Kratke biografije upravnika Opšte bolnice u Subotici

publikovano: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_20.pdf

dr Emil Libman, prof. Ljiljana Čović, dr Maja Vučković

Kratke biografije upravnika Opšte bolnice u Subotici (Sa saradnicima su tokom 175 godina razvijali bolničku službu. Vredni podaci o radu bolničke službe od 1841. do 2016. godine)

01

Objekat gde je 1841. bila prva bolnica (danas zgrada vatrogasaca)

Sažetak: Povodom 175 godina od osnivanja i rada Opšte bolnice u Subotici (1841–2016) ukratko su izneti podaci iz biografija svih upravnika/direktora koji su rukovodili ovom ustanovom. Dati su i važniji podaci koji su tokom rukovođenja pojedinih upravnika/direktora bili karakteristični za razvoj bolničke službe tog perioda.

Ključne reči: Opšta bolnica u Subotici, 175 godina rada bolnice, Kratke biografije upravnika bolnice, Značajni podaci iz razvoja bolnice.

KOVAČ, Anton (Kovács, Antonius, Komárom, 1804 – Subotica, 1880), doktor medicine. Upravnik Građanske bolnice od 1841. do 1861. godine. 

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Budimu 1828. godine odbranom doktorske disertacije „O amenoreji” (Dissertatio inauguralis „De Amenorrhoea” quam… pro summis in medicina honoribus consequendis publicat (S-r, 20–1 et l lev.), Budae, 1828. Typus typographiae reg. Universit. Hung. – Kovásc Ant.).[1] Dolazi u Suboticu i 15. septembra 1828. godine postavljaju ga za zamenika (Physicus Civitatis secundarius), a 1. maja 1832. za glavnog gradskog fizikusa (Physicus Civitatis primarius). Učestvuje u suzbijanju epidemije kolere u Subotici (1831) i epidemije skorbuta u Čantaviru (1835). Prvi je upravnik bolnice otvorene 1. oktobra 1841. u adaptiranoj kući Antala Trančika (Tráncsik Antonius), danas Dom vatrogasaca. Od 1861. godine ponovo je glavni gradski fizikus. Nastavio je da radi na poboljšanju javne higijene grada, kontrolisao je apoteke i 1866. godine bio učesnik sastanka lekara i apotekara kada je doneta odluka o osnivanju Lekarsko-apotekarskog udruženja Subotice. Povukao se iz javnog života 1872. godine. [2]

Prema Pravilniku o radu, bolnicom rukovodi komisija: gradonačelnik (predsednik), zastupnik grada, glavni gradski lekar, bolnički redovni hirurg i gradski beležnik (članovi).

U bolnici rade: lekar-upravnik, hirurg, ekonom (Albert Lázár), blagajnik (Lazar Stojković), neškolovani bolničar i jelovničarka (priprema hranu prema odredbama lekara).[3]

– Nabavljeni su sto i instrumenti za obdukciju, kao i novi hirurški instrumenti.

– Urađene su prve obdukcije umrlih u bolnici (na zahtev sudske vlasti), u prostoriji mrtvačnice dograđene uz zgradu Uboškog doma u blizini bolnice (dr A. Kovač, dr Ferenc Romančik, hirurg – Romamcsik Ferencz, ?–1855).

MILKO, Lipot (Milko, Leopoldus, Subotica, 1819 – Subotica, 1888), doktor medicine, magistar hirurgije i obstetricije. Upravnik Građanske bolnice od 1861. do 1881. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Pešti (Pest) 1846. godine sa doktorskom disertacijom „Rasprava o difteričnoj gušobolji” (Dissertatio inauguralis medica „De Croup Laryngeo” quam… submittit Leopoldus Milko… Pestini, 1846. Typus Beimel 8°).[4] Radio je kao gradski lekar u ambulantama. Bio je učesnik sastanka lekara i apotekara 1866. godine radi osnivanja Lekarsko-apotekarskog udruženja u Subotici. Povukao se sa dužnosti upravnika 1881. godine iz zdravstvenih razloga.[5] [6]

U bolnici rade: upravnik-lekar, hirurg-oftalmolog, gradski hirurzi kad se vrši obdukcija (dr Friđeš Paher – Pacher Frigyes i dr Ištvan Sagmajster – Szagmeister István), babice (Paulina Elinger – Ellinger Paulina i Ana Haken – Hacken Anna) i negovateljice (Jelena Sarić – Szárits Helena i Mari Balog – Bálogh Mári).[7]

– U bolnicu se primaju porodilje.

– Osnovano je Odeljenje za očne bolesti sa 7–8 bolesničkih kreveta u zgradi Uboškog doma (dr Đerđ Kiš – Kiss György, 1839–1891, hirurg-oftalmolog).

– Zgrada za umobolne sa pet ćelija, mrtvačnicom, salom za obdukciju i praonom podignuta je 1878. godine u dvorištu bolnice.[8]

ANTUNOVIĆ, Josip (Antunovics József, Subotica, 1852 – Subotica, 1942), doktor medicine, hirurg, akušer, društveni radnik. Upravnik Građanske bolnice od 1881. do 1884. godine.

02

Josip Antunović

Osnovnu školu završio je u Subotici, šest razreda gimnazije u Kaloči (Kálocsa), sedmi razred u Temišvaru (Temisoare), a osmi u rodnom mestu. Godine 1876. na Medicinskom fakultetu u Budimpešti (Budapest) položio je „doktorat iz svih znanosti liječničkih”. U peštanskoj Velikoj bolnici radio je u periodu 1876–1878, a u Subotici kao privatni lekar u periodu 1878–1881. godine. Bio je učesnik sastanka lekara i apotekara kada je osnovano Udruženje (1880). Decembra 1881. godine izabran je za upravnika bolnice, a 1885. za glavnog gradskog fizikusa. Bio je poslanik Slobodoumno–liberalne (Szabadelvü) stranke u Ugarskom saboru (1888, 1891), predsednik Županijskog odbora Nacionalne stranke (Néppárt) sa sedištem u Subotici (1896) i upravnik Pučke gospodarske banke d.d. (Közgazdasági Bank Rt) u periodu 1891–1917. godine.[9] [10]

U bolnici rade: dr Ignac Vajs (Weiss Ignácz), lekar-upravnik, oftalmolog i dve negovateljice.

– U bolnici je izvršeno ispiranje želuca i punkcija pleuralne šupljine.[11]

– Godine 1884. otvorena je Bolnica za očne bolesti sa 30 bolesničkih kreveta u adaptiranoj kući Antala Biroa (Biró Antal) kraj Vojne bolnice na Senjaku (Széna tér), danas prostor Vojvođanske banke i Opštinskog suda (prof. dr Natan Fojer – Feuer Nathan, 1844–1902).[12]

KERTES, Šandor (Kertész, Sándor, Košice, 1844 – Subotica, 1909), doktor medicine, hirurg, hemičar (apotekar). Upravnik Građanske bolnice od 1884. do 1888. godine.

Diplomirao je na Mađarskom kraljevskom univerzitetu u Budimpešti. Bio je asistent dr Friđeša Koranjija (Korányi Frigyes), profesora na Drugoj internoj klinici, ali je povremeno radio i na Hirurškoj klinici u Budimpešti (1874–1876). Sedam godina je bio  glavni lekar opštine St. Kanjiža i godinu dana sreski lekar u prvom potiskom srezu Bač-bodroške županije. Postavljen je za upravnika bolnice krajem 1884,[13] a 1888. godine je postao glavni gradski fizikus Subotice.[14] Bio je član Administrativnog upravnog odbora Slobodnog kraljevskog grada Subotice[15] i član Komisije za prijem umobolnih bolesnika u bolnicu radi lečenja.[16]

– Godine 1886. podignuta je Gradska bolnica za infektivne bolesti u jugoistočnom delu grada zbog epidemije velikih boginja.[17]

VAJS, Ignac (Weiss, Ignácz, Kaloča – Kálocsa, 1849 – Subotica, 1894), doktor medicine, pedijatar. Upravnik Građanske bolnice od 1888. do 1894. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Budimpešti (1874) i bio glavni asistent dr Janoša Bokaija (Bókay János, 1858–1937), profesora na Klinici za siromašnu decu (1874–1878). Tada je napisao rad „Bolesti grla u dečjoj dobi” (objavljen u Godišnjaku o dečjim bolestima – Jahrbuch für Kinderheilkunde, Leipzig). U subotičkoj bolnici je radio na odeljenjima za unutrašnje, hirurške i očne bolesti (1879–1884),[18] te u ambulantama opšte medicine (1884–1888). Učestvovao je u donošenju Odluke o osnivanju Udruženja lekara i apotekara Subotice (1880). Zalagao se za izgradnju nove bolničke zgrade.

U bolnici rade: lekar-upravnik, dr Đerđ Šnir (Schnier György), dr Adolf Vilhajm – oftalmolog, negovateljice i babice, a povremeno dr Anton Barta (1860–1935) i dr Eugen Večei (Vecsei Jenö, 1863–?), gradski lekari.[19]

– Uveden je Evidencioni (Personalni) formular ležećih bolesnika.

 

VILHAJM, Adolf (Wilheim, Adolf, Segedin – Szeged, 1853 – Subotica, 1933), doktor medicine, oftalmolog. v.d. upravnika Građanske bolnice od 1895. do 1897. i upravnik Opšte bolnice od 1897. do 1919. godine.

03

Vilhajm Adolf

Završio je Medicinski fakultet u Beču (Wien) 1877. godine. Radio je kao okružni lekar u Segvaru (Szegvár), a zatim na klinikama u Beču (1881–1882).[20] Dolazi u Suboticu i do 1885. godine bio je privatni lekar. Posvećuje se lečenju bolesnika sa oboljenjima očiju (trahom je bio veoma rasprostranjen). Od 1885. vodi Bolnicu za očne bolesti koja je otvorena 1884. godine sa 30 bolesničkih kreveta. Posle smrti dr I. Vajsa postao je v. d. upravnika, a po završenoj izgradnji bolnice paviljonskog tipa sa 160 bolesničkih kreveta (1897) imenovan je za upravnika.[21] Prema Pravilniku o radu bolnice iz 1894. i 1905. pored upravničke dužnosti vodio je i Odeljenje za očne bolesti i Pododeljenje za kožno-venerične bolesti.[22] Aktivno je učestvovao u radu XXX sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske koji je održan u Subotici avgusta 1899. godine. Po odlasku u penziju (1919) bio je predsednik Udruženja koje je vodilo brigu o Jevrejskoj bolnici osnovanoj 1923. godine u Subotici.

– Bolnicom rukovodi Bolnički odbor: predsednik-gradonačelnik, članovi – glavni gradski lekar, kulturni savetnik, pravni savetnik, kapetan grada, glavni blagajnik i glavni inženjer grada, upravnik bolnice, glavni odeljenski lekari i deset članova zakonodavne vlasti.[23]

U bolnici rade: upravnik i šef Odeljenja za očne bolesti i Pododeljenja za kožno- venerične bolesti (dr A. Vilhajm), šef Internog odeljenja i Pododeljenja za infektivne bolesti (dr Adolf Klajn – Klein Adolf, 1863–?), šef Odeljenja za hirurške bolesti Pododeljenja za ženske bolesti (dr Đerđ Šanta – Sántha György, 1863–1947), šef  Odeljenja za kožno-venerične bolesti i Pododeljenja za umobolne bolesnike (dr Đerđ Šnir i kasnije dr Jene Revfi – Révfy Jenő, 1960–?), pomoćni (sekundarni) lekari – dr Viktor Prokeš (Prokesch Viktor), dr Albert Fišer (Fischer Albert) i dr Šimon Šlezinger (Schlezinger Simon), 17 časnih sestara, jedna babica, dve svetovne bolničarke i dva bolničara (na Odeljenju za umobolne bolesnike).

Od nemedicinskog osoblja spominju se: staratelj (Gero Poljaković – Poljakovits Gero) i kasnije Mikloš Šnajder (Schneider Miklós), kontrolor, mašinista, bolnički sveštenik, vratar i povremeno zaposlen kao parač (obducent) nekvalifikovani radnik Antal Ošćani (Osgyáni Antal).22 23 24

– Uvedeni su formulari „Istorija bolesti” (Kórtörténet) i „Zapisnik o smrti bolesnika” (Halottvizsgálati jegyzökönyv).

– Na Odeljenju za hirurške bolesti i Pododeljenju za ženske bolesti vršene su: herniotomija, laparotomija, ventrofiksacija materice, holecistektomija, abdominalna histerektomija, carski rez i dr. (dr Đerđ Šanta).

– Nabavljen je Rtg-aparat (1914).

04

IVKOVIĆ-IVANDEKIĆ, Pajo (Subotica, 1890 – Subotica, 1973), lekar opšte medicine. Upravnik Gradske javne bolnice (19191941), Građanske bolnice (19441946) odnosno Pokrajinske bolnice (19471950).

05

Ivković Ivandekić Pajo

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Budimpešti (1913). Počeo je lekarski staž u subotičkoj bolnici, a 1914. godine je kao sekundarni lekar (mnogi su lekari bili mobilisani) postavljen za v. d. šefa Odeljenja za hirurške i ženske bolesti, više iz formalnih potreba. Nije bio sposoban za vojnu službu. Februara 1919. godine imenovan je za upravnika bolnice. Uspešno je vodio bolničku službu u posleratnim godinama ekonomske krize (1920–1921) i tokom loše finansijske situacije (1927). Rukovodio je i Odeljenjem za kožno-venerične bolesti i Pododeljenjem za umobolne bolesnike, prema ranijim pravilnicima o radu bolnice. Aprila 1941. godine smenjen je dolaskom mađarskih vlasti i držan kao talac do oslobođenja Subotice (oktobra 1944). Tada je vraćen na mesto upravnika bolnice, gde je radio do 1950. godine. Posle penzionisanja je vodio Odeljenje za umobolne bolesnike do 1954. godine.25

Nakon Prvog svetskog rata važili su Pravilnici o radu bolnice iz 1894. i 1905. – bolnicom je rukovodio Bolnički odbor.22 U bolnici 1924–1925. rade dr P. Ivković-Ivandekić (upravnik i šef Odeljenja za kožno-venerične bolesti i Pododeljenja za umobolne bolesnike), dr Dušan Malušev, 1884–1966. (šef  Odeljenja za hirurške bolesti i Pododeljenja za ženske bolesti i porođaje), dr Ivo Šercer – Scherzer Ivo, 1892–1959 (šef Odeljenja za očne bolesti) i dr Josip Martinis, 1882–? (šef Odeljenja za unutrašnje bolesti i Pododeljenja za infektivne bolesti), tri babice, 54 časne sestre i četiri bolničara.

U nemedicinskoj službi bili su: staratelj (Ivan Pešut), kontrolor (Josip Stantić), blagajnik (Blaž Prćić), kancelarist (Josip Perčić), nadzornik (Mihajlo Vujković-Lamić), pisar (Martin Poljaković), dnevničar (Vojislav Matković), privremeni dnevničar (Kazimir Konc)… nekvalifikovani radnik-obducent (Ante Muranji, 1924–1928).26

Prema Pravilniku o radu Gradske javne bolnice iz 1934. u bolnici su: dr Pajo Ivković-Ivandekić, dr Dušan Malušev, dr Ivo Šercer, dr Boško Stojanović (šef Internog odeljenja i Pododeljenja za infektivne bolesti od 1937) i četiri sekundarna lekara, te nekvalifikovani radnik-obducent (Luka Dulić, 1929–1937).27

Posle Drugog svetskog rata povećava se broj bolničkih lekara; pojedina odeljenja postaju samostalna (ranije su vođena kao Pododeljenja) i otvaraju se nova (u nastavku rada biće spomenuta imena ovih lekara).

Od nemedicinskog osoblja spominju se: prijemni službenik (Toma Krmpotić), staratelj i finansijski rukovodilac (Vojislav Kujundžić), službenik naplate bolničkih troškova privatnim licima, zemljoradnicima i zanatlijama (Jakov Miković), knjigovođa i rukovodilac osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala (Marko Pančić), blagajnik (Isidora Petrović), delovođa (Geza Sarić), službenik personalno-pravne službe (Stjepan Gabrić), ekonom (Martin Vujković-Lamić), magacioner živežnih namirnica (Joška Sič)… parač-obducent (Blaško Šarčević).

Pošto su časne sestre napustile svoja radna mesta po odluci gradskih vlasti, u bolnicu su primljene priučene bolničarke i bolničari: Tonka Aradski, Manda Brajkov, Klara Bukvić, Grgo Lebović, Blaško Čović, Liza Neorčić, Marika Kopilović, Joso Skenderović i dr.28

– Na Pododeljenju za umobolne bolesnike uvedene su nove metode tretmana kod šizofrene grupe obolelih, terapija malarijom kod luetičnih oboljenja centralnog nervnog sistema, te konvulzivna (cardiazol) terapija i počeci insulino-terapije kod nozološih grupa iz područja endogenih psihoza (dr P. Ivković-Ivandekić).29

– Godine 1926. otvorena je bolnička apoteka koju je vodila časna sestra Elija Šen do 1942. i ponovo 1945–1946, a zatim mr pharm. Magda Kovač.

– Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo izgrađeno je 1937. godine i ostalo je pod rukovodstvom šefa Hirurškog odeljenja, a samostalno je postalo 1945. godine (dr Simo Mučalov, 1902–1977, šef 1945–1946, a potom dr Karlo Terek, 1908–1977, šef 1947–1968).

– Otvoreno je Odeljenje za bolesti uha, nosa i grla 1939. godine (dr Ante Šokčić, 1911–1980, vodi odeljenje 1939–1941. i 1944–1945, zatim dr Ištvan Štajn – Stein István, 1898–1980, vodi odeljenje 1945–1946, dr Pal Abelsberg, 1892–1959, vodi odeljenje 1946–1959).

– Otvoreno je Odeljenje za dečje bolesti (dr Julije Volf – Wolf Julije, 1887–1954, vodi odeljenje 1947–1954, zatim dr Adrijena Svoboda – Svoboda Adrienna, 1914–2012, vodi odeljenje 1954–1975).

– Otvoren je Kabinet za rendgenološku dijagnostiku 1946–1947. (dr Marcela Jagić, 1901–1990, šef do 1965. godine).

– Otvoreno je 1948–1949. godine Odeljenje za tuberkulozne bolesnike u prizemju paviljona „B” (dr Aurel Milko, 1900–1985, vodi odeljenje do 1969).

– Na spratu „B” paviljona smešteno je Interno odeljenje (šefovi: dr Konstantin Brankovan 1944, dr Geza Levi 1945–1949, dr N. Damaška 1949–1950. i dr Vinko Perčić, 1911–1989, vodi odeljenje 1950–1955).

– Pododeljenje za kožno-venerične bolesti postaje samostalno 1945. godine (dr Mihajlo Vig – Vígh Mihály, 1907–1990, vodi odeljenje 1945–1952, a zatim dr Šandor Štajnfeld – Steinfeld Sándor, 1905–1972, vodi odeljenje 1952–1972).

– Na Odeljenju za hirurške bolesti vrše se operacije guše, raka dojke, resekcije želuca, intervencije kod oboljenja bubrega i nadbubrega, ehinokokne ciste jetre, operacije per vaginam i dr. (dr Dušan Malušev vodi odeljenje do 1951, a zatim dr Ivan Faltum, 1917–2014, 1951–1958).

– Kliničku laboratoriju otvorenu 1945–1946. vodio je dr Aladar Šafer 1946–1949, a zatim dr V. Perčić 1949–1955, a za šefa je 1956–1957. postavljen dr Mirko Deneberg. Laborant je od 1946. godinebio Josip Dulić.

– Biohemijska laboratorija osnovana 1948. godine u prostorijama Sanitarno-epidemiološke stanice prelazi u bolnicu 1954. godine (dipl. inž. Marko Ostrogonac).

 

REMEŠ, Dragutin (Subotica, 1910 – Subotica, 1973), doktor medicine, rendgenolog. Direktor Gradske bolnice od 1950. do 1952. godine.

07

Remeš Dragutin

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Subotici, diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1939. godine, stažirao u subotičkoj bolnici, radio kao okružni lekar u Starom Žedniku. Po izbijanju rata 1941. godine, dve godine je proveo u deportaciji na prisilnom radu u Mađarskoj. Nakon oslobođenja Subotice (10. oktobar 1944) bio je lekar pri Gradskom narodnom odboru Opštine (NOO) Subotica i bio je član Zdravstvenog saveta opštine. Prema Zakonu o civilnoj mobilizaciji stručnog kadra upućen je u Foču. Godine 1948. nastavlja rad pri NOO Subotica, a 1950. godine izabran je za direktora bolnice. Specijalistički ispit iz rendgenologije položio je 1953. godine. Kao specijalista-rendgenolog radio je u polikliničkoj službi. Zbog neadekvatnih zaštitnih mera pri radu, oboleo je od iradiacionog sindroma, pa napušta službu rendgenologa i radi u Zavodu za socijalno osiguranje kao predsednik Lekarske komisije. Njegov humani rad prekida smrt 1973. godine.30

Pored lekara, od medicinskog osoblja spominje se i glavna medicinska sestra Radoslava Perkučin-Nikolić (radi 1951–1960).

– Odeljenje za plućne bolesti i tuberkulozu premešteno je u jednospratni paviljon „F”; uvodi se savremeni tretman bolesnika.

– Na ORL odeljenju uvedeno je bužiranje jednjaka u ezofagoskopiji pod kontrolom oka, direktoskopija grkljana Hashingerovim direktoskopom (dr Lajčo Kovač).

 

TUMBAS, Grgo (Subotica, 1904 – Subotica, 1973), lekar specijalista opšte medicine. Direktor Gradske bolnice od 1952. do 1964. godine.

08

Grgo Tumbas

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Gracu (Graz) 1931. godine. Radio je u ambulantama Doma zdravlja u Subotici, u ambulanti u Tavankutu od aprila 1941. do oktobra 1944. kada je postavljen za lekara Odeljenja za narodno zdravlje pri Gradskom NOO odnosno za načelnika Opštinskog zdravstvenog centra (1945). Oktobra 1950. godine postao je upravnik Gradske poliklinike sa zvanjem „lekar – struke zdravstvo” (lekar specijalista opšte medicine). Kao direktor bolnice vodio je po ranijem Pravilniku o radu bolnice i Odeljenje za umobolne bolesnike zajedno sa lekarima Internog odeljenja (gde su lečeni neurološki bolesnici) uz konsultacije specijalista koji su dva puta nedeljno dolazili sa Klinike za neuropsihijatriju iz Beograda (dr Dušan Petrović i dr Nikola Volf) sve dok specijalizaciju za ove grane medicine 1958. godine nije završio dr Geza Čeh (Cseh Géza).31 On je 1964. godine postavljen za načelnika Odeljenja za socijalnu medicinu i organizaciju zdravstvene službe Doma zdravlja u Subotici. Radio je do 1972. godine.

U rukovodećoj službi su: direktor, pomoćnik direktora (Miroslav Gajić 1957–1964), glavna medicinska sestra (Radoslava Perkučin-Nikolić, 1951–1960, zatim Julka Milinčić, 1960–1973).

Ranije spomenuti nemedicinski službenici i dalje su u administrativnoj odnosno tehničkoj službi.

– Godine 1953. otvorena je stanica za transfuziju krvi koju vode hirurzi, a u stalnom radnom odnosu je medicinska sestra Eva Boroš. Vrši se određivanje Rh faktora, deplazmatizacija krvi, ispitivanje krvi davalaca na Lu infekciju, testiranje trudnica na Rh senzibilizaciju i dr.

– Na Odeljenju za plućne bolesti i tuberkulozu otvorene su Klinička laboratorija (radi Janja Dimitrijević, hemijski tehničar, 1933) i Specijalna bakteriološka laboratorija (radi Simo Suvajac, viši medicinski tehničar, 1934) koja je vršila ispitivanje i uzgajanje Kohovog bacila u ispljuvku (šef dr Đorđe Šefer, 1926–1972).

– Paviljon (odeljenje) za rendgenološku dijagnostiku i radio-terapiju izgrađen je 1957–1958. godine; nabavljeni su novi Rtg-aparati.

– Na Odeljenju za hirurgiju otvorena je soba za poluintenzivnu negu, uvedene su mnoge laboratorijske analize kao preoperativna priprema, uvedene su endotrahealna i hibernatna narkoza i dr. (dr Ivan Faltum).

– Dolaskom specijaliste za patološku anatomiju i histologiju, adaptirani paviljon za obdukcije (savremena sala za obdukciju, foto-laboratorija, laboratorija za pripremu pato-histoloških preparata, mikroskop i dr.) postaje odeljenje (dr Ladislav Švraka, 1930–?).

– Odeljenje za infektivne bolesti postaje samostalno 1959. godine dolaskom dr Stipana Filipovića, 1920–2002, specijaliste za infektivne bolesti.

– Odeljenje za rehabilitaciju otvoreno je 1960–1961. godine (dr Petar Poljaković, 1929).

– Na ORL odeljenju vrše se bronhoskopija, bronholavaža i bronhoaspiracija kod dece, direktoskopija po Kahleru, plastične operacije kod deformiteta ušne školjke, rinoplastika po Šerceru i dr.32

 

SEKER, Lajoš (Szeker, Lájos, Subotica, 1918 – Subotica 1990), lekar specijalista socijalne medicine, društveni radnik. Direktor Gradske bolnice od 1964. do 1967. i Opšte bolnice od 1967. do 1972. godine.

10

Seker Lajoš

Po završetku školovanja u Subotici, počeo je medicinske studije u Zagrebu (1939). Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Segedinu 1944. godine. Uključuje se u rad Partizanske bolnice u Subotici kao vojni lekar (1944). Godine 1947. je u Banatskom Aranđelovu, a 1948. po Zakonu o civilnoj mobilizaciji stručnog kadra odlazi u Srbicu (Kosovo). Od 1949. do 1952. godine je lekar u Horgošu. Po dolasku u Suboticu radi u Domu narodnog zdravlja, a 1957. godine odlazi u Sreski zavod za socijalno osiguranje. Inicijator je osnivanja ambulanti po mesnim zajednicama. Godine 1959. postaje načelnik Sekretarijata za narodno zdravlje i socijalnu zaštitu. Učestvuje u donošenju Programa izgradnje nove bolnice i rekonstrukcije starih bolničkih paviljona (1960–1961). Godine 1968. položio je specijalistički ispit iz socijalne medicine sa organizacijom zdravstvene službe. Od 1972. je načelnik Odeljenja socijalne medicine u Zavodu za zdravstvenu zaštitu, a od 1976. je direktor istog Zavoda. Tokom 1983. godine radi kao direktor SOUR-a „Severna Bačka”. Bio je član Republičke zajednice zdravstvenih ustanova NR Srbije (1963–1964), poslanik u socijalno-zdravstvenom veću Savezne skupštine (1964–1967), član Predsedništva, a zatim Izvršnog odbora Pokrajinske zajednice zdravstvenih radnih organizacija Vojvodine (1966–1972) i član mnogih drugih organizacija. U penziju je otišao 1984. godine.34

U rukovodećem kadru bolnice su: direktor, pomoćnik direktora za opšte i pravne poslove Bela Marjanović (1964–1974), šef računovodstva Josip Balunović (1960–1972) i glavna medicinska sestra Julka Milinčić.

– Na Odeljenju za hirurške bolesti osnovani su: Odsek za urologiju (dr Andrija Romić, 1926–1999), Odsek za ortopediju (dr Petar Krnajski, 1926) – vrši se ugrađivanje veštačkog kuka i atroskopija, Odsek dečje hirurgije (dr Petar Pušin, 1933–2012) i Odsek za vaskularnu hirurgiju (dr Laslo Kočik – Kocsik László, 1933–1989).

– Spajanjem Kliničke i Biohemijske laboratorije 1966. godine osnovana je Centralna kliničko-biohemijska laboratorija (dr Josip Kopilović, 1929–?).

– Otvoreno je Odeljenje za transfuziju krvi (dr Etela Rajčić, 1929–2012, vodi odeljenje 1965–1975).

– Osnovano je Odeljenje za onkologiju (dr Alfred Lesmajster – Leszmeister Alfréd, 1928–2012, vodi odeljenje 1965–1975).

– Otvoreno je Odeljenje za reanimaciju i anesteziju (dr Gustav Tilly, 1931).

– Otvaranjem nove bolničke zgrade, Odeljenje za neuropsihijatriju dobija: Odsek za neurlogiju (VII sprat) i Odsek psihijatrije (stari, prepravljeni „B” paviljon). Na odseku za neurologiju koristi se elektroencefalografija.

– Na Internom odeljenju osnovani su: Odsek kardiologije (dr Alfred Rem, 1921–?), gastroenterologije (dr Stevan Stojšić, 1923–1988), nefrologije (dr Nerka Glogovčan, 1926–2012), endokrinologije (dr Josip Kovač-Birkaš, 1927–2016), reumatologije (dr Janoš Zadori, 1925–2003), te Savetovalište za bolesnike sa šećernom bolešću (dr Milica Dimitrijević, 1923–1980). Uvedeni su pregledi: gastroduodeno i rektoskopija kao i slepa aspiraciona biopsija jetrenog tkiva (dr Vinko Perčić).

– Na ORL odeljenju otvoreni su: Odsek za dečju ORL, Soba za poluintenzivnu negu, Jedinica za maksilofacijalnu hirurgiju i Kabinet za audiologiju.

KOVAČ, Lajčo (Subotica, 1923), lekar specijalista za bolesti uha, nosa i grla (ORL). Direktor Opšte bolnice od 1972. do 1974. godine.

12

Kovač Lajčo

Osnovno školsko obrazovanje stekao je u Subotici. Godine 1941. upisao se na Medicinski fakultet u Segedinu, a 1944. odlazi u VIII Vojvođansku brigadu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1949. godine. Po Zakonu o civilnoj mobilizaciji stručnog kadra, 1950. je upućen u selo Obilić (Kosmet). Radio je u subotičkoj bolnici i 1952. dobio specijalizaciju iz ORL koju završava 1954. godine na Klinici za ORL u Zagrebu. Bio je lekar sa privatnom praksom. Od 1959. bio je načelnik ORL odeljenja, a 1972. imenovan je za direktora bolnice. Ponovo je postao načelnik ORL odeljenja (1974–1978), a 1978. postaje upravnik Službe za hirurgiju i reanimaciju OOUR-a (Osnovna organizacija udruženog rada). Od 1986. godine je na dužnosti savetnika direktora za naučno-istraživački rad i usavršavanje medicinskog kadra. U penziji je od 1988. godine.34

U upravi bolnice su: direktor, pomoćnik direktora za opšte i pravne poslove (Bela Marjanović), pomoćnik direktora za finansijske poslove (Grgo Bajić, 1972–1975) i glavna medicinska sestra (Radoslava Perkučin-Nikolić, 1973–1977).35

– Pri Centralnoj laboratoriji otvoren je Odsek za nuklearnu medicinu (Radio-izotopna laboratotija) koji je vodio dr Janoš Lemberger (1940).

– Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo vrše se video-laparoskopske operacije (dr Luka Anđelić, 1952).

– Na ORL odeljenju osnovan je Odsek za mikrohirurgiju (dr Stevan Zomborčević, 1927).

RAJČIĆ, Etela (Subotica, 1929 – Subotica, 2009), lekar specijalista transfuziologije. Direktor Medicinskog centra od 1975. do 1977. godine.

13

Rajčić Etela

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1956. godine. Radila je u ambulantama Doma zdravlja u Subotici (1957–1960) i aktivno učestvovala u radu opštinskog, sreskog i pokrajinskog odbora Crvenog krsta (zdravstveno prosvećivanje i vaspitanje stanovništva). U bolnici je (1961–1962) kao v. d. šefa vodila Stanicu za transfuziju krvi. Dobila specijalizaciju iz transfuziologije koju obavlja u subotičkoj bolnici i u Republičkom zavodu za transfuziju krvi u Beogradu. Ispit je položila1965. godine i odmah je imenovana za načelnika novoosnovanog Odeljenja za transfuziju krvi. Krajem 1974. postavljena je za predsednika Kolegijalnog poslovodnog organa medicinskog centra tj. za direktora. Na ovoj dužnosti je bila do 1978. nakon čega se vraća na Odeljenje za transfuziju krvi i imunohematologiju. Kao šef Odseka za kolekciju i konzervaciju krvi odlazi u penziju 1987. godine.36

Početkom 1974. godine osniva se Medicinski centar koji prema Zakonu o obrazovanju organizacija udruženog rada (OOUR) ima 24 OOUR-a (svako odeljenje je poseban OOUR), Radnu zajednicu zajedničkih službi (RZZS), Apoteku i Zavod za zdravstvenu zaštitu.

Od 1. januara 1975. Medicinskim centrom rukovodi Kolegijalni poslovodni organ: direktor, pomoćnik direktora za bolničku službu (dr Jožef Kerekeš, 1935), pomoćnik direktora za vanbolničku službu (dr Sava Lutkić), pomoćnik direktora za ekonomska i pravna pitanja (Marga Glončak), pomoćnik direktora za finansijska pitanja (Klara Pinter), glavna medicinska sestra (Radoslava Perkučin-Nikolić).

Rukovodilac RZZS je Milan Maravić.37

– Na ORL odeljenju se primenjuje laringomikroskopija, tonzilektomija i adenektomija u opštoj anesteziji, ugrađivanje aeracionih cevčica, neurografija u ranoj dijagnostici Bellove paralize (dr Jene Gubaš, 1937).

– Na Internom odeljenju uvedena je dijagnostika tumor-markerima, alfa-fetoprotein i karcino-embrionalni antigen (ALF, CEA) – dr Emil Libman, 1927.

– Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo osnovani su: Odsek za porođaje i puerperijum (dr Dragutin Šimić), Odsek za konzervativnu ginekologiju (dr Josip Đelmiš), Odsek za otkrivanje i lečenje tumora ženskih genitalnih organa (dr Andor Dimitrovski), Odsek za patološku trudnoću (dr Špiro Zrnić), Odsek ginekološke endoskopije i steriliteta (dr Stjepan Skenderović), Operativni odsek sa šok-sobom (dr Milovan Kapor), Odsek neonatologije (dr Cvetko Glogovčan), Kabinet za UZ dijagnostiku i Dnevna soba za veštački prekid trudnoće.

VUKOVIĆ, Milan (Šavnik, 1934 – Novi Sad, 2013), lekar specijalista medicine rada. Direktor Medicinskog centra od 1977. do 1988. godine.

14

Vuković Milan

Osnovnu školu završio je u Šavniku, Srednju medicinsku na Cetinju i pilotsku obuku u Nikšiću. Bio je među prvim sportskim pilotima u Crnoj Gori. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Stažirao je u užičkoj bolnici i radio u ambulantama Doma zdravlja u Užicu. U Suboticu dolazi 1967. godine. Specijalizirao je medicinu rada i bio je rukovodilac Službe medicine rada. Za direktora Medicinskog centra izabran je 1977. godine. Dve godine (l988–1990) je radio u Novom Sadu kao član Predsedništva Socijalističkog Saveza Vojvodine, a zatim 1991. postaje rukovodilac Savezne zdravstvene inspekcije za subotički region do odlaska u penziju. Bio je društveno angažovan, posebno u sportskim organizacijama (predsednik SOFK-e, predsednik Rvačkog kluba „Spartak”, član Aerokluba „Ivan Sarić”).38 39

Zbog složenosti u administraciji i ekonomskom poslovanju, 1977. godine se smanjuje broj OOUR-a (postoji deset OOUR-a i RZZS).

Medicinskim centrom rukovodi Inokosni poslovodni organ: direktor, pomoćnici direktora (dr Eden Feher – Feher Oeden i dr Danilo Šanta, zatim dr Zagorka Svoboda), rukovodilac za ekonomska i finansijska pitanja (Klara Pinter), rukovodilac za pravna, kadrovska i opšta pitanja (Veco Stipić) i glavna medicinska sestra (Milka Filipović 1977–1982).40

– Godine 1980. izgrađeno je novo Odeljenje za infektivne bolesti i otvorena je Antirabična stanica (dr Marija Vereb).

– Na Odeljenju za hirurške bolesti vrše se trombektomije (dr Laslo Kočik) i implantacija elektrostimulatora srca (dr Dragutin Crnjaković, 1946).

– Na Odeljenju za ortopediju i traumatologiju vrše se operacije Discus heraiae, te operacije centralnog i perifernog nervnog sistema (dolaze neurohirurzi iz zemunske klinike).

– Na Odeljenju za očne bolesti otvoreni su Kabinet za ortoptičko-pleoptičke preglede, Kabinet za kontaktna sočiva, odnosno za ugrađivanje intraokularnih sočiva (dr Stanka Pušin, dr Boriša Karadžić, 1934–2009).

– Na Internom odeljenju otvorena je Koronarna jedinica 1986. godine (dr Tibor Hegediš).

– Na RTG odeljenju montiran je aparat za ultrazvučnu dijagnostiku.

KIŠ, Zvonimir (Subotica, 1938), specijalista urolog. Direktor Medicinskog centra od 1989. do 1992. i Zdravstvenog centra od 1996. do 2001. godine.

Studije je započeo na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1957. i nakon dve godine nastavio u Beogradu, gde je diplomirao 1963. godine. Radio je u Zdravstvenoj stanici u Tavankutu. Specijalizirao je na Urološkoj klinici u Beogradu (l969–1973). Osnivanjem Odseka za hemodijalizu na Odeljenju za urologiju odlazi u Rijeku (Centar za hronični dijalizni program). Usavršavao se iz endoskopske urologije (1975–1976) u Sloven Gradecu, tada poznatom edukativnom centru iz oblasti urološke endoskopske operativne hirurgije. Za načelnika Urološkog odeljenja postavljen je 1978, a 1986. godine za upravnika Službe hirurgije i reanimacije OOUR-a Medicinskog centra (MC).  Postdiplomske studije završio je na Klinici za urologiju u Zagrebu. Imenovan je za direktora MC 1989, ali 1992. godine podnosi ostavku. Ministarstvo zdravlja ga ponovo postavlja za direktora 1996, ovog puta Zdravstvenog centra. U penziji je od 2001. godine.41

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti SAP Vojvodine o organizaciji zdravstvenih ustanova Medicinski centar 1989. godine ima četiri OOUR-a (Bolnica, Dom zdravlja, Apoteka, Zavod za zdravstvenu zaštitu), a 1991. po Zakonu o formiranju zdravstvenih centara osniva se Zdravstveni centar (RZ „Opšta bolnica”, RZ „Dom zdravlja”, RZ „Apoteka”, RZ „Administrativno-stručni poslovi”).

Medicinskim (1989–1991), a zatim Zdravstvenim centrom rukovode: direktor, pomoćnik direktora (dr Zagorka Svoboda), pomoćnik direktora za pravna pitanja (dipl. prav. Zvonimir Horvatski), pomoćnik direktora za finansijsko-ekonomska pitanja (dipl. ekon. Ljubica Martinović) i glavna medicinska sestra (Vukosava Zrnić, od 1982). Upravnik RZZS bio je Vojin Šećerov.42

– Na Odeljenju za urologiju uvedeni su endoskopski pregledi i izvršena je auto-transplatacija kod muškaraca sa suženim kanalom (dr Bogdan Ćulibrk, 1956. i dr Zoran Dukić, 1966); dobijeni su resektoskop (za operaciju prostate i tumora mokraćne bešike), uretherorenoskop (za dijagnostiku i lečenje kamena u ureteru i pijelonu), aparat za biopsiju i operativne zahvate endoskopskim putem i dr.

– Na Internom odeljenju otvorena je Jedinica za intenzivno gastroenterološko lečenje, nabavljen je aparat za UZ dijagnostiku (sa sondama za gastroenterološku, kardiološku i neurološku dijagnostiku), Koronarna jedinica je proširena i opremljena savremenim aparatima.

– Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo nabavljen je „virtuelni stimulator” radi edukacije lekara u endoskopskoj hirurgiji i izvršena je prva telekomunikacija sa Institutom za onkologiju u Sremskoj Kamenici (dr Luka Anđelić).

– Otvoren je Odsek za genetiku (1998) pri Odeljenju za laboratorijsku dijagnostiku (dr Jasmina Durković, 1960); u svom sastavu ima Genetsko savetovalište i Citogenetsku laboratoriju; u državi je organizovan prvi jedinstveni populacioni skrining na hromozomopatije u prvom trimestru trudnoće (1999); osnovan je program praćenja neonatalnog statusa, softver sa obradom „novorođenčad”, jedinstvenim u zemlji, u saradnji sa Zavodom za zaštitu zdravlja u Subotici (1999); osnovan je (1999) i program citogenetskog ispitivanja na svakom pobačenom fetusu koji se jedino tu u zemlji radi (rezultati su u martu 2003. godine objavljeni u američkoj naučnoj bazi OBGYnet. 2006).43

– Na Odeljenju za hirurgiju izvršena je prva laparoskopska litotripsija (dr Radovan Markov, dr Nandor Šeljmeši); na tom odeljenju postoje Odsek operacionog bloka sa postoperacionom intenzivnom negom, Odsek za opštu i endoskopsku hirurgiju (dr Miloš Kljajić, 1956), Odsek za septičnu hirurgiju (dr Mihalj Bogar, 1955), Odsek za vaskularnu hirurgiju (dr Mihajlo Zwick, 1959), Odsek za dečju hirurgiju (dr Andrija Sanka, 1945), Odsek za onkološku hirurgiju (dr Atila Čengeri, 1956), Jedinica za poluintenzivnu negu (dr Josip Vukov, 1947–?), Kabinet za pejsmejker i Kabinet „stomacare”.43-a

– Na RTG odeljenju uvedena je kompjuterizovana radio-tomografija (CT).

CRNJAKOVIĆ, Dragutin (Subotica, 1946), hirurg. Direktor Zdravstvenog centra od 1992. do 1994. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1969. Radio je u ambulantama Doma zdravlja i u Antituberkuloznom dispanzeru u Subotici. Specijalistički ispit iz opšte hirurgije položio je na Klinici za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 1977. godine. Posebno se bavio hirurgijom perifernih krvnih žila. Godine 1978. izvršio je prvu implantaciju elektrostimulatora srca. Zdravstveni centar u Subotici bio je među prvim nekliničkim ustanovama u zemlji koji je počeo primenjivati ovu metodu lečenja. Bio je šef Odseka za perifernu vaskularnu hirurgiju od 1989. godine. Zvanje primarijusa dobio je 1991. Na Hirurško odeljenje vraća se 1994, a od 1997. je radio u  Saveznom sanitarnom inspektoratu – ispostava u Subotici. U penziji je od 2001. godine.44

Zdravstvenim centrom rukovode: direktor, pomoćnik direktora dr Zagorka Svoboda (napušta Z. C. 1993), dipl. prav. Zvonimir Horvatski , pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja, dipl. ekon. Ljubica Martinović, pomoćnik direktora za finansijsko-ekonomska pitanja i Vukosava Zrnić, glavna medicinska sestra.

– Osnovan je Odsek za poluintenzivnu negu na Odeljenju za hirurške bolesti; primenjuje se tzv. „minimalna invanzivna” hirurška metoda i izvršena je prva video-laparoskopska operacija (dr Radovan Markov, dr Vladimir Radonjić).

– Na Odeljenju za ortopediju i traumatologiju počela se primenjivati metoda po Ilizarovu u lečenju običnih, nesraslih i otvorenih preloma kostiju ekstremiteta i urođenih anomalija kod dece (dr Stevo Jovišević).45

– Osnovano je Odeljenje za neurologiju sa Kabinetom za encefalografiju (EEG), Kabinetom za reoencefalografiju (REG), Kabinetom za elektromiografiju (EMG) i Kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku moždanih komora (dr Nedeljka Trbović-Bosnić).

– Osnovano je Odeljenje za psihijatriju sa odsecima: za psihoze, neuroze i granična područja, za adolescente, za dečju psihijatriju, za psihoterapiju, Kabinet za socijalnu službu, Odsek za lečenje alkoholizma i narkomanije, Kabinet za psihološka ispitivanja, Savetovalište za omladinu u borbi protiv alkoholizma i Antiepileptična stanica (dr Ištvan Sič).46

MRĐANOV, Milan (Novi Sad, 1943 – Subotica, 2008). v.d. direktora Zdravstvenog centra od 1994. do 1996. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1972. godine. Radio je u ambulantama Doma zdravlja u Subotici. Specijalistički ispit iz interne medicine položio  je 1981, a ispit iz uže specijalnosti – kardiologije 1985. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Penzionisan je 2006. godine.47

– Rukovodeće osoblje bolnice: direktor, dipl. prav. Zvonimir Horvatski – pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja, dipl. ekon. Ljubica Martinović – pomoćnik direktora za finansijsko-ekonomska pitanja i Vukosava Zrnić – glavna medicinska sestra.

– Između Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Zdravstvenog centra u Subotici  sačinjen je Ugovor o uslovima i načinu izvođenja nastava za studente fakulteta u Zdravstvenom centru koji bi postao nastavna baza fakulteta. Fakultet bi bio obavezan da ođređeni broj studenata šeste godine studija, pre svega sa područja Subotice, pošalje u subotičku bolnicu na određena klinička odeljenja da shodno Zakonu o Univerzitetu rade sa izabranim stručnim saradnicima.48

– Na Odeljenju za urologiju uvedena je operativna endourologija i vaporizacija mokraćne bešike (dr Zvonimir Kiš, dr Bogdan Ćulibrk, 1956).

– Na Odeljenju za plućne bolesti i tuberkulozu osnovani su: Odsek za pulmologiju (dr Željko Dobrić), Odsek za TBC (dr Edita Voli-Mijatović), Odsek bakteriološke laboratorije (dr Koviljka Dimitrijević-Kopilović), Odsek poluintenzivne nege, Kabinet za funkcionalnu dijagnostiku i inhalacionu terapiju (dr Ibolja Aradski-Sakač), Kabinet za invanzivnu pulmološku dijagnostiku, Kabinet za alergologiju i imunologiju, Kabinet za Rtg-skopiju i delom za Rtg-grafiju sa komandnim prostorom i mračnom komorom i tomografijom…

Za vreme mandatnog perioda dr Zvonimira Kiša od 1996. do 2001. godine, u rukovodstvu Zdravstvenog centra bili su: direktor, pomoćnik direktora za medicinske poslove (dr Dejan Ivošević, 1996–1997. i dr Tomislav Ćuk, 1998–2001), pomoćnik direktora za pravne, kadrovske i opšte poslove (dipl. prav. Zvonimir Horvatski, 1996–1997. i dipl. prav. Anđa Todorović, 1997–2001), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Ljubica Martinović, 1996–2001) i glavna medicinska sestra (Vukosava Zrnić, do 2001).

 

MARKOV, Radovan (Srpski Krstur, 1950), hirurg, endoskopista. Direktor Zdravstvenog centra  od 2001. do 2003. godine.

Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je 1976. godine. Radio je na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog centra Novi Kneževac (1976–1980). U Subotici od 1980. godine radi u Medicinskom centru, u OOUR Službi za zdravstvenu zaštitu žena i dece. Godine 1981. upućen je na specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva, ali je 1982. prekida i počinje specijalizaciju iz opšte hirurgije za OOUR Službu za hirurške bolesti i reanimaciju. Specijalistički ispit položio je 1986. godine. Edukaciju iz kranio-cerebralnih povreda obavio je na Neurohirurškoj klinici u Novom Sadu 1988. godine. Bavio se laparoskopskom hirurgijom. Godine 1993. uradio je prvu video-laparoskopsku operaciju žučne kesice u Subotici. Iste godine je postavljen za šefa Odseka za neurotraumatologiju, a 1995. za šefa Odseka opšte i endoskopske hirurgije. Od 1996. do 1998. radio je na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i tu uvodi laparoskopsku hirurgiju. Usavršavao se u Bordou (Bordeaux), Ulmu, Minhenu (München) i Bazelu. Jedan je od osnivača Jugoslovenskog udruženja za endoskopsku hirurgiju.49

Rukovodeći medicinski kadar bolnice: direktor, pomoćnik za medicinske poslove (dr Tomislav Ćuk, 2001–2003), pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja (dipl. prav. Anđa Todorović), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Ruža Rađenović, 2001–2002. i dipl. ekon. Persa Rakočević, 2002–2003) i glavna medicinska sestra Irena Šturc 2001–2007.

Na Odeljenju za hirurgiju vrše se operativni zahvati na art. carotis, kod operacije želuca i kolona proširena limfadenektomija i mezorektektomija po Healdu, rutinske holecistektomije putem mikrolaparoskopije po Rožošu i dr.

 

RAKIĆ,  Nebojša (Subotica, 1958), otorinolaringolog. Direktor Zdravstvenog centra od 2003. do 2007. godine.

Osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog smera završio je u Subotici. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982, a stručni ispit položio1984. godine. Radio je u Medicinskom centru Subotica, u OOUR Službi za zdravstvenu zaštitu radnika od 1985. do 1987. godine. Specijalistički ispit iz otorinolaringologije (ORL) položio je 1991. godine u Kliničkom centru Srbije, na Institutu za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu. Godine 1994. imenovan je za mentora iz ORL na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Učesnik je Cornell seminara iz ORL u Salcburgu (Salzburg). Bio je šef Odseka za mikrohirurgiju sa operativnim blokom i poluintenzivnom negom na Odeljenju za ORL. Bavio se fotografijom. Bio je član Foto-kluba „Lifka Šandor” u Subotici i foto-kluba Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Dobio je zvanje „foto-amater I klase”.50 51

Bolnicom rukovode: direktor, pomoćnik direktora za medicinska pitanja (dr Petar Pribić, 2004–2007), pomoćnik direktora za pravne, kadrovske i opšte poslove (dipl. prav. Zoran Živanović, 2004–2007), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Ruža Rađenović, 2003–2007) i glavna medicinska sestra Irena Šturc, 2001–2007).

– Odsek za genetiku postaje samostalna jedinica koja funkcioniše kao Regionalni centar za genetska ispitivanja severnog dela Vojvodine (2006).

 

BIĆANIN, Goran (Tuzla, 1961), neurohirurg. v.d. direktora Zdravstvenog centra od 2007. do 2008. i direktor Opšte bolnice od 2008. godine.

Osnovno i srednje školsko obrazovanje završio je u Tuzli. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Tuzli 1985. godine. Radio je na Klinici za opštu hirurgiju Regionalnog medicinskog centra (RMC) u Tuzli 1985–1988. i kao specijalizant na Odeljenju za neurohirurgiju 1988–1989. godine. Nastavlja specijalizaciju na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra „Rebro” u Zagrebu (1989–1992) i na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu (1993) gde je položio specijalistički ispit. Radio je kao gost-hirurg na klinikama za neurohirurgiju u Hanoveru (1994) i Bremenu (1995), te na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra u Beogradu (1996). U Subotici je 1996. godine imenovan za šefa Odseka za neurohirurgiju Hirurškog odeljenja Zdravstvenog centra. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2006. godine.52

Godine 2007. prema Razvojnom planu mreže zdravstvenih ustanova Ministarstva zdravlja formiraju se Opšta bolnica i Dom zdravlja.

Bolnicom rukovode v. d. odnosno direktor (dr Goran Bićanin, od 2007. odnosno 2008), pomoćnik direktora za medicinska pitanja (dr Mihailo Vidanović, 2007–2011, a zatim kao pomoćnik direktora za strateška pitanja i razvoj 2011–2015), pomoćnik direktora za medicinska pitanja (mr sci. med. Branka Milisavljević, 2007–2011, a zatim kao pomoćnik direktora za operativna pitanja i organizaciju, 2011–2015), pomoćnik direktora za zdravstvenu negu (glavna medicinska sestra Irena Šturc, 2007–2010. i glavna medicinska sestra Barbara Kiš-Tiškei, 2010–2013), pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja (dipl. prav. Zvonimir Horvatski, 2007–2013), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Miroslav Čavlin od 2007) i pomoćnik direktora za podršku medicinskim poslovima i kvalitet (dr Bogdanka Đapić, 2013–2015).

Usledila je reorganizacija u cilju racionalizacije obavljanja zdravstvene delatnosti prema preporukama Ministarstva zdravlja. Osnovani su sektori i službe delatnosti u bolnici:

Sektor hirurških grana medicine (hirurgija, ortopedija sa traumatologijom, urologija, ORL, oftalmologija).

Sektor internističkih grana medicine (interna, pulmonologija, infektologija, neurologija, dermatologija).

– Sektor zajedničkih medicinskih poslova (jedinica za zbrinjavanje urgentnih stanja, specijalističko-konsultativni pregledi, anesteziologija sa reanimatologijom, dijagnostički i terapeutski tretman u dnevnoj bolnici, fizikalna medicina i rehabilitacija, radiologija, patologija i druga dijagnostika, apoteka i transfuziologija).

Službe za pedijatriju, ginekologiju i akušerstvo, psihijatriju, produženo lečenje i negu, te pravne, ekonomske, finansijske, tehničke i druge slične službe.

Nakon reorganizacije rukovodstvo čine: direktor, pomoćnik direktora za Sektor hirurških grana medicine i Službu za ginekologiju, akušerstvo i neonatologiju (dr M. Vidanović, od 2015), pomoćnik direktora za Sektor internističkih grana medicine i Službe za pedijatriju i psihijatriju (dr Bogdanka Đapić, od 2015), pomoćnik direktora zajedničkih medicinskih poslova (mr sci. med. B. Milisavljević, od 2015), pomoćnik direktora za upravljanje kvalitetom i rizikom (dr sci. med. Gordana Krtinić, od 2016), pomoćnik direktora za produženo lečenje i negu (glavna medicinska sestra Ljiljana Cvijić, od 2013), pomoćnik direktora za nemedicinsku podršku – finansijski, pravni i obrazovni poslovi, kadrovska i tehnička pitanja (dipl. ekon. M. Čavlin, od 2013).53

– Godine 2013. sačinjen je ugovor sa Agencijom za sekundarnu i tercijarnu akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS). Dobijen je Sertifikat o akreditaciji za period od tri godine (2016).54

– Na Odeljenju za dečje bolesti otvorena je soba za decu obolelu od malignih bolesti posle sprovedene hemio ili zračne terapije, nabavljeni su UZ aparat, monitori za praćenje vitalnih znakova, EKG-holter i dr. (dr Katja Puleva).

– Vrši se priprema za otvaranje Centra za vantelesnu oplodnju (dr sci. med. Aleksandar Radulović).

– Odsek za genetiku je od 2010. godine saradnik naučno-istraživačkog projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije (projekat 1451107). Odsek od 2014. godine radi uzorkovanje iz krvi trudnica za DNK analizu ploda i procesuira ga predstavništvu Centra Evropske unije. Iz Odseka za genetiku 2016. je poslat prvi fetalni genom iz Srbije u molekularni planetarni centar SEQUENOM, USA. Očitan je fetalni DNK iz majčine krvi, analizirani su svi hromozomi, neinvazivna prenatalna kariotipizacija koja zamenjuje amniocentezu. Prvi fetalni genomi iz Subotice su zdravi. Iz Srbije su prvi saradnici Svetskog molekularnog centra za fetalni genom prim. dr sci. med. Jasmina Durković, klinički genetičar i mr sci. Ivana Cvetković, molekularni biolog.55

– Na ORL odeljenju primenjuje se metoda funkcionalne endoskopske hirurgije (FESS) – operacija nosa i sinusa bez skalpela (dr Nebojša Rakić, dr Zoran Dukić).55

– Na RTG odeljenju predviđeno je otvaranje Angio-sale (vaskularna hirurgija, kardiologija, radiologija) radi dijagnostike i pregleda srca i krvnih žila; uvedeni su u rad digitalizovani Rtg-aparat, skrining mamografija, magnetna rezonanca.

 

Összefoglaló: 175 éve alapították meg a Szabadkai Városi Kórházat. Az évforduló alkalmából (1841–2016) a szerző röviden összefoglalta a kórház eddigi igazgatóinak életrajzát. Emellett említés esik az egy-egy igazgató működése idején történt, a kórház fejlődése szempontjából fontos eseményekről is.

Kulcsszavak: Szabadkai Városi Kórház, 175 éves évforduló, az igazgatók rövid életrajzai, jelentősebb adatok a kórház fejlődéséről.

[1]               Petrik, Géza. Magyarország Bibliographijája 1712–1860. Második köett, Budapest, 1890.

[2]               Libman, Emil. Život i rad dr Antona Kovača – prvog upravnika Građanske bolnice u Subotici. Ex Pannonia, Subotica, br. 17 (2013): 90–95.

[3]               Libman, Emil. Subotička bolnica od Uboškog doma do savremenog stacionara. Subotica, 1997: 45–49 (Pravilnik o radu bolnice); IAS, F:272, pred. br. 19–A–35/aec. 1841.

[4]               Grmek-Dražen, Mladen. Inauguralne disertacije hrvatskih, srpskih i slovenačkih liječnika (16601869). Starine. Knj. 43, Zagreb, 1951: 234.

[5]               IAS, F:2, pred. br. 192/polg. 1861.

[6]               Helybeli és vidéki hirek. Bácskai Ellnőr, 1881. 12. 4.

[7]               Baš, Andrija. Osnivanje i prve godine rada Očnog odeljenja subotičke bolnice. Zbornik radova VII naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcija za SAP Vojvodinu. Sremska Mitrovica, 1976.

[8]               IAS, F:2, pred. br. 10476/polg. 1878.

[9]               Grlica, Mirko i Libman, Emil. Antunović Josip. Leksikon podunavskih HrvataBunjevaca i Šokaca. Subotica, sv. 1, 2004.

[10]             Anonim. Plemeniti aljmaški dr Josip Antunović. Subotička Danica (kalendar za prostu 1895. godinu). Subotica, 1895: 34–39.

[11]             Bácskai Ellnőr, 1883. 6. 24. i 1883. 9. 16.

[12]             IAS, F:2, pred. br. I–24/1885, zapisnici skupštine iz 1884. godine, odluka br. 313 od 5. 12. 1884.

[13]             IAS, F:2, Tisztujitási közgyűlés 1884. oktober 30. – 369 kgy határozat.

[14]             IAS, F:2, pred. br. 6281/polg. 1888.

[15]             IAS, F:2, knj. 671, II sednica Upravnog odbora, 11. 2. 1892.

[16]             IAS, F:2, zapisnik skupštine iz 1902, odluka br. 230 od 24. 5. 1902.

[17]             Frankl, István, Szabadka szabad királyi város ismertetése. Szabadka, 1899: 86.

[18]             Helybeli hirek. Szabadkai Ellnőr, 1879. 4. 20.

[19]             IAS, F:2, pred. br. 2118/tan. 1890.

[20]             IAS, F:47, inv. br. 1003.

[21]             Helybeli hirek. Dr. Wilheim Adolf közkórházi főorvost ajánlották kinevezésre. Bácskai Ellenőr, 1895. 4. 22.

[22]             Szabadka szabad kir. város „Mária Váleria” közkórházának Alapszabályzata. Szabadka, 1894 (in: IAS, F:2, zapisnici skupštine iz 1894. godine, odluka br. 255 od 24. 7. 1894; Szabadka sz. kir. város „Mária Váleria” közkórházának Szabályzata. Szabadka, 1905.

[23]             Malušev, Sándor. Szabadka sz. kir. város czim-és lakjegyzéke. Szabadka, 1906.

24                  IASu, F:2, pred. br. 958/eln. 1903.

25                 Libman, Emil. Istaknuti lekari Subotice 1792-1992. Subotica. 2003: 84-87; IASu, F:47, pred. br. 333/eln. 1919.

26                v. pod 3, str. 119, 126 i 160.

27                 Pravilnik o radu Gradske javne bolnice grada Subotice. Subotica, 1934.

28                 v. pod 3, str. 134 i 160.

29                 Kolegijum lekara Odeljenja za duševne i živčane bolesti Opšte bolnice u Subotici. Izveštaj o radu Odeljenja 1971/72. godine.

30                Vukelić dr Mirjana. Neki biografski podaci moga oca.

31               Libman, Emil. Lekarska društva u Subotici 1880-2005. Subotica 2005: 138; v. pod 3, str. 147.

32               v. pod 3, str. 147.

34               v. pod 25, str. 143.

34              Sente, Marko. Istorijat otolaringologije u Subotici. Subotica, 1997.

35               v. pod 31, str 160.

36               v. pod 25, str. 192.

37               v. pod 3, str. 161.

38               Podaci dobijeni od ćerke dr M. Vukovića.

39                Anonim. dr Milan Vuković – in memoriam. Sub. Nov. 27. IX 2013.

40                v. pod, 3 str. 161.

41                v. pod 31, str. 149.

42                v. pod 3, str. 162.

43                Durković, Jasmina. Izveštaj o radu Odseka za genetiku, 2016.

43                Krunić, Miloš. Iz izveštaja o unutrašnjoj organizaciji Zdravstvenog centra Subotica (1999).

44                v. pod 31, str 155.

45                 Korponaić K. S aparatom do sigurnog hoda. Sub. Nov. Br. 15, 13. X 2006.

46                  v. pod 3, str 147.

47                  Arhivski podaci Opšte bolnice u Subotici.

48                   J.S. Medicinsko usavršavanje u Subotici. Sub. Nov. 3. februar, 1995.

49                   Libman, Emil i sard. Razvoj hirurgije u Subotici. In: Čolović, Radivoje. Hronika hirurgije u Srbiji. Beograd, 2002: 288-299.

50                  Rakić, Nebojša. Iz moje biografije

51                   v. pod 31, str. 216.

52                  Bićanin, Goran. Iz moje biografije.

53                  Tubić, Vladimir. Neki podaci Kadrovske službe Opšte bolnice u Subotici.

54                  Šiška, A. Strategija – kvalitet usluga i bezbednost pacijenata. Sub. Nov., 19. februar 2016.

55                  Durković, Jasmina. Podaci o radu odseka za genetiku (2016).

55 Anonim. Operacija nosa i sinusa bez skalpela. Vojvodina, 19. X 2009.