet br. 11-C-93/pol. 1844.
  19. IASu, F:272, predmet br. 16-A-93/aec. 1844.
  20. IASu, F:272, predmet br. 16-A-76/aec. 1844.
  21. IASu, F:272, predmet br. 16-A-27/aec. 1840.
  22. IASu, F:273, Gradsko na~elstvo Subotice 1850-1861 (u daljem tekstu F:273) predmet br. 5971/BÏrgm. 1859
  23. IASu, F:002, Gradsko ve}e Subotice 1861-1918 (u daljem tekstu F:002), predmet br. 5855/polg. 1863.
  24. IASu, F:002, predmet br. 4872/polg. 1862.
  25. IASu, F:002, predmet br. 482/polg. 1862.
  26. Pan~i} J. Kolera u Subotici 1873. Subotica, 1991.
  27. IASu, F:353, Op{tina Aleksandrovo 1861-1904 (u daljem tekstu F:353), predmet br. 504, 508, 514, 531, 539, i 541/1873.
  28. IASu, F:353, predmet br. 540/1873.
  29. IASu, F:002, predmet br. 10476/polg. 1878.
  30. A rÅgi jÆ doktorbÄcsik. NaplÆ, 1933.02.12.:24-25.
  31. KÎzegÅszsÅgÏgyi Årtekezet. BÄcskai Ellenôr, 1885.XI.8.:2-3
  32. Szabadka, szabad kirÄlyi vÄros szervezeti szabÄlyrendelete. Szabadka, 1884.:132-141
  33. Frankl I. Szabadka, szabad kirÄlyi vÄros ismertetÅse. Szabadka, 1899.
  34. IASu, F:002, zapisnici skup{tine iz 1890. godine, odluka br. 194 od 229.VI 1890.
  35. Az Çj kÆrhÄz tervei. BÄcskai Ellenôr 1891.IV.26.
  36. Szabadka, szabad kir. vÄros “MÄria ValÅria” kÎzkÆrhÄzÄnak AlapszabÄlyzata 1894. In:IASu, F:002, zapisnici skup{tine iz 1894. godine, odluka br.255 od 24.VII 1894.
  37. RendkÕvÏli tÎrvÅnyhatÆsÄgi kÎzgyûlÅs. BÄcskai Ellenôr, 1897.VII.22.
  38. IASu, F:002, zapisnici skup{tine iz 1900. godine, odluka br. 545 od 27.XI 1900.
  39. IASu, F:002, predmet br. XV-74/1896.
  40. TalÄlt hulla. BÄcskai Ellenôr, 1899.XI.5.
  41. HalÄlozÄs. BÄcskai Ellenôr, 1899.XI.30.
  42. ÚngyilkossÄg. BÄcskai Ellenôr, 1900.I.11.
  43. Hirtelen halÄl. BÄcskai Ellenôr, 1901.VIII.15.
  44. HirdetmÅny. BÄcsmegyei NaplÆ, 1919.I.16.
  45. IASu, F:047, inv. br. 1003. Imenik zubnih lekara, zubnih tehni~ara, babica, privatnih i gradskih lekara od 1922. do 1937. i neki podaci o lekarima od 1887.
  46. IASu, F:002, predmet br. 958/eln. 1903.
  47. Szabadka sz. kir. vÄros “MÄria ValÅria” kÎzkÆrhÄzÄnak SzabÄlyzata. Szabadka, 1905. Arhiva dr Emila Libmana.
  48. IASu, F:002, predmet br. 497/eln. 1909.
  49. IASu, F:047, Gradsko poglavarstvo Subotice 1919-1941., predmet br. XIII 59/1924. kutija 1302.
  50. Pravilnik Gradske Javne Bolnice Subotice. Subotica, 1934.
  51. Arhivski podaci Zdravstvenog centra Subotica.
  52. IASu, F:185, Projektno preduze}e “Arhitekt” Subotica 1953-1962. (u daljem tekstu F:185), inv. br. 23, predmet br. 396.
  53. IASu, F:185, inv. br. 24, predmet br. 397.
  54. Arhivski podaci Zdravstvenog centra Subotica.

 

_________________________________________

 

Rad je čitan na Sastanku patologa Vojvodine u Subotici dana 21. decembra 2001. godine povodom 40-togodi{njice od otvaranja i rada Odeljenja za patolo{ku anatomiju i histologiju Op{te bolnice u Subotici.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PRILOZI

 

  1. Zavr{ni deo nalaza sa potpisom Tome Sauera (1757)

2.Nalaz ranara (hirurga) Stefana Lenarda o smrtnim povredama Jeronima Omerova~kog (1766)

  1. Obdukcioni nalaz hirurga Johana Sibenburgera (1775)
  2. Deo Godi{njeg izve{taja fizikusa Antuna [trobla (1826)
  3. Prva i zadnja strana posmrtnice (1873)
  4. Tlocrt paviljona mrtva~nice sa salom za obdukcije (1878)
  5. “Mrtva~nica” (1897) i slika ulaznih vrata mrtva~nice
  6. Izve{taj o smrti bolesnika (1899)