Prilozi i mala hronologija o delovanju Blaška Rajića između dva rata (1918-1941)

O Blašku Rajiću vidi na pr: https://sh.wikipedia.org/wiki/Bla%C5%A1ko_Raji%C4%87

 

O Blašku Rajiću je pisano izuzetno mnogo, osvetljavan je njegov lik i delo, dometi i rezultati politike i celokupnog delovanja koju je vodio.

Na primer:

  • B. Rajić odigrao odlučujuću ulogu: bio je na Hrvatskom saboru 29. listopada 1918. u Zagrebu, potom je u Subotici 10. studenoga 1918. organizirao veliki narodni skup na kojemu je objavio odcjepljenje Subotice od Ugarske, a sudjelovao je i u Narodnoj skupštini održanoj 25. studenoga 1918. u Novome Sadu na kojoj je proglašeno priključenje Bačke, Baranje i Banata Kraljevini Srbiji. Bio je, dakle, središnja osoba u kritičnim trenucima 1918. u Subotici, što mu je tijekom čitava postojanja Kraljevine SHS, potom Jugoslavije, priznavala i beogradska vlast. Tako je B. Rajić u novu državu stupio sa velikom političkom reputacijom.” (SKENDEROVIĆ, Robert, Blaško Rajić i Hrvatska seljačka stranka – različiti koncepti nacionalnog identiteta bačkih Hrvata, Dijalog povjesničara – istoričara 8, Zadar 26.-28. rujna 2003., Zagreb, 2004., str. 153-172.)
  • “Prosvetna politika, koju je u prvim godinama nakon rata vodio Svetozar Pribičević, kao ministar prosvete, iritirala je mnoge  u Vojvodini a katolička Crkva će biti jedna od institucija koja je gubila ponajviše. Zakon o narodnim školama, koji je važio do tada u Kraljevini Srbiji, proširen je i na teritoriju Bačke, Baranje i Banata, 1920. godine. Njime su podržavljene sve osnovne škole, pa i konfesionalne. Oduzete su školske zgrade i inventar. Kao reakcija na to, bila su i istupanja narodnog poslanika Blaška Rajića, koji je burno reagovao i u svojim govorima u skupštini osuđivao takve postupke, kao demonstriranje sile od strane države. Nekoliko nivoa uticaja državne prosvetne politike pokazuje u kom smeru je bila upavljena. Jedan je bilo kontrolisanja nastave veronauke, zatim instaliranje organizacija “jugoslovenskih sokola” u škole, ograničavanje prava na školovanje na maternjem jeziku – za pripadnike nacionalnih manjina, što sve nije moglo da zadovolji nikoga – sem jugoslavenskih nacionalista.” ( Stevan Mačković, Proslava 250. godina doseljavanja jedne veće grupe Bunjevaca i  uloga Blaška Rajića u njenom organiziranju )
  • Mirko Grlica, viši kustos Gradskog muzeja Subotica, BLAŠKO RAJIĆ I STVARANJE PRVE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE, Ex Pannonia 5-6- 7,  2003 http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/Ex_pannonia_567.pdf                                

                         HRONOLOŠKI PRILOZI:

  • 1919)  Rajić se našao u delegaciji subotičana za Parisku konferenciju 3.10.1919: Blaško Rajić, Dr Martin Matić, Vasa Dolinka, Franja Piukov ić, Šime Rudić, J.V. Đido, Pavao Išpanović, Josip Velin, Petar Pekić, dr Ivan Abramović
  • 1920) Na izborima za Konstituantu, 28.11.1920. godine, učestvuju Bunjevačko šokačka stranka (BŠS) koju vodi Blaško Rajić i Hrvatska pučka stranka (HPS).  Osvojile su 25 odnosno 6 % glasova izašlih birača u subotičkom okrugu. Sličan rezultat ove stranke ostvaruju i na parlamentarnim izborima 1923. godine.
  • 1921)  Na inicijativu Blaška Rajića odvija se popravka kipa Sv. Trojstva ( IAS, F:47. XV 1371/1921, 451/1921, 453/1921)
  • 1921) Ne slaže se sa odlukom gradskih vlasti o izdavanju Palića pod zakup. BLASKO RAJIC nar pos 2BLASKO RAJIC nar pos
  • 1922) Blaško Rajić moli popravku prozora koji su mu popupali demonstranti, molba je  odbijena. (IAS, F:47. XV 382/1922 )
  • 1923) Izdaje “politički list” Hrvatske Novine.Blasko narodni poslanik_resize
  • 1924) “Na političkom planu, gde se javlja niz Bunjevaca koji pristupajući vladajućim partijama, Radikalnoj i Demokratskoj, ostvaruju uspješne karijere, čineći jednu grupu slijedbenika režimske, zvanične politike, postoji i grupa opozicionih političara okupljenih oko Bunjevačko šokačke stranke (BŠS). Rascijep u njoj, kada se Blaško Rajić zalažući se da stane na čelo svih katolika u Vojvodini, odlučuje da formira novu – Vojvođansku pučku stranku (1924. ), i time ostavlja slijedbenike dr Mirka Ivkovića Ivandekića da se koristeći se starim imenom BŠS sami takmiče na parlamentarnim izborima 8.2.1925. godine, doprineće izuzetno slabim izbornim rezultatima obje struje i pogoršanju političkog položaja Bunjevaca. Tada će oni ostati bez ijednog opozicionog predstavnika u Skupštini, samo sa Markom Jurićem, izabrnim na radikalskoj listi.” (S. Mačković, Obilježavanje tisućugodišnjice hrvatskog kraljevstva u Subotici, Klasje naših ravni, 3-4, Subotica 2005, str. 103 -105 )
  • 1925) Na parlamentarnim izborima 1925. godine dolazi do pregrupisanja, stvara se  nova politička grupacija – Vojvođanska pučka stranka (VPS), u čije ime se kandisuje Blaško Rajić. Istupajući odvojeno VPS  i BŠS, svojim lošim izbornim rezultatima su samo pogoršali položaj Bunjevaca Hrvata. Zbog toga je u narednom periodu nije opstala VPS, a BŠS 1926. godine stupa u HSS Stjepana Radića.
  • 1925)  Dobrovoljci tužili Blaška zbog članka u Hrvatskim novinama br. 33, 1925. god. (Bunjevačke novine, 27.11.1925. strr.3)BN 27 11 1925 st 3
  •  1927)  6. XI održani su i jedini lokalni izbori u međuratu. Trebalo je popuniti 100 mesta u gradskom odboru (gradskoj skupštini). Nije postignut dogovor, pa su subotički Hrvati izašli sa dve liste, jednom koju je nosio Blaško Rajić, odnosno Vojvođanska pučka stranka, i drugom HSS-ovom, koju je nosio Đido.
  • 1927) Rezultati izbora za gradski Prošireni Senat /gradsku skupštinu – 6.11.1927. (nosioci listi)
    • Joso Lendvai – 1762
    • Mihajlo Roter – 1043
    • Dragutin Stipić – 3714
    • Stevan Peić – 428
    • Blaško Rajić – 1120
    • Santa Đura – 1958
    • Vladislav Manojlović – 668
    • Stipan Vojnić Tunić – 2251
    • Aleksandar Magarašević- 3123.

Na osnovu toga  to telo se popunilo sa 100 izabranih odbornika

Blasko lista

Lista Blaška Rajića

  • 1928)  Blaško Rajić je uputio molbu za dobijanje 1 lanaca zemlje na Bunariću, …”pošto su pravoslavni dobili tamo 3 motike, a njih je 20 puta manje”. ( IAS, F.47. II  23/1928)
  • 1928) Učestvuje u raspravama o 1. decembru kao danu ujedinjenja. tačka 603 G.P. 18693/1928. 30. novembra 1928. godine, pod predsedništvom Velikog župana Dušana Manojlovića. Gradonačelnik je dr Dragutin Stipić. Predlog Senata za proslavu dsetogodišnjice Ujedinjenja 1. decembra Dr Mirko Ivandekić ne vidi razloga, zbog kojeg bi se imao da rasipa gradski novac, te priredi veselje sa pečenjem vola. Dok priznaje, da je taj razlog postojao 1799. god. kada je Subotica postala sl. kr. gradom (Marija Terezija ) i 1921. g. kada je potpisan Trianonski ugovor o miru (Trianon ). Pogotovo ne vidi razloga da se ove godine svečano proslavi, kada su pale glave naših najboljih sinova. ( atentan u skupštini ) Miško Prćić se pridružio obrazloženju dr Mirka Ivandekića. “…jer se ne slavi sa pečenjem volova i prasica, nego sa dušom i srcem, a pogotovo kada se grad nalazi u slabom finasijskom stanju…” Dr Milan Vukotić: “Značaj 1. decembra dublji je i neprispodobivo veći od dana potpisa Traianonskog ugovora. On nosi karakter sretno okonžanog rata i razgraničenja sa severnim susedom, dok je dan 1. decembra duhovnog značaja i najveći dan naše nacije, dan našeg neusiljenog, spontanog konačnog narodnog Ujedinjenja. Nema dana u našoj staroj i novijoj istoriji, koji bi se s tom svetinjom mogao meriti. Vojvodina mora to naročiti ceniti. Matija IšpanoviĆ: Kako možete govoriti u ime Vojvodine! Dr Mirko Iv. Ivandekić:” Vi ste ovde stranac i niste ovlašteni da u ime Vojvodine govorite”. Dr Vukotić: ”Verujte mi, da nije neko naročito preimućstvo biti vojvođanin. Kad bi naši sugrađani mađarske narodnosti bili pasivni prema ovoj svečanosti, bilo bi i razumljivo i donekle opravdano. Oni nemaju razloga, da se tome raduju, i mi kao ljudi, trebali bi da tu zatvorimo jedno, do potrebe i oba oka. Ali kada ste slovenske bunjevačke strane dolaze izgovori da se izbegne proslava radi taktike i štednje, to je već akt neoprostive domaće sramote. Naša nesreća što su u skupštini pale mrtve glave, ne smije biti ni razlogom, kamo izgovorom, da se poriče kult našeg najvećeg dana.” Glasovi: “ne damo mi da nam se tu čitaju lekcije”. i nastavak “Ali dok se ponašanje radićevaca još dade razumeti njihovom mržnjom, kao i okolnosti da su to numere, kojima se komanduje iz Zagreba, kritika se odbornika Blaška Rajića, kojom se onih tričavih 20 000 dinara troška na tako cinički način persiflira, mora okarakterisati kao nepatriotska u nacionalnom pogledu. Blaško Rajić odbija lekciju o patriotizmu, on je protiv predloga iz razloga štednje s obzirom na teško finansijsko stanje grada. Gradonačelnik dr Dragutin Stipić: Onda niste se pozivali na slabo materijalno stanje grada, u pitanju povišenja plate župnicima. Dr Dragomir Dimitrijević: Ustaje odlučno za predlog gr. Senata jer je 1. decembar najveći praznik za svakog Srbina, hrvata i slovenca. Treba za to odbaciti strančarske trzavice i svečano proslaviti taj dan. Ubeđen je da grupa g. Blaška Rajića nije protiv proslave 1. decembra nego samo protiv troškova iz finasijskih razloga, ali je ta svota tako minimalna, da se bezuvetno mora izglasati. Predsednik (osuđuje način i ton kojim se tretira pitanje proslave i prekida diskusiju o tome. Sledi poimenično glasanje. U tom momentu napuštaju salu radićevci  i radnici . Glasalo je ukupno 66, svi za predlog Senata.
  • 1929) “Hrvatski katolički orao”  je na predlog Blaška Rajića, 1929. godine dobio 2500 dinara za učešće na velikom sletu u Pragu. (IAS,F:47. X 72/1929) Rajić je bio član te organizacije. Spisak članova sastavljen 24. I. 1929. godine pokazuje 72 člana. Od toga broja po zanimanju, najviše je bilo činovnika – 26 ( Antun Milanković, Geza Temunović, Vjekoslav Dević, Vjekoslav Radak,…), 1 student (Ljudevit Vujković), 7 učenika ( Josip Stipić, Mijo Dulić,…), 24 obrtnika ili obrtničkih pomoćnika (Miško Gabrić, Vince Crnković,…), 4 privatnika ( Geza Rudić, Josip Horvacki,…), 4 svećenika (Blaško Rajić, Ivo Kujundžić, Ante Skenderović, Ante Vojnić T.) 3 posjednika (Ive Prćić, Mate i Ivan Tonković), jedan tamburaš (Pere Tumbas), jedan „sluga“ i jedan poslužitelj.
  • 1930)  Odbornik Rajić Blaško u raspravi istakao  da ima neprimerenih, pornografskih knjiga u gradskoj biblioteci (234. sednica G.P.). Blaško Rajić, župnik i gradski odbornik, iznosio je na sednicama Gradskog predstavništva i nešto drugačije primedbe. Zabeleženo je da je ukazivao na nedostatak mira i reda u biblioteci, te da ima mnogo pornografskih knjiga koje omladina čita i time truje dušu.”Omladini je potrebno da bude nacionalna, zdrava dušom i telom, ali čitajući pornografiju ona neće imati ova svojstva,postaće sebična, bezdušna i anacionalna” Kao pornografiju je navodio dela Zole, Monteskijea i Kazanove, i predlagao da se ta dela drže zaključana i ne daju omladini.Pored toga, kao organizacioni propust, Biblioteci se u javnosti zameralo i to što ne pruža mogućnost i za pozajmljivanjem knjiga, pošto su se one mogle koristiti samo u njenim prostorijama.
  • 1930) Daje ostavku kao predsednik  Mesnog šk. Odbora, zbog favorizovanja “starokatolika” koji su dobili jednu školsku zgradu za svoja bogosluženja, na štetu katolika. [1][1] F 47 II 813/939
    II 813 939

    IAS, F:47. II 813/939

    II 813 939 d

  • 1930) Preporučuje na grdskoj skupštini da se Marko Protiću omogući štampanje rukopisa “Zlatni dani Subotice”.

    II 23 1924 Pop Blasko Rajic

    Pismo Rajića Marku Protiću 25.09.1930. (IAS, F:47. II 23/1924)

  • 1931) Rajić je pokrenuo široku akciju za podizanje spomenika Anti Evetoviću Miroljubu i Ivanu Antunoviću 1931. godine.  On je bio predsednik Odbora. U predmetu IAS, F:47. X 14/1931. nalazi se plan otkrivanja, sa 2 fotografije. Autor spomenika je bio Ivan Meštrović. No, vlasti su uskratile dozvolu za podizanje, te će on tek će 1936. biti postavljen.Odbor Miroljubu
  • 1931) Županije se prestale sa radom 10. a oblasti 15.11.1929. godine. Njihove nadležnosti prenete se na Kraljevske Banske uprave, kojih je bilo 9. Subotica je ušla u sastav Dunavske banovine. Jedan od kritičara i novouvedenog sistema bio je i Blaško Rajić, koji kao gradski odbornik 1931. godine ističe: “Subotica je izgubila dosta od svoje samouprave a manji gradovi, Novi Sad, Ljubljana, Skopje, oslobođeni su banske vlasti.” IAS, F:47. Zapisnik 1931-32, 162 G.P.
  • 1932) U postupku izbora upravnika gradske biblioteke podržava i glasa za Petra Pekića koji je protivkandidat nasuprot Radivoja Lungulova a koji je i izabran. (IAS, F.47.  I 1450/1933, I 6683/1932,  I 6713/1932 )
  • 1933) Učestvuje u proslavi 15 godišnjice oslobođenja. “Program je i realizovan u skladu sa takvim planom.Tako je 10. novembra u 10 časova otpočeo sa otvaranjem svečane sednice u velikoj većnici za bivše članove NVSiB, formiranog tog dana 1918. godine, Narodne garde i deset bunjevačkih omladinaca koji su postavili hrvatsku zastavu na gradsku kuću.Svirana je državna himna, govorio je Blaško Rajić, bivši potpredsednik NVBiS, i Suvajdžić Nikola, član Narodne garde. Dana 12.XI održan je u Gradskom pozorištu matine uz govor “Oslobođenje i naš zadatak” direktora Muške gimnazije i predstavu “Oslobođenje” Sokolskog društva.O istarskoj tragediji govorio je Turatov Ivo, učitelj, a u večernjim satima je bila svečana povorka i bakljada. Sledećeg dana,13.,program je počeo svečanom sednicom Senata,uz govor gradonačelnika ing.Ivandekić Ivana.Tada je upućen i telegram Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru I, i podeljene su posebne diplome počasnim građanima, zaslužnim oficirima srpske vojske,Anti Živuloviću i Mihajlu Brodiju, koji su prvi ušli sa oslobodilačkom vojskom u grad 1918. i drugima. U 9 časova je obavljeno blagodarenje u pravoslavnoj i ostalim crkvama, uz učešće pevačkog društva “Graničar”, horova “Cecilije” i “Nevena”. Nakon toga je obeležena slava 34. puka. Poslepodne je održana svečana akademija u Gradskom pozorištu sa govorima dr Matije Evetovića, Matije Išpanovića i dr Skaljer Lovre, te spletom narodnim pesama i igara, a završena je sveslovenskom himnom u izvođenju Sokolske muzike. Tog dana bile su zatvorene sve radnje u gradu.Gradska kuća je bila posebno osvetljenja, a istaknuti su i incijali Kralja i Kraljice sastavljeni od niza svetiljki. Interesovanje građana je bilo veliko u čitavom toku proslave, pa u skladu sa tim i posećenost svih manifestacija, od strane publike. No, bilo je i zamerki, a jedna grupa javnih ličnosti, odbornika Gradskog predstavništva, je čak i uputila interpelaciju gradonačelniku. Oni su postavili pitanje: Zbog čega se u toku cele proslave nastojalo da se 10. novembar obeleži kao dan oslobođenja, kad ni demonstarcije bunjevačko-srpskih omladinaca nisu imale revolucionarni karakter a ni NVBiS nije proglasilo tada otcepljenje od Austro-ugarske imperije?”. Dalje zameraju što se u govoru na proslavi naročito podvalčilo da se 10.XI 1918. na gradskoj kući zalepršala samo hrvatska zastava, kada se tamo već sutradan našla i srpska trobojka. Postavljaju pitanje gradonačelniku, smatra li on da Subotica oslobođena 10. a ne 13.XI , a da je to srpska vojska samo sankcionisala, kako su to u svojim govorima istakli Blaško Rajić i Matija Išpanović.Zameraju i na govoru Blaška Rajića u kome je istakao da se Bunjevci još imaju opredeljivati, te na nedovoljno ukazivanje počasti istaknutim gostima. Kao podnosioci tog dopisa se javljaju Mijo Mandić, Antun Vidaković, dr Radivoj Miladinović, dr Stipan Matijević, Lazar Matijević i drugi odbornici. Već 4.XII gradonačelnik je dao odgovor toj grupi.Iznosi da je program bio sastavljen na široj bazi od običnog godišnjeg obeležavanja oslobođenja, a uz učešće šireg kruga javnih radnika i grada u celini. Jasno je po samom programu da je težište bilo na 13.XI kada je srpska vojska ušla i oslobodila Suboticu.”Dana 10.XI započeta je proslava zbog toga što je toga dana navrešeno 15 godina od osnivanja NVSiB.Istaknuće hrvatske zastave od strane bunjevačko srpske omladine tog dana, samo je jedan događaj koji zaslužuje pažnju da se istakne, jer do toga dana nije se nikada vila slovenska zastava”. Dalje ukazuje da niko nije rekao da je bila istaknuta samo hrvatska zastava, pošto je rečeno da je već sutradan bila postavljena i srpska. Naglašava da su svi događaji pre 13.XI 1918. bili samo propremni radovi i akcije vredne hvale i spomena a samo delo oslobođenja je usledilo dolaskom srpske vojske. O opredeljivanju Bunjevaca iznosi da su oni koji su glasali na poslednjim poslaničkim izborima dokazali da su za državnu celovitost i narodno jedinstvo. O svečanom dočeku gostiju kaže da je zbog tehničkih poteškoća i štednje otkazan, no da je on lično sa ing. Kostom Petrovićom dočekivao goste. Tim odgovorom stavljena je tačka na primedbe nekih krugova subotičke javnosti. A grad će i u daljem periodu nastaviti da slavi oslobođenje programima od 10. do 13. novembra. ( Stevan Mačković, O proslavi povodom 15 godina od oslobođenja Subotice, Bunjevačke novine, II, 1, Subotica, januar 1999, str. 11 )
  • 1934) Zalaže se za prava agrarnih interesenata koji ima oko 2000 a sa porodicama 10 000. Najbedniji ali rade. Nemaju da plate arendu onima koji su već dobili zemlju Zahtev Blaška Rajića da i njima podeli[1][1] III 3193/934
  • 1934) Sudeluje u osnivanju “Matice subotičke”. O  samom  činu  osnivanja  saznajemo iz prve  publikacije  u  ediciji nove Matice, “Razgovor o osnivanju  Matice   subotičke”. U organizaciji “Humano prosvjetnog Odbora” održan je 14.01.1934. god. osnivački skup. Prisutni su  bili između ostalih:  Lajčo  Budanović biskup, Blaško Rajić  generalni  vikar, inž.Ivan Ivković Ivandekić gradonačelnik, dr Mirko Ivković Ivandekić narodni  poslanik, dr. Matija Evetović  gradski  senator, dr Mihovil  Katanec  advokat, Matej  Jankač  advokat, Dragan  Mrljak  direktor  štedionice,  Joso Šokčić novinar, Martin Džavić slikar.[1][1] Vidi: Josip Temunović, Subotička matica, Subotica 2002, str. 71-73
  •  1936) Početkom 1936. godine osnovan je “Odbor za proslavu 250 godišnjice dolaska jedne grupe bunjevca i preuzimanja vlasti u Subotici”. Inicijator i pokrovitelj te akcije bio je biskup Lajčo Budanović. “Za pretsjednika odbora izabran je naš prokušani narodni borac i vođa bačkih Hrvata presvj. gosp. Blaško Rajić.” (Subotička Danica bunjevačko Šokački kalendar za 1937. godinu, Subotica 1937, str. 36.) Tako će se na čelu tog tela naći dokazani i sposobni organizator. Njegova uloga nije bila samo protokolarna. Rajićevim angažovanjem osmišljen je i realizovan plan i sam tok velike svečanosti.   Značajan u toku proslave je bio datum 14.08.1936. Tog dana, predveče na Trgu ćirila i Metoda pred katedralom Sv. Terezije sakupilo se 20-30 hiljada ljudi, održan je koncert “Hrvatske glazbe”, vatromet, bakljada, da bi se nakon toga  ta velika mase se uputila ka glavnom kolodvoru da dočeka goste iz Hrvatske, koje je predvodio izaslanik dr Vlatka Mačeka, narodni poslanik dr Ivan Pernar. Pozdravni govor održao je Blaško Rajić. “Vas, koji dolazite u ime dr Vlatka Mačeka pozdravljamo od sveg srca i duše. Dolazite da uzveličate slavu Subotice, koja je oduvijek bila slavenska, a od 250 godina je hrvatska. Radujemo se, što nam evo dolaze naša najdraža braća iz Zagreba, tog hrvatskog središta, da s nama proslave ovo slavlje. Dobro nam došli svi a osobito Vi, zastupniče dostojnog vođe sviju Hrvata među koje se ubrajamo i mi Bunjevci.!” (cit. Danica, str. 42.) Program proslave uključio je i održavanje prve glavne skupštine “Hrvatske kulturne zajednice”, koja se odvijala   15. 08. popodne, u dvorani “Subotičke matice” (nekadašnji bioskop “Zvezda”). Za predsednika je izabran Blaško Rajić a za sekretara dr Mihovil Katanec.F 28 9 330 1936

    F 28 9 351 1936

    IAS, F:28.9. 351/936

  • 1938) U ime “Humano prosvjetnog odbora rim. kat. crkvenih općina” moli pomoć Grada za siromašne bunjevačke studente.IV 5362 938 Humani odbor 
  • 1940)   Januara 1940. godine, Josip Vuković Đido boravi u Zagrebu (Subotičke novine, 26.01.1940. br.4.). Tom prilikom daje izjave da granice Banovine nisu konačne, i da će i Subotica, tokom daljih dogovaranja o tom pitanju, biti uključena u njenu teritoriju. Isto tako, delegacija subotičkih Hrvata, Blaško Rajić, Josip Vuković Đido, advokati Katanec, dr Jankač, posećuje Zagreb aprila 1940. godine. (Stevan Mačković, Političko djelovanje i učinak Josipa Vukovića Đide 1926-1941., Klasje naših ravni, 1-2, Subotica 2005, str. 75-84 )