Rogina bara, karte, opisi

Maria Thersianopolis 1778.

_1778 Subotica_Kovats GR A3

Rukopisna karta Karola Kovača  (Carolus Leopoldus Kováts) 1778. (kopija u IAS)

 

1778 ROGINA

detalj

Oznake za Roginu baru na karti 1817.  (Idejna rešenja parkiranja Kalvarije, dvorišta i bašte Bolnice, sa voćkama i šumskim drvećem, koja je u susedstvu Rogine bare. A Rogina bara tőszomsédságában a Kórház udvarának és kertjének, valamint a Kálvária parkosításának ötlettervei erdei és gyümölcsfákkal. IAS/SzTL, F:272. 15-A-19/pol.1817 )

ROGINA 1817 SUME 15-A-19-pol1817 4 kom ukupno A3

IAS,  15-A-19-pol. 1817.

1817 SUME 15-A-19-pol1817 4 kom ukupno A3

Rogina bara na Wüstingerovoj  karti iz 1823.   

 

1822__24-B-31-Scult-1822 Wusting 1822 GR

1822. IAS, F:013. Ferenc Skulteti,  kraljevski komesar – Subotica (1819-1823); 1819-1823:  24-B-31-Sculteti -1822 Wustinger

 

rogina

detalj

Rogina bara na Vlašićevoj karti iz 1826. godine ( 3.1.1.2. Slobodni kraljevski grad Marija, Tereziopolis (Maria Theresiopolis) G. Vlašić 1. VII 1826, Subotica, 462×667 nem.)

3-1-1-2 1826 GR mala

ISECAK, 3-1-1-2 1826 GR

isečak karte IAS, F:003.1.1.2.

Rogina bara na karti iz 1830.

18-D-272-aec-1830 Lacuna Rogina Bara origx

IAS, 18-D-272-aec-1830 Lacuna Rogina Bara

Rogina bara 1846.

ROGINA BARA 12-A-2_pol_1846 GR

ROGINA BARA 12-A-2_pol. 1846

Rogina bara je predstavljena i 1869. (3.1.1.7. Srednja trasa željezničke pruge, Segedinski vinogradi, okolina nasipa Roginabare u Subotici, Pal Karvazi (Karvázy Pál) (1869), nađena:2924/1868 polg. 316×408 mađ.

 

Iz knjige: Hovanj_korice_jpg

Dr. Lajoš Hovanj SLIV JEZERA PALIĆ

Rogina bara bivše jezero u okolini parka Ferenca Rajhla i ulica Matije Korvina, Đure Đakovića, Vase Stajića i Korzoa (Prilog I-2); do 1730. godine vokom je bilo povezano sa veštačkim jezerom (čija je brana u okolini ulice Petra Drapšina bila do sredine XVIII veka) trasom između zgrade Dafiment i Narodnog pozorišta; sada je njegova teritorija nasuta

3.2.7. Rogina bara

Jezero Rogina bara je prikazano na geografskim kartama od 1747. godine (Prilog III-11). Pružalo se na teritoriji omeđenoj ulicama Boška Vujića, Vuka Karadžića, Branislava Nušića i Bose Milićević. Njegova regulacija započeta je zasađivanjem vrba (1764, 1815) i nasipanjem puta u ulici Đure Đakovića (1794). Pojavila se i potreba za njegovo isušivanje. Na osnovu maksimalne kote mulja (110,32 mnm), maksimalni nivo vode jezera Rogina bara, prikazan na geografskim kartama, bio je oko 110 mnm (Aneks 2, Prilog III-13). Potvrđuje to kota površine humusa (iznad 110,8 mnm) na Korzou kod SDK. Kod raskrsnice Korzoa i ulice Matije Korvina kota površine mulja je 109,55 mnm. Za kotu dna jezera, pri bezmuljnom stanju, ukazuju kota dna koja je od muljevitog humusa (kota dna 108,21 mnm) i prašinaste ilovače tamnomrke boje (kota dna 107,2 mnm) u okolini Korzoa, a na severnom delu jezera, kod ulice Vase Stajića, tamnosive, zaglinjene prašine (kota dna 108,02 mnm), koja sadrži 2-6% organskih materija. Na obali jezera Rogina bara utvrđene su dve lokacije sa muljem. Na raskrsnici ulica Matije Korvina i Vase Stajića (između kote 111 i 108,62 mnm), mulj je kod spoja jezera i opkopa u ulici Matije Korvina. Na potezu između Korzoa i ulice Branislava Nušića (između kote 109,25-107,15 mnm), mulj je utvrđen na trasi kanala koji je do 1730. godine spajao jezero Rogina bara sa veštačkim jezerom, čiji je nasip bio kod ulice Petra Drapšina. Ove zaključke u vezi bivših podvodnih terena potvrđuje i nivo podzemne vode utvrđen tokom geomehaničkih istraživanja: u tankim krugovima obeleženim bušotinama nivo podzemne vode bio je ili u nasipu ili u obeleženom zemljištu (mulj, siva ili smeđa glina i humus).

4.2.7. Rogina bara

Jezero Rogina bara je prikazano na geografskim kartama. Pojavila se potreba za njegovo isušivanje. Od 1827. godine na jugozapadnom delu bare bila je svinjska pijaca. Od 1828. godine zidani kanal duž Korzoa i Trga republike odvodio je vodu Rogine bare u kanalisani Fizfaš potok (Prilog IV-3). Odvođenjem vode, na teritoriji jezera, severno od Korzoa, sa obe strane nasutog puta u ulici Đure Đakovića, nastali su podvodni tereni (1830, 1845). Godine 1840. površina teritorije Rogine bare bila je 6,32 ha.

5.3.7. Rogina bara

Jezero Rogina bara je prikazano na geografskim kartama do 1858. godine. Do 1884. godine na jugozapadnom delu bare bila je svinjska pijaca. Zidani kanal duž Korzoa i Trga republike odvodio je vodu Rogine bare u kanalisani Fizfaš potok (Prilozi V-21-1–V- 21-2). Kanalom na Majšanskom putu dovedena je voda na teritoriju Rogine bare. Na istočnoj obali jezera izgrađen je nasip željezničke pruge. Geografske karte (1869, 1870, 1876) i fotografija prikazuju lokaciju parcele (kod željezničke stanice) odakle je vršeno iskopavanje zemlje, gde je bilo jezero korišćeno za kupanje konja. Izgrađeni su kanali u ulicama Đure Đakovića (1878, 1884, 1885, 1888, 1909), Bose Milićević (1887, 1932), Vase Stajića (1903, 1905), te na severnoj ivici parka Ferenca Rajhla (1894). Godine 1892. je otvorena ulica Matije Korvina, a 1897. ulica Vase Stajića. Postojala je kanalizacija na južnom delu ulice Matije Korvina (1896, 1897), najverovatnije od ulice Vase Stajića (1902). Izgrađena je kanalizacija u ulici Bose Milićević (1926, 1932). Godine 1861. od kote terena jugozapadne ivice padine udoline Rogine bare (na Korzou kod ulice Vuka Karadžića), kota dna Rogine bare (u ulici Matije Korvina) bila je niža za 2,32 m, a kota dna jarka u ulici Đure Đakovića viša za 0,16 m. Godine 1869. od kote terena zapadne ivice udoline Rogine bare (na Korzou kod severoistočnog ugla Pozorišta), kota dna otvorenog kanala na južnom kraju ulice Matije Korvina bila je niža za 2,16 m, a kota terena u ulici Đure Đakovića za 2,5 m. Na južnoj i jugozapadnoj obali jezera izgrađen je kaldrmisani put, duž dela Segedinskog puta i ulice Đure Đakovića i na Korzou. Nivelisanjem terena grada 1884. godine utvrđene su kote terena na Korzou kod Pozorišta (111,3 mnm) i kod ulice Đure Đakovića (110,3 mnm), u ulici Đure Đakovića kod Zmaj Jovine ulice (112,42 mnm, kota dna kanala 110,4 mnm), između ulice Boška Vujića i Vase Stajića (110,23 mnm) i na Segedinskom putu (111,11 mnm) (Prilog V-21-1). Između 1869. i 1884. godine smanjena je razlika kota terena na Korzou kod Pozorišta i kod ulice Đure Đakovića za 1,5 m. Godine 1886. i 1888. godine nasut je najveći deo teritorije Rogine bare (park Ferenca Rajhla i deo parcele prodate za izgradnju kuća). Godine 1893. deo ulice Matije Korvina bio je nasut nasipom debljine 1 m. Godine 1940. tokom snimanja terena grada utvrđeni su nivoi na Korzou kod kuće br. 7 (111,59 mnm) i ulice Đure Đakovića (111,28 mnm), u ulici Đure Đakovića kod Zmaj Jovine ulice (113,22 mnm) i kod ulice Vase Stajića (111,43 mnm) (Prilozi V-21-1 i V-22). Između 1884. i 1940. godine nivo terena je izdignut za 0,2-1,01 m. Dana 15. maja 1892. godine na neizgrađenoj teritoriji Rogine bare bio je kopani bunar, s nivoom vode 1 m nižim od nivoa terena. Tokom posmatranog homogenog perioda sliva Palićkog jezera nivo podzemne vode na teritoriji jezera Rogina bara se menjao: 105,5/107,5-107,5/109,5 mnm i 105,69-107,53 mnm (kopani bunar br. W37) (Prilozi V-7, V-8-1–V-8-2 i Tabela V-2- 1). Procenjeni maksimalni nivo vode Rogine bare (110 mnm) potvrđuje podatak maksimalnog nivoa podzemne vode (109,5 mnm, utvrđenog za homogeni period 19.4.1848-1.1.1963) (Prilog III-13). Pri ovoj koti podzemne vode jezero se snabdevalo i površinskim doticajem padavina. Na severoistočnoj obali jezera Rogina, malo dalje od jezera, na raskrsnici ulica Vase Stajića i Bose Milićević (između kote 111,54-108,8 mnm), mulj je na lokaciji jezera koje je nastalo iskopavanjem zemlje (Aneks 2, Prilog III-13).

Iz knjige:

Szekeres_Laszlo_Szabadkai_helynevek-1

ROGINA BARA (188)

Ősrégi mocsár a középkori Szabadka falu, később pedig katonai sánc keleti oldalán. Stratégiai jelentősége egykor bizonyára nagy volt, az iratokban sokszor előfordul a neve. A mai vasútállomás és a Vük Karadžić utca (Bárányköz) között terült el észak— déli irányban. A RB (idősebb személyek két esetben is Rókina barának mondták) idővel azonban akadályozta a város fejlődését, ezért 1764-ben a királyi kamara rendeletére fűzfákkal kezdték beültetni. 1794-ben egy másik rendelet értelmében le kellett a vizét csapolni és a felszabaduló területet házhelyeknek eladni. Ugyanekkor egy töltésutat is emeltek a mai Đuro Đakovic utca hosszában, amelyet 1803- ban nyárfákkal szegélyeztek. A víz azonban a munkálatok ellenére is részben megmaradt. 1821-ben építettek egy szabályos lecsapoló csatornát is, a víz azonban továbbra sem folyt le. Az 1840-es években ezen a helyen még fürödtek a gyerekek. A RB déli, kiszáradt része 1827 óta disznópiacnak szolgált. A vasútállomás építésekor, 1864-ben kövesutat építettek rajta keresztül. 1888-ban a városi tanács elhatározta, hogy a szabad részt feltölti és a bara helyén parkot létesít (ma Lenin park), valamint törvényszéket építtet (a Pannónia nyomda és a belügyi titkárság épülete). A mélyedésbe ezek után másfél évig hordták a homokot, a környező telkeket pedig házhelyeknek adták el. A ma is látható platánfákat 1888— 89-ben ültették.

vidi još: https://hr.wikipedia.org/wiki/Rogina_bara 

http://www.heritage-su.org.rs/?p=1991&lang=hu

https://suistorija.wordpress.com/gradska-kuca-i-subotica-1912-2012-trajanje-promene/