JEDNA MUSLIMANSKA SAHRANA U SUBOTICI

publikovano u časopisu EX PANNONIA 20  http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_20.pdf

Prof. dr Geza Cekuš, Univerzitet u Novom Sadu, Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, Subotica  czekus.geza@gmail.com

JEDNA MUSLIMANSKA SAHRANA U SUBOTICI

Sažetak: Subotica je jedno višenacionalno naselje. Protekle dve decenije izmeniosei nacionalni i verski sastav stanovništva. Do tada su muslimani živeli u relativno malom broju. Doseljenici su sa sobom poneli i običaje. Danas imaju i džamiju i muslimansko groblje. Džamija i groblje doprinose tome da muslimani u Subotici, slično drugim sugrađanima, mogu živeti svoju islamsku veroispovest. Na groblju, koje je deo Senćanskog groblja, ima oko 300 grobova. U ovom radu opisano je sahranjivanje jednog muškarca muslimana. Ujedno su dati i određeni podaci o sahranjenima.

Ključne reči:  muslimani, doseljenici, groblje, sahrana.

MUSLIM GROBLJE 1928 Subotica dobra

Muslimansko groblje 1928.

UVOD

Subotica je grad sa oko 150.000 stanovnika. Stanovnici su Srbi, Hrvati, Mađari, Bunjevci i druge nacionalnosti. Po popisu stanovništva iz 1991. godine, broj muslimana u Subotici je 317, ali je po proceni taj broj bio znatno veći, oko 2500 (Politika). Broj se povećao 1999. godine, kada su se doselili iz južne Srbije i sa Kosova. Po proceni Politike, njihov broj je oko 4000. Na popisu stanovništva 2011. godine, 2800 ljudise izjasnilo da je muslimanske veroispovesti (preuzimanje popisnih rezultata: Popis u Srbiji 2011). Prema zvaničnim podacima iz 2002. godine (Konačni rezultati popisa 2002), u Subotici i u okolini Subotice živelo je 334 muslimana.

Danas u Subotici živi oko 7000 muslimana, a u Severnobačkom okrugu i do 9000 (Politika). Prema Anadol Agency, njihov broj je 10 000. Isti izvor kaže da registrovanih vernika ima oko 600, a u džamiju redovno odlazi oko 300. Prema imamu, registrovanih vernika je oko 900.

Inače, u Subotici su i pre Drugog svetskog rata živeli muslimani, čak su imali i svoje groblje (na mestu trafo-stanice pored leve strane Halaškog puta kod somborske pruge i jevrejskog groblja). Nakon Drugog svetskog rata, muslimani su postali žrtva asimilacije. Jedino su njihova imena ostala muslimanska.

Činjenica je da se nacionalni i verski sastav Subotice izmenio. Doseljenici su većinom Romi islamske veroispovesti. Godine 1998. ukazala se potreba za grobljem, čije je otvaranje opština Subotica odobrila. Iste godine je izdata i dozvola za podizanje džamije sa minaretom. Mudžahir džamija sa minaretom otvorenaje 2008. godine. To je zajedničko mesto migranata i doseljenika islamske veroispovesti iz različitih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Objekat ima sve potrebne prostorije: balkon za žene, sporedne prostorije poput biblioteke, sale za veronauku, sobe za kupanje i pripremanje preminulog, kao i gostinsku sobu. U sklopu objekta je i stan imama.

Muslimani, inače veoma prijatni ljudi, ponosni su na džamiju jer na putu Sofija–Budimpešta džamije postojesamo u Nišu i u Beogradu (Popadić, 2008). To znači da je subotička džamija jedina veza među raseljenim ljudima.

Pripadnici islamske vere u Subotici su Romi, Bošnjaci, Albanci, Goranci, Arapi, Turci, a među njima ima i Srba, Hrvata, čak i Mađara. Školu pohađaju na srpskom nastavnom jeziku. Svaka etnička grupa ima svoju tradiciju, ali ih njihova vera čini zajednicom koja služi za primer, na šta su muslimani s pravom ponosni (Anadol Agency, 2015).

Mada su subotički muslimani heterogena zajednica, sačuvali su neke zajedničke običaje kao što je sahranjivanje.

Smatramo da je za bolje upoznavanje muslimana neophodno poznavati i njihove običaje vezane za sahranjivanje. To je opravdano jer su muslimani naši sugrađani, naše komšije, drugovi, poznanici.

 

MUSLIMANSKA SAHRANA

O islamu se mnogo zna, o verskim običajima isto, međutim, o sahranjivanju se malo znaiako je nestanak nekog milog kod svih zajednica veoma bolan i svako ga doživi kao veliku tragediju. Sahrana je dužnost bližnjih i ima značajnu ulogu u izgradnji i jačanju islamske zajednice. Sahrana koja će u nastavku biti prikazana obavljena je u julu 2015. godine. Sahranjen je jedan stari čovek.

Muslimansko groblje je ograđeno i ima samo jedan izbetonirani trotoar. Sahrana se vrši na dva kraja groblja.

Kad je bilo vreme sahrane, došlo je svega nekoliko ljudi. Neki su doneli bukete gladiola. Verovatno se radilo o nemuslimanima, komšijama pokojnika.

Automobil JKP „Pogrebno”sa pokojnikom došao je do ulaza u muslimansko groblje. Razlog kašnjenja bila jegužva u saobraćaju. Stiglo je tridesetak rođaka i poznanika. Lepo su bili sređeni (obrijani ili doterani brkovi i brade, lepo i čisto obučeni u pantalone, farmerke, košulje ili majice). Istina, obuća je kod pravoslavaca i katolika svečanija kada se ide na sahranu. Većina pridošlih bila je omladina. Žene su se okupile u hladovini jedne tuje. Stigao je i imam. Mlad, visok čovek, u patikama, farmerkama, beloj košulji i kapom na glavi. Molitvenik mu nije neophodan jer molitvu zna napamet. Osim kada su se molili na arapskom jeziku, međusobno su se sporazumevali na srpskom jeziku.

Iz automobila su izvadili fosne dužine oko 1 m, a nakon toga i sanduk sa preminulim. On je bio umotan u zeleno platno sa žutim ukrasom i natpisima iz Kurana. Sanduk nije stavljen na zemlju, već su ga četvorica muškaraca odmah ponela prema groblju. Pokojnika su nosili glavom ka napred. Na putu su se ponekad menjali (znak zajedništva), tako da ga je više njih  nosilo do betonskog stola na koji je sanduk stavljen. Sanduk je pratio imam, a za njim i ostali. Pre nego što je povorka krenula, imam je zamolio žene da ostanu van groblja. Nakon što su sanduk stavili na betonski sto, imam je stao ispred njega, a naspram njega (prema pokojniku) stajalo je desetak mlađih osoba, bližih rođaka. Imam je podigao ruke i glasno se molio. Više puta je ponovio izraz „Allahu ekber”, što su i ostali prisutni učinili. Nekoliko puta su povukli šake pred licem. Imam je zamolio prisutne da oproste pokojniku, a oprost je zatražio i od Boga. Povorka je nastavila svoj put do groba. Pored iskopanog groba (qabr) kojeg je iskopao grobar stavljen je sanduk za sahranu. Trojica muškaraca su se spustila u raku, stavila sanduk na dno rake, a pokojnik je bio u belom omotaču bez zelenog omotača. Omotač čini granicu između živog i mrtvog, između života i smrti. Telo je okrenuto na bok, glavom prema Meki. Jedna osoba je ostala u raki da postavi fosne koje su bile duže odširine groba, te su činile malu kriptu (lahdot). Prema islamskom običaju, telo pokojnika ne sme doći u dodir sa zemljom i zemlja ne sme vršiti pritisak na telo (Kiss, 2004). U arapskom podneblju lahdan treba da je takve visine da pokojnik može da sedi kada anđeli stižu. U Subotici je niži.

Nakon pokopa, prisutni mladići su utrpali (zatvorili) raku. Više njih je ili u grob, ili na grob stavilo grudvicu zemlje. Sahranjivanje i postavljanje grudvice zemlje takođe je znak, memento, da ćemo i mi jednog dana slediti sahranjenog.

Znak, nišan sa imenom, stavljen je iznad glave pokojnika. Kraj groba je takođe označen kraćim nišanom.

Imam i petorica-šestorica muškaraca čučnuli su pored groba i molili se. Imam se zahvalio prisutnima, kao i ljudima druge vere jer su odali poštovanje pokojniku i došli na sahranu. Sahrana se završila postavljanjem cveća na grob.

Nakon toga, muškarci su otišli, a došle su žene koje su pored groba ostale nekoliko minuta. Nisu razgovarale. Nisu ni plakale. Bile su svečano obučene, ali ne u crninu. Ni marame im nisu bile crne. U islamu ne postoji bojažalosti (Alkaysi, 2008). Jedna starija žena je pozvala okupljene na pranje ruku. Na izlazu iz groblja niko nije oprao ruke. Ruke peru samo oni koji su ih uprljali zemljom.

Za razliku od pravoslavne i katoličke sahrane, muslimanska sahrana je bila fizički proces bez glasnog jaukanja, plakanja, bez velikih buketa cveća i venaca.

Na sajtu JKP „Pogrebno” (http://www.pogrebno.rs/) može se saznati nešto više o pokopu po islamskoj tradiciji.

 

MUSLIMANSKO GROBLJE I SAHRANJENI U NJEMU

Muslimansko groblje se nalazi u zapadnom uglu Senćanskog groblja. Površine je oko jednog hektara i kvadratnog je oblika. Grobovi su smešteni u pravcu jugozapad–severoistok. U južnom delu se nalazečetiri reda grobova (sahranjuje se u peti), a u severnom su tri. Na ovom groblju se sahranjuje od 2000. godine. Po našem proračunu, dosada je sahranjeno oko 270 osoba.

 

  1. Broj sahrana po godinama

dij

 

Groblje je uređeno i čisto. Postavljeni su boks za smeće, slavina (česma) i krpa za brisanje ruku. Trava je lepo pokošena. I (ostaci) grobova su čisti. Na nekim grobovima je drvena tabla istrulila.

Na groblju ima svega dva drveta: jedan bagrem i jedan šimšir. Na grobovima nema cveća iako na nekima postoji vaza. Pored jednog groba rastu dve hrizanteme i na tabli stoji veštačko cveće. Drugo veštačko cveće ne postoji. Ni svežeg cveća nema. Običaj je da se sve cveće nakon nekoliko dana odstrani.

U grob se sahranjuje samo jedna osoba. Redak izuzetak je da su u isti grob sahranjeni muž i žena.

Iznad groba su podignuti nadgrobni spomenici, obično bele boje. Čest je mali minaret na uglu groba. Na spomenicima se nalazi zvezda sa polumesecom. Tekst koji je uklesan na spomeniku je kratak i odnosi se samo na osnovne informacije o pokojniku. Koristi se latinica, a ponekad i arapska slova. Često se na spomeniku nalazi i fotografija preminulog.

Na osnovu podataka sa nadgrobnih spomenika, znamo da je broj preminulih muškaraca veći (133) od broja preminulih žena (86). Upadljiv je veliki broj preminule odojčadi, odnosno dece. Skoro 10% sahranjenih su deca mlađa od 10 godina (2. dijagram).

  1. Starosna dob preminulih (plava boja označava muškarce, crvena žene)

 

2

U kasnom detinjstvu i u pubertetu niko nije umro. Muškarci su umirali u pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama, a žene u šezdesetim i sedamdesetim. Prosečna starost muškaraca je 63 godine, a žena 66 godina (Apostolovski, 2012.).

JOŠ NEKOLIKO INFORMACIJA O SUBOTIČKOM SAHRANJIVANJU

Podatke smo dobili od Selma Drekovića, imama Islamske zajednice u Subotici, Semrana iz Islamske zajednice iz Novog Pazara i Nasera, aktivnog člana Islamske zajednice u Subotici. Na osnovu njihovih informacija, saznali smo sledeće:

Pokojnik se može oprati i kod kuće, ali se to najčešće vrši u određenom objektu koji pripada islamskoj zajednici. Tu se vrši dženaza, veliko kupanje. Tri puta se isperu usta i nos, pa se pere glava, zatim desna strana od ramena preko ruke. Isto se čini sa leve strane, zatim preko trupa, pa se peru desna i leva noga. Stidni deo je pokriven. Pranje uvek obavlja neparan broj osoba. Pokojnika muškarca kupaju muškarci, a ženu žene. Prilikom pranja se koriste sapun i šampon.

Nakon što se obriše, pokojnik se umota u tri čefina (čarsav bele boje), krajevi se svežu tako da se pokojnik ne vidi. U sanduku (tabut) se na preminulog stavlja još i zeleni pokrivač (sagat) na kojem su ispisani citati iz Kurana, između ostalog i „Svako će biće smrt okusiti”.

Molitva se najčešće obavlja u dvorištu džamije, a ne u kući u kojoj je osoba preminula. Sanduk sa preminulim stavlja se na dve stolice i rodbina se sa imamom moli. Molitva nije predugačka. Lične molitve se mole na maternjem jeziku, a citati iz Kurana na arapskom.

Sahrana se obavlja što ranije. Ponekad se dozvola za sahranu dobije istog dana kada je došlo do smrti.

Nakon molitve kreće se prema groblju. Pogrebno preduzeće prenosi preminulog, a rodbina i poznanici idu putničkim vozilima.

Ponekad se moli i na groblju (sanduk se stavlja na pomenuti betonski sto). Mole se Alahu za oprost pokojnikovih grehova. Molitva se vrši blago raširenih ruku sa otvorenim dlanovima.

Na groblju ne postoji hijerarhija, sahranjuje se redom (ne postoji dečji deo).

Nadgrobni spomenici služe za orijentaciju, a prevashodno za prepoznavanje pokojnika od strane familije. Mali minareti su napravljeni van pravilnika islamske zajednice, kao i slike pokojnika na spomenicima. Boja tih minareta nema značaja.

Prema islamskoj veri, iznad groba ne treba podići velike spomenike. Samo u jednom slučaju postoji ograda oko groba. U njemu je sahranjeno jedno ugledno lice, ali poslednjeg (sudnjeg) dana Alah neće gledati da li je ta osoba imala ogradu ili nije.

Pranje ruku nakon sahrane nije karakteristično, ali se desi. Velikih čašćenja, jela i pića nema. Ako ih i ima, to je veoma skromno čašćenje.  Obično se nakon ukopa (dženaze) kodkuće pozovu vernici koji uz prigodan verski program budu ugošćeni jelom i pićem od strane domaćina.

REZIME

Na osnovu podataka iz literature, u Subotici muslimani žive još od doba Turaka. Njihov broj se povećao krajem prošlog veka. Po nekim procenama, u Subotici ih ima oko 10 000 (pretežno Roma). Oni su poreklom iz različitih muslimanskih sredina, pa su i njihovi običaji raznovrsni. To potvrđuje i naš članak. U nekim slučajevima muslimani se pridržavaju svojih korena, a često se prilagođavaju novim uslovima. I ritual sahranjivanja je izmenjen u smislu da sada postoje mermerni nadgrobni spomenici sa vazama.  Veoma je visoka smrtnost dece. Skoro svaki deseti preminuli je dete mlađe od 10 godina. Prosečna starost ovdašnjih muslimana niža je od srpskog proseka (muškarci žive pet godina kraće, a žene šest godina).

 

LITERATURA

 

  1. Al Mudžahira, prva vojvođanska džamija.

http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/t45454.lt.html. [26.07.2015].

2. ALKAYSI, Alexandra Amira: Halál és temetkezés az Iszlámban. In: KHARÓN Thanatológiai Szemle. XII., 2008. 3–4: 58–62

http://epa.oszk.hu/02000/02002/00030/pdf/2008-3-4_alkaysi-halal.pdf[20.07.2015].

3. Anadol Agency (2014): Muslimani Subotice– simbol jedinstva u islamskoj zajednici

http://brzevijesti.ba/clanak/19013/muslimani-subotice-simbol-jedinstva-u-islamskoj-zajednici. [20.07.2015].

4. APOSTOLSKI, A. (2012): Prosečna starost u Srbiji 41 godina http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prosecna-starost-u-Srbiji-41-godina.lt.html

[28.07.2015].

5. DREKOVIĆ, Selmo – imam Islamske verske zajednice u Subotici – usmeno saopštenje, 21.08.2015.

6. hvg.hu: Mecset Újbudán: nem példa nélküli a Kárpát-medencében. http://hvg.hu/vilag/20100601_mecset_ujbuda hvg.hu 2010. június 1. [26.07.2015].

  1. KISS, Enikő (2004): „Az élet nem könnyű, de a halálnál azért talán árdekesebb” Muszlim temetési és születési szertartások Budapesten. terebess.hu/keletkultinfo/kiss_eniko.doc. [26.07.2015].
  2. Konačni rezultati popisa 2002. Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti i prema polu i starosti u Republici Srbiji po opštinama.

http://www.mtt.org.rs/Srbija popis 2002.pdf[20.07.2015].

  1. NASER – aktivni član Islamske verske zajednice u Subotici, usmeno saopštenje, 31.07.2015.
  2. POPADIĆ, Milenko: U nedelju prvi ezan u Subotici. http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/52790/u-nedelju-prvi-ezan-u-subotici [24.07.2015].
  3. Pregled verskih kanona i narodnih običaja koji se odnose na smrt. http://www.pogrebno.rs/ [24.07.2015].

12. Preuzimanje popisnih rezultata: Popis u Srbiji 2011.

http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162[24.07.2015].

  1. SEMRAN – aktivni član Islamske zajednice u Novom Pazaru – usmeno saopštenje, 31.07.2016.
  2. Zakon o sahranjivanju i grobljima (2012).

http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Komunalna/Zakonska%20regulativa/Pogrebno/Zakon%20o%20sahranjivanju%20i%20grobljima.pdf[24.07.2015].

 

Na ovom mestu se zahvaljujem imamu Islamske zajednice u Subotici, Selmu Drekoviću, za stručnu pomoć pri izradi ovog rada i recenziji rada.

 

Összefoglaló: Szabadka többnemzetiségű város. Az elmúlt két évtizedben magváltoztak a nemzeti és a vallási arányok is. A muzulmánok viszonylag kis számban éltek. Az ide költözők, magukkal hozták szokásaikat is. Ma már van dzsáijuk és muzulmán temetőjük is. A dzsámi és a temető segítenek abban, hogy a városban élő muzulmánok – más lakosokhoz hasonlóan – gyakorolhatják a maguk vallását is.  A temető része a Zentai-úti Temetőnek ahol nagyjából 300 muzulmán sírja van. Ebben a publikációban egy muzulmán férfi temetéséről közlünk leírást, ezzel együtt néhány adatot közlünk az eddig már eltemetett emberekről is.