Otisak pečata familije VOJNICH DE BAJSHA, 1835.

19 vek pecat Vojnic 1835

Iz ВОДИЧa КРОЗ АРХИВСКЕ ФОНДОВЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СУБОТИЦА:

http://www.suarhiv.mycpanel.rs/files/olvaso_2016/vodici/Vodic-kroz-arhivske-fondove-Istorijskog-arhiva-Subotica-XVIII-1.pdf

Latinična varijanta:

F. 1      VOJNIĆ od BAJŠE (Vojnich de bajsha) (1644–1946), 1235–1946*

Osnovni podaci o fondu 

Količina: knj.3; k. 46; 5,60 m

Jezik građe: latinski, mađarski, srpski, nemački

Stepen sređenosti: sređen

Informativna sredstva: sumarni inventar sa širim podacima o fondu; uz spise je izrađen geneološki indeks

Kategorizacija: fond je od izuzetnog značaja[1]

Osnovne karakteristike sadržaja građe:

Arhivska građa sadrži pomoćne knjige za fond: geneološki indeks 1 i 2; zatim od spisa: lične dokumente članova porodice (izvode iz matica rođenih, školska svedočanstva, odlikovanja…); prepisku sa članovima porodice i stranim licima, rukopisni materijal biografskog i memoarskog karaktera; izveštaje koji su grupisani prema nadzorništvima dobara; planove; korespodenciju sa organima vlasti, spise i protokole Vlastelinskog suda u Bajši i Staroj Moravici; spise u vezi sa vojskom; dokumente o patronatu; popise; urbarije; dokumente o utvrđivanju međa; opštinske spise; ugovore o zakupu; građu o biljnoj proizvodnji; stočarstvu; mesarnici, krčmi; centralne obračune pojedinih nadzorništva; pisma; muzičke note; slike; crteže; fotografije i drugi ilustrovani materijal koji se odnosi na članove porodice; u 34 kutije se nalaze izvorni arhivski materijal, rukopisi, beleške i drugo, a koje se odnose na geneologiju drugih plemićkih porodica koje su nastale radom poslednjeg potomka porodice dr Josipa Vojnića, veleposednika i istoričara.[2]

Istorijat stvaraoca fonda:

Početkom XVIII stoleća organizovana je Potiska vojna granica u kojoj se našla i Subotica. Dugogodišnja graničarska služba bila je jedan od razloga što je određen broj oficira i podoficira iz Subotice dobila plemstvo 28. oktobra 1741. godine, a među njima i braća Vojnić, Stipan i Ivan. Njihova molba pozitivno je rešena u blagajnu Ugarske kraljevske kancelarija u Beču Stipan Vojnić je 1742. godine uplatio 1002 forinte a njegov brat 500. Na zasedanju županijske kongregacije u Beču 19. septembra 1742. godine povelja je registrovana i obnarodoovana (tj. data na znanje).

Dakle postali su plemići, ali nisu uz plemstvo dobili posed (plemići amalisti). Stoga su nastojali da do poseda dođu kupovinom zemlje. Tokom sledećih godina (1747) kupili su 1/6 poseda Rogatica, a zatim (1759) polovinu poseda Bajše od Stefana Zake.

U periodu ukidanja vojnog šanca i uspostavljanja civilne vlasti u Subotici (1743) Vojnići su suprotno većini plemića armalista koji nisu hteli da se odreknu svog prava i ne plaćaju porez te  su se odselili na pustaru Nemeš Militić, odlučili da ostanu u trgovištu Sent Mariji (Subotici) i da plaćaju porez kao ostalo građanstvo. Odluka o tome sigurno je bila potkrepljena unosnim  poslovima kojima su se bavili, uostalom kao i dobar deo varošana – uzgojem i trgovinom konja i rogate stoke. Tokom vremena proširivali su posao te su se bavili raznim poslovima: pozajmljivali novac uz interes, izdavali zemlju u arendu, ponekad obrađivali tuđu.

Tek 1793. godine dobili su od Habsburškog cara Franje I predikat od Bajše. Svoj posed su uvećavali, te su početkom XIX stoleća posedovali plovinu Rogatice, 1/24 pačirskog vlastelinstva, 9/24 poseda u Staroj Moravici čime su postali krupni zemljoposednici. Tom se mora pridodati oko 1000 konja, 2000 rogate stoke  i oko 14000 ovaca. Početkom XIX stoleća celokupna imovina se, po odluci članova porodice, deli na pet jednakih delova (na petoro Stipanovih sinova) zajedno sa objektima i kmetovima, koji će nastavit život svaki za sebe.

Uporedo sa nastojanjima članova porodice Vojnić da postanu zemljoposednici, nastojali su da se popnu i na viši društveni položaj te su bili vrlo angažovani u gradskoj vlasti kao sudije (bilo kao glavni sudija, bilo kao prvi sudija), narodni tribuni (tribunis plebis) u mestu življenja Marijatereziopolju (Subotici), ili u Somboru kao središtu županije: činovnici u županijskog administraciji, pa sve do mesta sreskog načelnika, sudije županijskog suda, drugi podžupan Bačko-bodroške županije.

Nekolicina njih su bili izabrani za subotičkog poslanika Ugarskog sabora.

Nakon revolucije 1848-1849. godine i ukidanja feudalizma te poleta građanstva, srednje plemstvo, među kojima su bili i Vojnići, uspelo je, ne napuštajući dotadašnji zemljoposednički posao, da prebrodi gubitak privilegija zauzevši mesta u državnim, županijskim ili gradskim upravama. I ne samo to nego da se svrstaju u red najmoćnijih i najbogatijih porodica u Subotici.[3]

Istorijat fonda:

Arhivska građa je sačuvana zahvaljujući dr Josipu Vojniću, koji je veliki deo života proveo na skupljanju i sistematizovanju zamašne količine dokumenata i fotografija o životu porodice, ali ne samo o njima već i o određenom broju drugih značajnih porodica iz Subotice i regiona. Po Vojnićevoj smrti, njegova udova je Gradskom muzeju u Subotici ponudila na otkup ono što je od građe   sačuvano. Do preuzimanja bila je odložena u neuslovnom depou Gradskog muzeja, da bi potom 1960. godine, bila preneta u Istorijski arhiv. Koliko je brižljivo sakupljene i sistematizovane arhivske građe u tom periodu i na tom putu otišlo u nepovrat, baš kao što je otišlo u nepovrat prvih godina posle oslobođenja 1944, teško je reći. [4]

Fond, koji se danas čuva u Istorijskom arhivu, predstavlja samo jedan delić one građe koja je nekada sačinjavala bogatu arhivu porodice Vojnić i koja je u prvim mesecima posle oslobađanja, bila izložena uništavanju, razvlačenju i raznim oštećenjima. Fond je šezdesetih godina sređivan registraturski, a zatim osamdesetih spisi su prepakovani kada je sačinjen sumarni inventar. [5] Na osnovu građe ovog fonda napisano je veći broj knjiga i radova: Gašpar Ulmer, Posed Bajša, Spahije i kmetovi 17511849, Novi Sad 1986; Mirko Grlica, Vojnići od Bajše, Vojnići od Bajše–Plemićka priča, Subotica 2003; Zoran Veljanović, Ilija Bukvić, u: Srpski biografski rečnik, Matica srpska, Novi Sad 2004; itd

Fond ima složenu strukturu. Sastoji se od sledećih organizacionih jedinica ili serija:

  1. Dokumenti koji se tiču cele porodice (1235–1928);
  2. Dokumenti koji se tiču pojedinih članova porodice (1245–1943);
  3. Dokumenti koji se odnose na upravljanje porodičnim dobrom (1757–1942);
  4. Dokumenti koji se odnose na gazdovanje porodičnim dobrom (1757–1890);
  5. Obračuni (1775–1910);
  6. Variae (1582–1946)

 

  1. Dokumenti koji se tiču cele porodice (12351928)

Količina arhivske građe: knj. /; k.13; 1,56 m

Jezik građe: mađarski, nemački, latinski, srpski

Stepen sređenosti: sređen

Informativna sredstva: sumarni inventar,

Osnovne karakteristike građe:

 

Dokumenti u vezi prava na posed, parnice, bračni ugovori, testamenti i porodične nagodbe, računi, dokumenti u vezi sa zadužbinama koje su osnovali članovi porodice, plemićke povelje, istorijat porodice, geneologija porodice Vojnić.

Stepen sačuvanosti:

Knjige su potpuno uništene.

Spisi su fragmentarno sačuvani.

  1. Dokumenti pojedinih članova porodice 12451943

Količina arhivske građe: knj. /; k. 2; 0,24m

Jezik građe: srpski, nemački, latinski, mađarski

Stepen sređenosti: sređen

Informativna sredstva: sumarni inventar,

Osnovne karakteristike sadržaja građe :

Lični dokumenti: povelja kojom se dodeljuje plemstvo Stevanu Vojniću, bratu deci, supruzi, porodici; izvodi iz matičnoh knjiga, školska svedočanstva, ilustrativni materijal, prepiska sa članovima porodice i stranim licima, rukopis tvorca fonda, memoari, beležnice.

Stepen sačuvanosti:

Knjige su potuno uništene.

Spisi su fragmentarno sačuvani.

  1. Dokumenti koji se odnose na upravljanje porodičnim dobrom 17571942

Količina arhivske građe: knj. /; k. 2; 0,24m

Jezik građe: mađarski, nemački, latinski, srpski

Stepen sređenosti: sređen

Informativna sredtva: sumarni inventar,

Osnovne karakteristike sadržaja građe:

Izveštaji grupisani prema nadzorništvima, dokumentacija o investicijama, korespodencija sa višim organima vlasti, dokumenti nameštenika, protokoli vlastelinskog suda, spisi u vezi vojske, dokumenti o patronatu, cehovi.

Stepen sačuvanosti :

Knjige su potpuno uništene.

Spisi su fragmentarno sačuvani.

 

  1. Dokumenti koji se odnose na gazdovanje porodičnim dobrom 17571890

 

Količina arhivske građe: knj. / ; k. 2; 0,24m

Jezik građe: mađarski, nemački, latinski, srpski

Stepen sređenosti: sređen

Informartivna sredstva: sumarni inventar,

Osnovne karakteristike sadržaja građe: građa sadrži popise, urbarije, dokumenta o utvrđivanju međa, opštinske spise, ugovore o zakupu, dokumenta o biljnoj proizvodnji i stočarstvu, krčmi.

Stepen sačuvanosti:

Knjige su potpuno uništene.

Spisi su fragmentarno sačuvani.

  1. Obračuni (1775–1910);

Količina arhivske građe: knj. /; k. 2; 0,24m

Jezik građe: mađarski, nemački, latinski, srpski

Stepen sređenosti: sređen

Informativna sredtva: sumarni inventar,

Osnovne karakteristike sadržaja građe:

Arhiovska građa se sastoji od centralnih obračuna, obračuna pojedinih nadzorništva: Bajša, Stara Moravica…

Stepen sačuvanosti :

Knjige su potpuno uništene.

Spisi su fragmentarno sačuvani.

  1. Variae (1582–1946)

Količina arhivske građe: knj. /; k. 25; 3m

Jezik građe: mađarski, nemački, latinski, srpski

Stepen sređenosti: sređen

Informativna sredtva: sumarni inventar,

Osnovne karakteristike sadržaja građe:

Arhiovska građa se sastoji od pisma raznim adresantima, note, slike, crteži; genealogine stranih porodica usložene od a do z; razne porodice usložene od A do Ž; banatske porodice; ispisi iz protokola Magistrata koji se odnose na razne porodice; postanak feudalnih zemljišnih poseda u XVIII veku; ispisi iz publikacija koji se odnose n arazne porodice, ispisi iz crkvenih matrikula rođenih, venčanih i umrlih: Subotica, Stara Moravica, B. Topola, Pačir, Bajša, Baja, Bajmok, Sombor.

Stepen sačuvanosti :

Knjige su potpuno uništene.

Spisi su fragmentarno sačuvani.

* Емил Војновић, Гашпар Улмер, Мирјана Димитријевић, Тереза Буљовчић, Водич кроз архивске фондове 4, Историјски архив Суботица, свеска 1, Издање Архива Војводине, Сремски Карловци 1970. У наведеном водичу назив фонда је био без оригиналног назива, дакле: Vojnić de Bajša (1235–1943)

[1] Службени гласник републике Србије бр. 42/1998. Средином деведесетих, након реорганизовања и умрежавања историјских архива у Републици Србији, приступило се пописивању и категоризацији архивских фондова и збирки. Из регионалних и покрајинских архива су током 1996-1997. године стигли предлози које је стручно тело Архива Србије вредновало, а потом одредило категоризацију.

[2] ИАСу, Ф. 1, Досије фонда

[3] Гашпар Улмер, Посед Бајша, Спахије и кметови 17511849, Нови Сад 1986; Zoran Veljanović, PRO ARHIVO-DE ARHIVO, u: Rukovet, Časopis za književnost, umetnost i kulturu, god. XLIII, Subotica, 4–5–6/1997, str. 48.

[4] Zoran Veljanović, Nav. delo, str. 42–46. Прикупљање распарчаног архивског блага које се развукло за време и у првим годинама после Другог светског рата ишло је веома споро и па и траљаво. Поврх свега, архивски делатници нису наилазили на разумевање и сарадњу ИОГНО-а Суботица који је „држао“ архиву града из временског раздобља 1943–1918. године. Све то је утицало на пропадање и заувек губитак знатне количине архивског блага чија укупна количина се никад неће утврдити.

[5] ИАСу, Ф. 1, Досије фонда. У овом фонду списи поседују двојност сигнатура: стару и нову, која је дата приликом другог сређивања. Стара је остављена, како су је аутори образложили, из разлог проналаска предмета који су наведени у старијој литератури.