Štamparija Ernesta Fišera

 “ERNEST FIŠER”

Još  1897.  godine,  štampar  Nikola Tomić  otvorio  je  svoju štampariju, koja će u narednom periodu promeniti niz ortaka i vlasnika. Od 1907.  godine  je u vlasništvu Ernesta Fišera (Fischer Ernö)[1] i nosi ime “Hungaria”, da bi se ono od 1918. godine promenilo i glasilo  “Fernest”.  Adresa štamparije je bila Karadžićeva ulica 26. Ernest  Fišer  je  planirao 1926. godine da na postojećoj parceli, uz postojeći objekat dogradi i jednu novu zgradu za štampariju. Izrađeni su i tehnički nacrti, ali je on odustao od gradnje.[2]Preduzeće se bavilo i knjigovezačkim poslovima, izradom  reljefa, graviranjem, litigrafijom, izradom kartonskih kutija i kartonske robe te štampanjem. Učestvovalo je na licitacijama za štampanje železničkih voznih karata, što je bio posao koji im je obezbeđivao dobru  zaposlenost i zaradu. Pored  toga Ernest Fišer je 1927. godine poslao jedano cirkularno pismo subotičkim privrednicma u kojima ih obaveštava da planira da pokrene list “Ekonomski glasnik”, ali nije uspeo da realizira tu ideju.[3]

U 1918. godine ima 15, a 1923. godine već 120  radnika, po podacima  iz lokalnog lista “Nova pošta”[4]. Zapošljava i strane radnike, “pošto su oni vođe cele moje štamparije i papirne industrije, a koji stručnjaka nisam u stanju u našoj  zemlji naći” pisao je subotičkom “Udruženju industrijalaca.”[5] Tako je kao graver, 1925. godine zaposlen Nikola  Fleš, mađarski  podanik.[6]

XXIV 100 928

U 1928. godine firma nosi ime “Grafički umetni zavod” i zapošljava do  30 radnika. U 1931. godini ima 51 radnika a 1933. – 35. Raspolagala je sa 4 elektromotora snage 6 KS. Sa radom prestaje 1938. godine.

Nakon rata, štamparija  je nacionalizovana. Udova osnivača, Jelena  r. Borner, uputila je 1950. godine molbu gradskim vlastima da  joj  se vrati jedna mašina za slaganje iz nacionalizovane štamparije, ali je odbijena.[7]

 

[1] Ernest Fišer  je  rođen  u  mestu  Nađseleš (Nagyszölos) u  Mađarskoj,  1883 godine, od oca Hermana i majke Marije Tabak. Supruga mu je bila  Ilona  r. Dorner,  sa kojom je imao kćerku  Žužanu/Suzanu. Optiranjem  je, zajedno  sa  porodicom, 1923. godine, stekao jugoslovensko državljanstvo. IAS,F:47, I 45/1926. Stradao je u nemačkom logoru Štrashof  (Strasshoff), 1944. godine.

[2] IAS,  F:47,  III  261/1926

[3] Koloži, str. 222

[4] Nova pošta”, br. 92, 17.10.1923. st. 3.

[5] IAS, F:235.21.109/1925

[6] IAS, F:235.22.806/1925

[7] IAS, F:68. V 183/1950

otac Ernest stampar