Od Friđeš Elemera / Lošić (1924) do Miroslava / Lošić (1934)

Primera iz prošlih vremena da se pod spoljnim uticajima osobe odlučuju na promene, prilagođavanje svojih osobnih podataka i karakteristika (službeno a još više neslužbeno), imena, prezimena, verpoispovesti i drugoga, ima mnogo.  Reč je o snažnim asimilacionim, identitetskim procesima koji uslovljavaju pojadince. U društvenom životu između dva sv. rata oni još nisu imali egzistencijalne razmera, no sa za vreme rata, kada vlada pravi rasizam, isptituje se poreklo do 3 generacije unazad,   mnogima, u prvom redu Jevrejima, ali i drugima, to nije bilo dovoljno da spasu gole  živote.

I u građi subotičkog Pravnog fakulteta (F.228)  – dosijeima studenata, nalaze se dokumenti koji to oslikavaju. Tako na pr. u upisnici iz oktobra 1924. u prvi semestar, studenta rođenog 27.10.1904. u Novom Sadu stoji vlastoručni potpis – Friđeš Elemer Lošić. Saznajemo da je završio Državnu gimnaziju u Novom Sadu, da mu je otac Mikša Lošić, tajnik kod Jadranskog osiguravajućeg društva, da je Jevrej po veoispovesti a državljanin Kraljevine SHS.

1

IAS, F:228.145.1195-. Upisnica na ime Friđeš Elemer Lošić

No već 1934. godine upisani lični podaci se bitno razlikuju. Na upisnici u VI semestar kod  zapažamo da je Lošić upisao drugačije ime – Miroslav, a kod veroispovesti stoji upisano: pravosl. (avna)  

Miroslav

Lošić nije uspeo da diplomira, marta 1937. njegova dokumenta – matursko svedočanstvo podigao je kolega Isidor Baruh.