JADRANSKA STRAŽA (i njeno djelovanje u Subotici)

Natuknica iz LEKSIKONa podunavskih Hrvata – Bunjevaca i Šokaca. [knj.] 11, J / str, 6-7

http://www.had.org.rs/leksikoni/Leksikon%2011.pdf

PRAVILA I 227 1925 NS

JA­DRAN­SKA STRA­ŽA, me­đu­rat­no unita­ri­stič­ki ori­jen­ti­ra­no dru­štvo ko­je­mu je cilj bi­lo »ču­va­nje na­ci­o­nal­no­ga obi­ljež­ja i tra­di­ci­je ju­go­sla­ven­sko­ga mo­ra i pri­mor­ja«. Dje­lo­va­njem me­đu mla­di­ma te­ži­la je iz­gradi­ti ih u »mo­ral­no ja­ke i na­ci­o­nal­no svjesne dr­ža­vlja­ne«. Sje­di­šte joj je bi­lo u Spli­tu. Dru­štve­na pra­vi­la odo­bre­na su 4. II. 1922., na­kon če­ga je odr­žan jav­ni osni­vač­ki zbor 19. II. 1922. Na­sta­la je ra­di su­prot­sta­vljanja na­mje­ri Kra­lje­vi­ne Ita­li­je da pre­u­zme što ve­ći dio is­toč­no­ga Ja­dra­na. U po­čet­ku je bi­la usmje­re­na na obra­nu ze­mlje (na­bava po­mor­sko-rat­ne opre­me i hi­dro­a­vi­o­na) i za­šti­tu na­ci­o­nal­no­ga in­te­re­sa na mo­ru, a po­sli­je se okre­nu­la oču­va­nju na­ci­o­nal­nih obi­ljež­ja i po­mor­ske tra­di­ci­je ze­mlje, ši­renju na­rod­ne svi­je­sti o va­žno­sti Ja­dran­skoga mo­ra, una­pr­je­đe­nju nje­go­va is­ko­ri­štava­nja i raz­vo­ju ja­dran­ske ori­jen­ta­ci­je. Kao vr­hov­no ti­je­lo upra­ve u Spli­tu je dje­lo­vao Cen­tral­ni od­bor (od 1932. Glav­ni od­bor), u gra­do­vi­ma i ve­ćim mje­sti­ma po­sto­ja­li su glav­ni od­bo­ri (od 1932. ob­la­sni, od­no­sno mje­sni od­bo­ri), a dje­lo­va­lo je i ne­ko­li­ko od­bo­ra u europ­skim ze­mlja­ma i Ame­ri­ci. Ima­la je slo­že­nu struk­tu­ru s mno­go­brojnim ti­je­li­ma: op­ći od­jel, pro­pa­gand­ni od­jel, od­jel dru­štve­nih iz­da­nja, eko­nom­ski od­jel, fi­nan­cij­ski od­jel, od­jel po­mlat­ka. Or­ga­niza­ci­ja je bi­la cen­tra­li­stič­ki ustro­je­na te su or­ga­ni­za­ci­je ni­žih ra­zi­na bi­le od­go­vor­ne or­ga­ni­za­ci­ja­ma vi­ših ra­zi­na i pro­vo­di­le su nji­ho­ve od­lu­ke. Ima­la je bo­ga­tu na­klad­ničku dje­lat­nost: ti­ska­ni su mno­go­broj­ni le­ci, pla­ka­ti, bro­šu­re, po­seb­na iz­da­nja; po­krenu­ta je Pomorska knjižnica i ob­ja­vlji­va­na su iz­da­nja u edi­ci­ji Pomorska biblioteka; mje­seč­no gla­si­lo Jadranska straža iz­la­zilo je re­do­vi­to od si­ječ­nja 1923. do ožuj­ka 1941., a tek­sto­vi su ob­ja­vlji­va­ni la­ti­ni­com i ći­ri­li­com, vi­še hr­vat­skim, ma­nje srp­skim je­zi­kom; iz­da­va­ni su ka­len­da­ri Naš mornar (1928.-39.), Ribarski kalendar (1930.-39.); Narodni kalendar Jadranske straže (1935.- 36.) i Mornarsko-ribarski kalendar (1940.- 41.); ob­ja­vlji­va­ni su i Almanah Jadranske straže (1925.-1928./1929.), Naše more (1935.-39.), More (1940.-41.); ta­ko­đer i časo­pi­si za mla­dež Mladi stražar (1929.-32.) i Podmladak Jadranske straže (1933.-41.). Ve­ći broj čla­no­va dru­štva iz ra­znih di­je­lova dr­ža­ve su­ra­đi­vao je u su­bo­tič­kom Književnom severu (Ri­kard Ka­ta­li­nić Je­re­tov, Ivo Mi­lić i dr.). Dru­štvo je uži­va­lo sna­žnu dr­žav­nu pot­po­ru na svim ra­zi­na­ma vla­sti pa je npr. Jadranska straža, kao pa­tri­ot­sko i pro­pa­gan­di­stič­ko dje­lo, re­do­vi­to pre­poru­či­va­na za pret­pla­tu lo­kal­nim ti­je­li­ma od stra­ne Mi­ni­star­stva unu­tar­njih po­slo­va, a dje­lo­va­la je pod po­kro­vi­telj­stvom pri­je­stolo­na­sljed­ni­ka Pe­tra Ka­ra­đor­đe­vi­ća. S po­ve­ća­njem bro­ja čla­no­va osni­va­ju se od­bo­ri u Osi­je­ku, Pri­šti­ni i Sko­plju, za­tim u No­vom Sa­du 10. VI. 1923., Sri­jem­skoj Ka­me­ni­ci 30. I. 1923., Ze­mu­nu 18. II. 1923., Be­o­gra­du 24. X. 1923. i dr.

I 227 1925 NS

U Su­bo­ti­ci je od­bor osno­van 1925. za­u­zi­ma­njem Ferde Ču­li­no­vi­ća, ko­ji je u to vri­je­me ra­dio u pra­vo­su­đu u Su­bo­ti­ci. Za pred­sjed­ni­ka su­bo­tič­ko­ga od­bo­ra iza­bran je Ivo Mi­lić, emi­grant iz Is­tre, pro­fe­sor na Prav­nom fakul­te­tu u Su­bo­ti­ci, a za taj­ni­ka Sti­pan Kopi­lo­vić, grad­ski či­nov­nik. Sje­di­šte mu je bi­lo pri­ja­vlje­no na su­bo­tič­ki Okru­žni sud, u ko­jem je Mi­lić pri­je to­ga bio na­čel­nik, ali su se sa­stan­ci odr­ža­va­li i u Grad­skoj ku­ći. Od­bor je imao oko 300 čla­no­va u dvje­ma sek­ci­ja­ma, uglav­nom stu­den­te Prav­nog fakul­te­ta i sred­njo­škol­ce. Or­ga­ni­za­ci­ja me­đu stu­den­ti­ma Prav­nog fa­kul­te­ta dje­lo­va­la je od 1925. pod ime­nom Akademska jadranska straža, ali je ima­la sve­ga de­se­tak člano­va. Već 1927. od­bor je uki­nut te se pridru­žio glav­nom od­bo­ru u No­vom Sa­du. Od­bor No­vi Sad za­stu­pao je mje­sne od­bore iz Bač­ke na kon­gre­su u Sa­ra­je­vu 1929. U to vri­je­me dru­štvo je ima­lo oko 40.000 čla­no­va u 374 ogran­ka. Glav­ni od­bor u Novom Sa­du oku­pljao je te go­di­ne 2231 čla­na, dok je 1940. imao 10.795 od­ra­slih čla­no­va i po­mlat­ka u 54 mje­sna od­bo­ra (me­đu ostalim u Su­bo­ti­ci, Som­bo­ru, Son­ti, Čo­no­plji, Le­me­šu, Baj­mo­ku, Sri­jem­skoj Ka­me­ni­ci, Sri­jem­skim Kar­lov­ci­ma itd.). Dru­štvo je, uz na­klo­nost dr­ža­ve pre­ma nje­go­vu djelo­va­nju, br­zo po­sta­lo naj­ma­sov­ni­jom držav­nom i škol­skom or­ga­ni­za­ci­jom – pred rat je ima­lo oko 180.000 čla­no­va. Po svim ve­ćim na­se­lji­ma i ško­la­ma u dr­ža­vi po­stoja­le su nje­zi­ne or­ga­ni­za­ci­je, a za­stup­ni­ci su bi­li uči­te­lji, ko­ji su ob­ve­zat­no uklju­či­va­li škol­sku dje­cu u or­ga­ni­za­ci­ju. I me­đu Hr­vati­ma u Bač­koj nje­zi­ni pred­stav­ni­ci bi­li su mje­sni uči­te­lji u ško­la­ma, npr. Ili­ja Dži­nić u Čo­no­plji, Fra­nja Žu­je­vić u Le­me­šu i dr., ili op­ćin­ski i grad­ski či­nov­ni­ci kao Jo­sip Ka­jić u Baj­mo­ku, Sti­pan Ko­pi­lo­vić u Su­boti­ci i dr. Me­đu mla­di­ma or­ga­ni­za­ci­ja je bi­la po­pu­lar­na jer je or­ga­ni­zi­ra­la jef­ti­na pu­tova­nja i iz­le­te, pri če­mu je ob­la­sni od­bor u No­vom Sa­du od 1939. imao i od­ma­ra­li­šte u Do­bro­ti kraj Ko­to­ra. Me­đu­tim, iz­van ško­la u bač­kih Bu­nje­va­ca i Šo­ka­ca ni­je na­i­šla na ve­ći oda­ziv, oso­bi­to u Som­bo­ru. S dru­ge stra­ne, iz­bje­gli­ce i op­tan­ti Hr­va­ti iz Is­tre i Dal­ma­ci­je ak­tiv­no su su­dje­lo­va­li u ra­du bač­kih pod­od­bo­ra dru­štva. Dru­štvu je 1941. po­sta­vljen po­vje­re­nik za pod­ruč­je NDH, a nje­gov je rad pre­kinut. I u osta­lim pod­ruč­ji­ma ne­ka­da­šnje dr­ža­ve dru­štvo pre­sta­je dje­lo­va­ti. Od 1942. dru­štvo je u NDH bi­lo u prav­nom sta­tu­su li­kvi­da­ci­je, ali ona ti­je­kom ra­ta ni­je prove­de­na. Slu­žbe­no je uki­nu­to tek 1945. pod no­vom vla­šću, a po­ku­šaj ob­no­ve ra­da u Rije­ci 1954. za­vr­šio je ne­u­spje­hom. I 227 1925

Iz­vo­ri: Hi­sto­rij­ski ar­hiv Su­bo­ti­ca, F: 57.5185/1937; F: 47. I 227/1925; F: 47. II 144/1924; F: 47.1463/ 1933; Hi­sto­rij­ski ar­hiv No­vi Sad, F. 150, sign. 25017/1925; F. 228, sign. 24691/1941. Lit.: K. Pe­tro­vić, Subotica i kupalište Palić, Su­boti­ca, 1928; Narodna reč, 5. V. 1935, Su­bo­ti­ca; K. Kun­tić, Pravni fakultet u Subotici (1920-1941), diplom­ski rad (ru­ko­pis), Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Be­ogra­du, [1990]; Hrvatska enciklopedija, 5, Za­greb, 2003; N. Mac­hi­e­do Mla­di­nić, Jadranska straža 1922.-1941., Za­greb, 2005; M. Lo­vrić, Pri­log pozna­va­nju iz­da­vač­ke dje­lat­no­sti Ja­dran­ske stra­že – Iz fon­da Knji­žni­ce Hr­vat­skog po­mor­skog mu­ze­ja Split, Kulturna baština, 35, Split, 2009.

M. Ba­ra, M. Cve­ta­no­vić i S. Mač­ko­vić