Labor (Beograd) (Subotica)

 

Beogradska firma “Labor, tehničko preduzeće za izgradnju modernih puteva” javiće se od 1934. godine kao glavni izvođač radova na izgradnji internacionalnog puta Beograd (Zemun)-Subotica. Sa ovom firmom “Labor d.d.” je stajao u poslovno finasijskoj vezi. Tako će  se prilikom radova na X deonici puta, trasi kroz  Žednik,  1937.  godine, “Labor d.d.” javiti kao izvođač poslova. Tada je postavljen uzani  industrijski  kolosek  od  žedničke  železničke stanice do gradilišta puta.[1]

iii-16-937-labor-bg

“LABOR DEONIČARSKO DRUŠTVO ZA PODIZANJE STANOVA “

Osnovali su ga 1922. godine Josip Hartman [1], Vilim  Konen (Conen) [2], Ludvig (Lajos) Šreger [3]dr Jako  Fišer i Mirko Kemenj sa osnivačkim kapitalom od 1 000 000  dinara.  Ubeleženo  je  u registar  Sreskog  načelstva  D 50/1922. To je zapravo bilo sestrinsko preduzeće subotičkog izvoznog  giganta  firme  “Hartman  i  Conen”  (i adresa mu je bila ista – Preradovićeva 18), što je i ozvaničeno 1938. godine,  kada  se  uz  promenu  pravila  društva menja i naziv u “Hartman i Conen Labor d.d.”. Kao predmet  rada  je navedeno: “Kupovanje i prodavanje nepokretnosti i zidanje kuća;trgovina i prodaja jaja, živine, perja i  voća,  kao  i  eksportiranje  ovih  u živom i zaklanom, svežem ili konzerviranom stanju i to na  veliko  ili malo.” [4]

I do  tada se bavilo podizanjem  najamnih  palata  i  prometom nekretnina.  Izgradilo  je  spratnu  najamnu  palatu u Jelačićevoj ulici 2. Cena izgradnje je bila preko  1,5  miliona  dinara. [5]

Beogradska firma “Labor, tehničko preduzeće za izgradnju modernih puteva” javiće se od 1934. godine kao glavni izvođač radova na izgradnji internacionalnog puta Beograd (Zemun)-Subotica. Sa ovom firmom “Labor d.d.” je stajao u poslovno finasijskoj vezi. Tako će  se prilikom radova na X deonici puta, trasi kroz  @ednik,  1937.  godine, “Labor d.d.” javiti kao izvođač poslova. Tada je postavljen uzani  industrijski  kolosek  od  žedničke  železničke stanice do gradilišta puta.[6]

Na početku 1940. godine  firmi se opet  vraća stari  naziv i delatnost, koja kao “Labor  d.d.”  ima  da  se  bavi “kupovanjem i prodavanjem  nekretnina  i  zidanjem  kuća,  fabrika  i trgovačkih objekata”. Glavnica je tada povišena i iznosila  je  čak  5 miliona dinara. Međutim to su bili samo  spekulativni  potezi  uprave, pošto je subotičko  Sresko  načelstvo  16.avgusta   te  godine  donelo odluku o proglašavanju ovlaštenja firme nevažećim pošto se već više od godinu dana ne  bavi  svojom  delatnošću  “nakupovanjem  nekretnina  i zidanjem kuća”. “Labor”  je  po  tom  izveštaju  kupovao  nakretnine,a posedovao  ih  je  Subotici, Starom  Bečeju, Beogradu, samo za sebe. To su bili objekti velike  vrednosti,  palata  sa  22  stana  u  Subotici (  “Labor palata”, Jelačićeva  2,  k.č.  30220  ), pivara u Starom  Bečeju  koje  je kupljena za  3 500 000 i kuća u  Beogradu  za  6 700 000  dinara.  U žalbi  na tu odluku  Načelstva,  koja  nije  usvojena,  društvo je ukazivalo da u trenutnoj situaciji nema kupaca ali da to ne  znači  da je obustavilo svoju delatnost.

Ovo deoničarsko društvo,  snažne  finasijske  zaleđine, nije se primarno  bavilo  neposrednom  građevinskom  delatnošću,  nije imalo svoje  stalne radnike  i mašinsku opremu, poterebnu za  takve poslove. Angažovalo je, prema potrebi ovlaštene ahitekte ,zidarske  majstore i nadničare  ili ulagalo u nabavku neophodne opreme. Ono je bilo uspešan organizator građevinskih  poslova, (kao pri izgradnji internacionalnog puta do Subotice) a bavilo se  i  iznajmljivanjem  te prometom  nekretnina.

 

labor

 

[1] Hartman (Hartmann) Josip (József ) rođen  21.03.1886.godine,  je sin  Rafaela   Hartmana,   osnivača najveće   subotičke   izvozničke firme “Hartman i Conen” i Šreger Tereze (Schréger Térez). I on  je bio uključen  u  porodično  preduzeće,  ali  je  imao  akcija  i  u   nizu drugih deoničarskih  društava, proizvodnih  ali i finansijskih. Pored toga  je  posedovao  hotel  “Jagnje”  u  Subotici,  i “Nacional” i “Royal” u Beogradu. Obavljao je i funkciju potpredsednika Jugoslovensko – austrijske trgovačke komore. Po narodnosti je bio  Jevrej da bi tokom rata prešao  reformatsku veru. Rešenjem Ministarstva unutrašnjih dela  Kraljevine  SHS  br. 26869/1927 dobio je pravo  da  koristi  uz  svoje  prezime  i  titulu, rinenburški (“visokorodni vitez plemeniti Hartman Josip rinenburški” ) koju  je  dobio  od  holandske države te  godine. ( Rynnenburg je grad u provinciji Utrecht).  IAS, F:57.95. 1938.

[2] Vilim  Konen (Wilhelm Conen),stariji, (rođen u  Dűsseldorfu  1866. od oca Mathiasa, baštovana i majke Ernestine  Eykler,umro  u  Subotici 1938. godine ) suvlasnik, odnosno akcionar firme  “Hartman  i  Conen”, ali i drugih. Sin mu nosio isto  ime  – Vilim  (  rođen 25.5.1903.  u Subotici) kojem je dodavao majčino prezime Jakobčić (po  majci  Jeleni Jakobčić ) i isto kao  i  otac,  učestvovao  u  nekoliko  akcionarskih društava.

[3] Lajoš  Šreger (Schreger) ( Segedin 1875 – ) je bio  i  akcionar  te   član upravnog odbora preduzeća “Hartman i Conen”. Vršio je kontrole u filijalama te firme u Engleskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Mađarskoj.

[4] IAS, F:57.6599/1938.

[5] IAS, F:47.III 353/1928

[6] IAS, F:57.2607/1937

 

[1] IAS, F:57.2607/1937