PRVI SUBOTIČKI ARHIVSKI DAN (23.9.2008.)

hemeroteka: https://www.youtube.com/watch?v=yTqToCRtflM

https://www.youtube.com/watch?v=vJ4-dYj2c1w&t=1385s

https://www.youtube.com/watch?v=-FhqQTcW_rw

https://www.youtube.com/watch?v=cmQ3Gxgb6rM

https://www.youtube.com/watch?v=sQ9rbBXnWFg

https://www.subotica.info/2008/09/23/prvi-suboticki-arhivski-dan

https://www.subotica.com/vesti/prvi-arhivski-dan-id2645.html

23 09 2008program:

Историјски архив Суботица / Суботица

  1. Санела Плетикосић, архивист:  “Пракса и статус Историјског архива Суботица у периоду транзиције”

Архив  Чонградске жупаније/ Сегедин

  1. Др. Тибор Берта, заменик директора : “Актуелни положај и будућност архива у самоуправама у Мађарској”

Историјски  архив Зрењанин / Зрењанин

  1. Никола Петричић, архивист на заштити архивске грађе у регистратурама:  “Заштита архивске грађе по регистратурама у процесу транзиције нашег      друштва”
  2. Нада Борош, директор:  “Статусни и стратешки проблеми наших архива у насталим друштвеним и      економским условима”

Архив града Будимпеште

  1. др Иштван Кењереш, заменик генералног директора:  “ Услужна делатност архива у Мађарској”

Државни архив Осијек / Осијек

  1. др Стјепан Сршан, директор:“Статус архива и архивске службе у Републици Хрватској”

Архив Бач – Кишкун жупаније/ Кечкемет

  1. др Јожеф Ђенеши, директор:  “Предлози за реформу организације архива и архивске службе у Мађарској”

Архив Тузланског Кантона / Тузла

  1. др Изет Шаботић, директор: “Статус архивске службе Босне и Херцеговине у времену транзиције“

Архив Барањске жупаније/Печуј

  1. др Имре Oдор, директор: „ Прошлост и садашњост архивског истраживања у Барањи“

Историјски архив града Новог Сада / Нови Сад

  1. Југослав Вељковски, архивист:“Неки проблеми у преузимању стечајне архивске грађе”

SN broj 117 , tekst

Historijski arhiv Subotica / Subotica

  1. Sanela Pletikosić, arhivist:  “Praksa i status Istorijskog arhiva Subotica u periodu tranzicije”

Szeged Csongrád Megyei Levéltár / Segedin

  1. dr. Berta Tibor, általános igazgatóhelyettes:  “ Az Önkormányzati Levéltárak jelenlegi helyzete és jövője   Magyarországon”

Istorijski  arhiv Zrenjanin / Zrenjanin

  1. Nikola Petričić, arhivist na zaštiti arhivske građe u registraturama: “Zaštita arhivske građe po registraturama u procesu tranzicije našeg      društva
  2. Nada Boroš, direktor:  “Statusni i strateški problemi naših arhiva u nastalim društvenim i  ekonomskim uslovima”

Budapest Főváros Levéltára / Budimpešta

  1. dr. Kenyeres István, főigazgató-helyettes: „Szolgáltató levéltár Magyarországon”

Državni arhiv Osijek / Osijek

  1. dr. sc. Stjepan Sršan, ravnatelj:  “Status arhiva i arhivske službe u Republici Hrvatskoj”

Bács-Kiskun Megyei Levéltár / Kečkemet

  1. dr. Gyenesei József, igazgató:  “A magyar levéltári szervezet átalakítására vonatkozó      reformelképzelésekről”

Arhiv Tuzlanskog Kantona / Tuzla

  1. dr. sci Izet Šabotić, direktor: “Status arhivske službe Bosne i Hercegovine u vremenu tranzicije“  

Baranya Megyei Levéltár / Pečuh 

  1. dr. Ódor Imre, igazgató: “A levéltári kutatás múltja és jelene Baranyában”

Istorijski arhiv grada Novog Sada / Novi Sad

  1.  Jugoslav Veljkovski, arhivist:  “Neki problemi u preuzimanju stečajne arhivske građe”

 

DSCF3988

Zoltan Mesaroš (Mészáros Zoltán), (PhD) arhivista, Istorijski arhiv Subotica

 PRVI SUBOTIČKI ARHIVSKI DAN  (23.9.2008.)

Istorijski arhiv Subotica je 2007. godine slavio šezdeset godina svoga postojanja. Tada je održan svečani skup posle kojeg se počelo razmišljati o tome kako bi trebalo da se organizuje arhivski dan, što je inače praksa u sličnim institucijama u inostranstvu. Prvi arhivski dan je organizovan 23.9.2008. godine u Velikoj većnici Gradske kuće. Tada su kolege iz zemlje i inostranstva držali izlaganja o stručnim pitanjima koja mogu da budu zajednička svim arhivima u regionu. Kolege iz Mađarske su se najviše bavile pitanjem promene funkcije arhiva, dok je kod nas najinteresantnije pitanje bilo kako reagovati na izazove koje je donela tranzicija. Gosti iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine su govorili o stanju arhivske mreže i o stručnim problemima koji se javljaju kod njih.plakat 23-09-2008 4 ZA PRINT

Dr Stjepan Sršan, direktor Državnog arhiva Osijeka, je održao predavanje pod nazivom: “Status arhiva i arhivske službe u Republici Hrvatskoj”. U svom predavanju je izložio koje su pravne osnove arhivske delatnosti u Hrvatskoj, a takođe je ukratko opisao arhivsku mrežu, te nadležnost i funkcije arhiva uz analizu postojećeg stanja ljudskih resursa. Saznali smo da je Zakon o arhivskoj građi i arhivima (Zakon o arhivskom gradivu i arhivima) donet 1997. godine i da definiše šta je arhivska i registraturska građa, kakav je njen značaj i kako se postupa sa njom. Zakon uređuje dostupnost, korišćenje i zaštitu arhivske građe, te definiše organizaciju i nadležnosti arhivskih ustanova. U Hrvatskoj je cilj da arhivi postanu deo nacionalnog informacijskog servisa, te da budu centar znanja, kao i da odigraju sveobuhvatnu ulogu u životu građana, ustanova i preduzeća. Saznajemo da je organizacija arhiva pod nadzorom Ministarstva kulture, a da matičnu službu obavlja Hrvatski državni arhiv iz Zagreba nad regionalnim državnim arhivima. Pored državnih arhiva je predviđeno da arhive mogu osnivati i neke značajne ustanove ili regioni i gradovi. Međutim, ovaj proces još nije daleko odmakao. Iz predavanja smo saznali da je u Hrvatskoj relativno mali broj arhivista, ali je zanimljivo da su pokrenuli tečaj za arhivare od 2000. godine (Stručni arhivski tečaj i ispit za djelatnike u registraturama).DSCF3994

Dr Izet Šabotić, direktor:Arhiva Tuzlanskog kantona, je održao predavanje pod naslovom : “Status arhivske službe Bosne i Hercegovine u vremenu tranzicije“. Iz njegovog predavanja smo saznali da u Bosni i Hercegovini nema matičnog arhiva i da je zbog toga nadzor nad radom arhiva nerešen, tj. da je po kantonima to rešavano na različite načine. Najvažniji im je zadatak da se uspostavi zajednički informativni sistem i da mreža arhiva počne da funkcioniše zajednički. Bosansku arhivsku službu opterećuju i posledice rata, problemi tranzicije, a i to da neke međunarodne organizacije odnose svoju građu iz Bosne i Hercegovine. Arhivi i arhivska mreža u Bosni i Hercegovini stoje pred velikim izazovima.

Iz Arhiva Čongradske županije iz Segedina je dr Tibor Berta (Berta Tibor), zamenik direktora, održao predavanje o temi iz koje se vidi da je arhivski sistem Mađarske znatno komplikovaniji zbog istorijskog razvoja arhiva. Ukratko je izložio kako je tekao razvoj arhivske službe u Ugarskoj/Mađarskoj, a detaljnije se osvrnuo na razvoj arhivske službe u 20. veku. U tom istorijskom razvoju su značajnu ulogu imali arhivi lokalnih uprava, a upravo to je postao važan segment arhivskog sistema Mađarske. Sadašnja zakonska regulativa je dobra podloga daljem razvoju arhiva.

Dr Ištvan Kenjereš (Dr. Kenyeres István), zamenik direktora Arhiva grada Budimpešte, je održao predavanje pod naslovom: „Uslužna delatnost arhiva u Mađarskoj”. Istakao je da je vlada u Mađarskoj prihvatila plan o strategiji mađarskog Informatičkog društva (Magyar Információs Társadalom Stratégia). Deo te strategije se odnosi i na arhive. Po tom planu arhivi su dužni da zadovolje potrebe korisnika arhivske građe na što višem nivou. Pored toga je potrebno da pomažu da uprava bude što dinamičnija i da odigraju značajnu ulogu u očuvanju jezika i kulture. Pri tome je veoma važno da se zbroje sva kulturna bogatstva i da se napravi njihov zajednički katalog. Želja im je da osnuju nacionalnu «vizualnu arhivu», da se digitalizuje kulturno blago, da se čuvaju sadržaji koji su nastali digitalno i da se izrade uputstava kako da se čuvaju i odabiru dokumenti po granama delatnosti. Strategija razvoja arhiva se počela izrađivati 2005. godine. Uz spomenute zadatke je važno da sa sprovodi stručno osposobljavanje radnika i da se radi na odnosima sa javnošću. Plan iz 2005. godine je dopunjen, usavršen i razrađen do detalja 2008. godine.

Dr Jožef Đenešei (Dr. Gyenesei József), direktor Arhiva Bač – Kiškun županije iz Kečkemeta, je održao predavanje pod naslovom: „Predlozi za reformu organizacije arhiva i arhivske službe u Mađarskoj”. Opisavši situaciju u Mađarskoj, izložio je da u državi ima oko 350 000 dužnih metara građe, od kojih se 95% nalazi smešteno u 43 ustanove, a ostalih 5% u 39 javnih privatnih arhiva. Državni arhiv (Magyar Országos Levéltár) čuva 21 % građe, a 63% čuvaju regionalni županijski arhivi i Arhiv grada Budimpešte; 9,5 % građe čuvaju državni stručni arhivi, a 1,5 % čuvaju gradski arhivi. Period tranzicije je doneo novine u ulogu arhiva. Do sada primenjivani metodi i načini rada ne mogu da zadovolje nove zahteve koji su se pojavili. Nekada se trebaju ponovo osmisliti metodi rada koji se primenjuju, ali nekada treba da se smisli potpuno nov način rada. Naravno, i dalje je primarno sakupiti, sačuvati i srediti arhivsku građu tako da se može istraživati, ali pored toga postaje sve važnije da se zadovolje potrebe svih koji žele koristiti arhivsku građu. Treba obezbediti da podaci budu pristupačni (ako je moguće i sa Interneta). Prema tome, rukovodstvo arhiva treba da bude fleksibilno sa „menadžiranjem promena“. Glavni je pravac razvoja dostupnost informacija, što iziskuje primenu najmodernije tehnologije i informatike. Prema tome zadaci su da arhivi budu opremljeni informatičkom tehnologijom i stvaranjem elektronskih baza podataka. Radi svega ovoga treba brižljivo planirati, obavljati poslove sa strankama na elektronski način, proširiti već poznate vidove usluga te obezbediti elektronski način usluga, primeniti moderne načine rukovođenja i menadžmenta, pratiti kakve su želje korisnika arhivske građa i obnoviti obuku arhivista.Treba nastojati da kvalitet usluga bude što bolji, da arhiv bude otvoren i pristupačan stanovništvu, da se planira odnos sa javnošću i da se prošire te vrste usluga koje se plaćaju.

Direktor Arhiva Baranjske županije u Pečuju dr Imre Odor (Dr. Ódor Imre) je održao predavanje pod naslovom: „Prošlost i sadašnjost arhivskog istraživanja u Baranji“. U svom predavanju je dao pregled publikacija i edicija koja su pisane na osnovu arhivske građe. Od 1968. godine se objavljuju godišnje periodike o lokalnoj istoriji Baranjske županije. Od tih godina pa do današnjih dana su te publikacije dotakle sve fondove koji postoje u Arhivu, a od osamdesetih godina je započela saradnja sa arhivima u inostranstvu. Bave se i istorijom raznih nacionalnih zajednica po čemu prednjače u Mađarskoj.

Iz Istorijskog arhiva Subotica je arhivista Sanela Pletikosić odžala referat pod naslovom: “Praksa i status Istorijskog arhiva Subotica u periodu tranzicije”. Izložila je koji zakoni kod nas regulišu rad arhiva i registratura u periodu posle 2000. godine sa komentarom da bi novi zakoni o kulturi i arhivskoj građi mogli bolje da urede postojeću situaciju. Naglasila je da je period tranzicije problematičan zbog toga što su se društvene organizacije i preduzeća promenila u deoničarska društva ili su pak prodata, a da se pri tome nije vodila adekvatna briga o registraturskom materijalu što nama otežava rad. Spoljna služba se susreće sa time da se neadekvatno vodi arhiva dotičnih organizacija. Ovu situaciju treba da reši zakon, iako istu pospešuje i razmena iskustava sa arhivima u zemlji i inostranstvu. Plod tranzicije je i to da u arhiv češće svraćaju istraživači iz inostranstva koji obično rade na starijim fondovima. Na kraju svog izlaganja koleginica se osvrnula na kulturno-prosvetni rad arhiva i na to da je nabavkom kompjutera Istorijski arhiv Subotica postaje moderan arhiv.

Arhivista Nikola Petričić iz Istorijskog arhiva Zrenjanin je izložio svoj rad pod naslovom: „Zaštita arhivske građe po registraturama u procesu tranzicije našeg društva“. Svojinska transformacija je karakteristična za period tranzicije kojoj se već nazire kraj, „jer je veliki broj društvenih preduzeća dobio novog titulara svojine“. „U svetlu ovakve svojinske transformacije naša struka se nalazi pred brojnim izazovima“, kaže se u njegovom radu. Ti izazovi nastaju zbog toga što neki novi vlasnici ne brinu i nisu zainteresovani za čuvanje arhivske građe, niti ih interesuje šta se dešavalo u preduzeću pre njih. Problem je i to da se arhivi ne informišu službeno o statusnim promenama raznih preduzeća, nego se o tome mogu informisati putem medija. Spoljna služba se suočava na terenu sa različitim situacijama što zavisi od slučaja do slučaja, a nekada i sa uništavanjem arhivske građe i zanemarivanjem evidentiranja. Najgori je primer fabrika nameštaja «Žarko Zrenjanin», koja je radila decenijama, a kod promene vlasnika se nije sačuvao ni metar arhivske građe. Naći rešenje za ovakve različite slučajeve nije lako, ali je najbolje tretiranje takvih problema tako da se arhivska građa, koliko je moguće, preventivno zaštiti. Ima i dobrih primera, prvenstveno od onih vlasnika koji dolaze sa zapada i koji sami stupaju u kontakt sa Arhivom. Pošto dolaze iz dobro uređenih država, verovatno su svesni toga koliki je značaj arhivske građe, te se interesuju za svoje obaveze u očuvanju arhivske građe. Novi vlasnici iz naše zemlje često shvataju čuvanje registraturskog materijala kao dodatno opterećenje što im je zakonom propisano. Kod preduzeća u stečaju je najbolji način da se arhivska građa preuzme u vreme stečaja i tako se ona zaštićuje od mogućeg nemara novog vlasnika. U radu je istaknuto da je u našoj zemlji potrebno rešenje statusa arhiva.

Arhivisti Istorijskog arhiva grada Novog Sada Jugoslav Veljkovski i Milorad Bešlin su pripremili rad pod naslovom : “Neki problemi u preuzimanju stečajne arhivske građe”. Predavanje se baziralo na problemima sa kojima su se susretali radnici Istorijskog arhiva grada Novog Sada prilikom preuzimanja arhivske građe pravnih lica koja su ugašena stečajnim postupkom. Pored predstavljanja značaja ove teme, autori su predložili i moguća rešenja. Možda je najveći problem pitanje smeštaja građe, koja bi se po svoj prilici trebala rešiti intervencijom osnivača tj. izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta. Iz aspekta preuzimanja građe, rešenje je da sudije za stečajne postupke budu upoznate sa tom problematikom. Takođe bi bilo važno, da elektronski dokumenti budu čuvani sa višegodišnjim rokovima čuvanja.

Direktor Istorijskog arhiva Zrenjanin Nada Boroš je održala predavanje pod naslovom: «Statusni i strateški problemi naših arhiva u nastalim društvenim i ekonomskim uslovima». U svom predavanju je iz strategijske perspektive sagledala čitavu problematiku arhivske službe u Vojvodini. Prvo se osvrnula na razvoj arhivske delatnosti u Srbiji i Jugoslaviji. Izdvojila je kao pozitivnost jednoobraznost rada arhivske službe perioda do devedesetih godina. Nažalost, devedesete godine su kad nas unazadile čitavu arhivsku struku. Takođe se tada odigrala i smena generacija u pojedinim arhivima, što je samo po sebi izazov u očuvanju kontinuiteta rada arhiva. Po predavaču je problem i taj što arhive finansiraju opštine, što može da predstavlja neuravnoteženost u radu arhiva. Predavač je konstatovao: „Država mora rešiti status arhiva i obaveze osnivača jer oni ne smeju biti prepušteni ničijoj pojedinačnoj volji”. Najvažnija stvar je, po predavaču, da se reše stručni, statusni i strateški problemi i „da što pre postanemo ono što stvarno i jesmo, sastavni deo evropske i svetske kulturne baštine”.

Referati sa arhivskog dana su korisni zbog informacija koja su se pojavile u njima. Naime, vidi se da je budućnost u tome da građa bude što pristupačnija široj javnosti i istraživačima. Pri tome je veoma važno da se bavimo problemima digitalizacije i da stvorimo strategiju razvoja arhiva, jer je budućnost i u tome da se arhivske mreže što više povežu i u organizacionom i u informacijskom smislu. Arhivska služba kod nas treba da na adekvatan način reaguje na sve izazove koje joj postavlja period tranzicije.

ÖSSZEFOGLALÓ

Az első  szabadkai Levéltári Nap

A Szabadkai Történelmi Levéltár 2008-ban levéltári napokat tartott. Ezen négy országból 10 előadás hangzott el. A Magyarországi vendégek elsősorban a levéltárak új, szolgáltató szerepéről beszéltek, amely kutathatóbbá, könnyebben megismerhetővé tenné a levéltárak iratait. A boszniai és horvátországi helyzetről megtudtuk, hogy hogyan működik egy erősen centralizált és egy teljesen decentralizált rendszer. A Vajdaságban viszont pillanatnyilag a tulajdonváltások korszaka és az államszocializmusból történő átmenet okoz nehézségeket, mert gyakran nem figyelmek oda a levéltárakba kerülendő iratokra. Ezen kívül felvetődött egy új stratégia és törvény kidolgozásának szükségessége is.

ZUSAMMENFASSUNG

Die ersten Archivtage in Subotica

Das Historische Archiv in Subotica hat 2008. Archivtage gehalten. Aus vier Ländern haben Kollegen teilgenommen mit 10 Vorträgen . Die Gäste aus Ungarn befassten sich mit der neuen dienstleistungsgebenden Rolle der Archive was die Forschung der Archivalien erleichtern soll. Über die Situation in Bosnien und Croatien  haben wir erfahren wie ein stark zentralisiertes und wie ein ganz dezentralisiertes System funkzioniert. In Vojvodina verursacht der gegenwärtige Besitzwechsel und der Übergang aus dem Staatssozialismus Schwierigkeiten, weil dadurch die Probleme des Archivwesens vernachlässigt bleiben. Auf der Konferenz ist der Schluss gezogen dass die Notwendigkeit besteht, zur Regulierung dieses Bereiches  neue Gesetze zu erlassen.