Subotički izlozi tokom dvadesetog veka

Dejan Mrkić, Istorijski arhiv Subotica 

Subotički izlozi tokom dvadesetog veka 

Sažetak: Iako se stare zgrade u centru Subotice nisu menjale celo stoleće, izlozi u njihovom prizemlju prilagođavali su svoj oblik arhitektonskim trendovima i potrebama trgovina. Kako se XX vek bližio kraju, njihov značaj se smanjivao, što je dalo šansu da se fasadama vrati stari izgled. Sve to vreme, svojim dizajnom i sadržajem, u značajnoj meri su uticali na gradski kolorit. 

Ključne reči: Izlog, neonske reklame, prodavnice, socijalizam 

Uvod  

Pojam „centar grada“ u urbanističkom smislu jeste gradsko jezgro u kome su grupisane monumentalne građevine uglavnom rezervisane za administraciju i poslovne, kulturne ili ugostiteljske sadržaje. Za mnoge građane centar grada se prostire samo dotle, dokle dosežu trgovine odnosno šareni izlozi. Njihov izgled je taj koji se stalno menja i šetnju ulicama čini zanimljivom, posebno onim šetačima koje mogućnost da nešto vide i iznad izloga, dakle arhitekturu, ili ne zanima ili im je već vrlo dobro poznata. Takav doživljaj gradskih sadržaja se možda čini površan, međutim ne treba zaboraviti da su upravo pijačni trgovi i trgovačke ulice bile te koje su imale snažan uticaj na pravce razvoja grada.

„Mapa“ subotičkih izloga je iscrtana još davnih dana. Pokušaji da se naprave iskoraci u pravcu nekih zapuštenih pasaža ili dvorišta, po uzoru na neke druge gradove, ovde nisu bili uspešni. Koliko god bili ljupki ti mali novootkriveni gradski prostori, nisu mogli da donesu poslovni uspeh pa su urbanisti to pripisali specifičnom subotičkom mentalitetu koji ne odstupa od svoje „staze slonova“, odnosno davno zacrtane rute izloga koji čine jedan neprekinuti niz. Tek početak 21. veka i dolazak modernih tržnih centara najavljuje promene u pogledu navika Subotičana.

01

Izlog prodavnice NA-MA, Subotica šezdesetih godina, Istorijski arhiv Subotica  (IASu)u, F.180, Zbirka fotografija

Iako u drugom planu kada se govori o lepoti neke varoši, izlozi, njihov sadržaj i reklame iznad njih jesu nekakva „bižuterija“ grada, koja nema trajnu vrednost ali u sebi sadrži primenjenu umetnost te tako daje značajan pečat ukupnoj slici.

Subotički izlozi proteklih sto godina pričaju priču o društvenim sistemima kroz koje smo prolazili, ekonomskom stanju koje se menjalo kao i trendovima u oblikovanju ovog segmenta arhitekture.

 

Kutijasti izlozi

U Istorijskom arhivu Subotice, sačuvan je projekat Đule Valija iz 1930. godine za lokal Armina Rota. Ovaj industrijalac će kasnije postati jedan od najvećih pristalica moderne arhitetkture u Subotici[1] a nacrt izloga za njegovu prodavnicu[2] (Karađorđev trg 10, danas Trg Republike) jeste trag koji nas vodi u vreme kada su nastajali veliki kutijasti izlozi od gvožđa i stakla[3]. Ti zlozi će u potpunosti pokriti fasade u nivou prizemlja da bi radnjama dali mnogo veći prostor za izlaganje robe i više dnevne svetlosti samom lokalu.

 

02

Nacrt izloga za prodavnicu Armina Rota, IASu, F: 47, inž 823/1930

U godinama koje su dolazile, arhitektonski stil jednostavnih oblika i svedenih linija, nametnuo se kao estetski ideal pa možemo pretpostaviti da u, već formiranim trgovačkim ulicama, zaposednutim objektima izgrađenim u prethodnom veku, nije ostalo puno prostora za ostvarivanje modernih zamisli. Velike izloge je već najavila secesija, a ubrzo su i nove „nakalemljene“ modernističke forme prekrile prizemlja mnogih kitnjastih fasada gradskih palata.

Sadržaj izloga

Razvojem industrijske proizvodnje i raznovrsnost artikala u trgovinama se umnožavao. Ako je to razlog zbog čega je porasla potreba za izložbenim prostorom, donekle se može opravdati ovaj trend, naravno, na onim mestima gde je dogradnja rađena sa merom i u saglasju sa ostatkom zgrade. Već polovinom pedesetih novine pišu da izgled neujednačenih portala ruži izgled centra grada, iako na drugoj strani traje izgradnja novih izloga, neusklađenih sa fasadama ali sa novim materijalima i rešenjima.

Pogled na stare fotografije otkriva da pored automobila i mode još jedino izlozi mogu da odaju o kom vremenu je reč. Oni su ti koji su promenjivi, dok građevine traju i menjaju se malo ili ni malo, ako je reč o objektima zaštićenim kao vredno arhitektonsko nasleđe.

Potreba za prostorom gde bi ponuda bila dostupnija oku prolaznika, nije jednaka za svaku delatnost, odnosno vrstu prodavnice. Na primer, naslovna strana izložene knjige daleko više otkriva i lakše se zapaža nego pogled na hrbat one koja stoji na polici. S druge strane, prodavnica štofova nema velik izbor zanimljivih rešenja u pogledu uređenja izloga.

Nije samo roba ta koja se izlaže. Zastakljeni prostor je koristan za obaveštavanje, promociju, propagandu…

Prvi televizor stigao je u Suboticu, u prodavnicu „Tehnika“ na korzou[4]. Godinama se pred izlogom te radnje zadržavao svet i gledao televizijski program, budući da je trebala da prođe cela decenija dok ovi aparati nisu počeli masovnije da ulaze u domove, odnosno postanu dostupni prosečnom građaninu. Novogodišnji dekor je imao zadatak da privuče pažnju kupaca a u isto vreme je doprinosio prazničnom raspoloženju prolaznika. Karikaturista lokalnog lista „Hrvatska riječ“[5] te 1950. godine, skreće pažnju kako u Božićnu dekoraciju još ulaze Krampusi[6] i Sveti Nikola.

 

03

Rubrika: „Zapazili smo“, „Hrvatska riječ“, broj 49. Subotica 8. decembar 1950.

Stara je tradicija da tu maturanti postavljaju svoje tabloe, a onaj izlog koji je pripadao Aurometalu, na „malom korzou“, po nekad je iza stakla imao trofeje pripremljene za pobednike velikih takmičenja u Subotici, koji su izrađeni u njihovoj radionici.

Uređenje izloga u vreme socijalizma

Početkom pedesetih, Trgovinska Komora u Subotici u saradnji sa Biroom za unapređenje trgovine iz Beograda organizuje aranžerski kurs u Subotici[7]. Dakle, još u vreme nestašica, kada prodavnice raspolažu sa malim brojem artikala, postoji volja da se trgovina unapredi i na ovaj način i izlozi i police učine dopadljivi kupcima.

04

Mc Gregor, subotiki korzo krajem sedamdesetih, IASu, F.180, Zbirka fotografija

 

Međutim, sfera uslužnih delatnosti do kraja ere socijalizma će ostati jedna od slabih tačaka privrede u okviru ovog društvenog uređenja. Šarenilo izloga i robnih kuća, koje je naš svet mogao da vidi u zemljama Zapada, bila je samo „fasada“, koju smo tumačili ponekad mnogo dublje. Zavodljivo obilje u njihovim prepunim prodavnicama, stvaralo je privid prava na izbor, iako su nestašice ili mali broj uvoznih proizvoda kod nas u stvari bili posledica napora naše ekonomije da bude racionalna. Sve to nije opravdanje da se više pažnje ne posveti uređenju izloga kod nas. Prizori polupraznih, prašnjavih izloga koji su postali groblja insekata, dali su velik doprinos sivilu koje je nepravedno dobilo etpitet „socijalističko“.

Ne bi bilo pravo ne pomenuti pozitivne primere. Svaka naša prodavnica bi povremeno obnovila postavku sa manje ili više uspeha, i to nikad nije prošlo nezapaženo. Jedino je nedostajao kontinuitet i ona vrsta preduzimljivosti koju nameće dinamika slobodnog tržišta. Većina subotičkih prodavnica živela je decenijama na istom mestu, nikad ozbiljno ugrožena konkurencijom.

Standard

Robna kuća „Standard konfekcija“, u skladu sa svojim imenom, podigla je standarde po svakom pitanju kada je reč o uređenju jednog takvog objekta i usluge u njemu. To važi i za izloge ove moderne trgovine. Aranžiranje po godišnjim dobima i po sezonama, uz mnoštvo odgovarajućih detalja,1971. godine nije predstavljalo samo izolovanu atrakciju, već je najavljivalo deceniju koja će nas uvesti u potrošačko društvo i „mušteriju“ konačno proizvesti u „potrošača“.

 

05

„Standard konfekcija“, Subotica 1971. godine, IASu, F.180, Zbirka fotografija

Miki radnja

Deceniju pre toga, događaj vredan da ga zabeleže i „Filmske novosti“, bio je otvaranje robne kuće za decu „Miki“, na subotičkom korzou.

„U ukusno uređenim izlozima će se okretati ringišpil, juriti vozovi, a simpatične mede klimati glavama. Unutrašnjost prodavnice biće snabdevena ukusnim i modernim nameštajem i osvetljena indirektnim svetlom.“[8] Ovaj spektakl u izlogu prve takve prodavnice u zemlji 1961. godine, tadašnjoj generaciji malih Subotičana, morao je izgledati kao iz bajke.

 

06

Otvaranje dečje robne kuće „Miki“, subotički korzo 1961. godine, IASu, F.180, Zbirka fotografija

Pred otvaranje, „Subotičke novine“ pišu:

„Prodavnica je donela jednu novinu. Naziv prodavnice je ispisan neonskim slovima, a to je prva svetleća reklama na šetalištu. Svakako, ako se ne računaju slični natpisi Gradske kafane i „Zagreb“ kafane, koji ne funkcionišu. U ulici Borisa Kidriča trebale bi sve prodavnice da svoje nazive napišu svetlećim reklamama. Pored toga što bi reklamirale svoje artikle široke potrošnje , svetleći natpisi davali bi šetalištu mnogo lepši izgled.“[9]

 

 

07

Predstava za decu u izlogu radnje „Miki“, Subotica šezdesetih, IASu, F.180, Zbirka fotografija

 

08

Publika, IASu, IASu, F.180, Zbirka fotografija

Neonske reklame

Četrdesetih godina postoji u Subotici radionica za izradu neonskih reklama „Petrik“[10]. Može biti da je neka radila i ranije, međutim, početkom šezdesetih lokalne novine pišu kako u našem gradu postoji svega nekoliko primera takvog reklamiranja. Navode kako su robne kuće u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani “ukrasile grad”. To je vreme planske privrede, lišene ozbiljne tržišne utakmice, pa neonska reklama predstavlja više ukras nego sredstvo da se skrene pažnja kupaca. Više od direktora preduzeća, za tim žude građani. Svetla neona čine gradsku atmosferu kompletnom.

09

Kolaž iz “Subotikih novina”, broj 7, 24. februar 1961. godine, strana 9

Godine 1961. novine prenose polemiku u subotičkoj javnosti: “Kritičari primećuju da su mnoge reklame neukusne jer se tip i boja slova često ne uklapa u arhitektonsku celinu sa zgradom…U razgovoru sa građanima bili smo obasuti željama da centar Subotice bude osvetljen sa što više raznobojnih reklama”[11]

Kada su svetleće reklame, najzad, zagospodarile centrom Subotice, opet se pokazala slabost socijalističkog samoupravljanja kada je u pitanju trgovina. Kako bi koja pregorela, tako bi ostajala godinama u kvaru. One koji su voleli svoj grad i priželjkivali da on izgleda po svetskim uzorima, to je svakako tištilo. Vidi se to i po povremenim osvrtima gradskih hroničara u “Subotičkim novinama”. Čak i izlog firme “Opal”, koja se bavi izradom, firmopisanjem i održavanjem istih, dugo stoji oštećen, pa ga kao zanimljivost uočava fotoreporter[12].

Krajem sedamdesetih, reporter zapaža da je tokom noći svetlost izloga u nekim ulicama i jedino osvetljenje. Većina svetlećih reklama je neispravna pa, na primer, “Namateks”, “Ruža”, “Minerva” i “Beko”, noću postaju TEKS, UŽA, MINER i BEO[13].

10

Prodavnica “Sport” na Trgu Republike, Subotica sedamdesetih, IASu, F.180, Zbirka fotografija

Na kraju veka

Sedamdesetih i osamdesetih godina tokom obnove fasada starih subotičkih palata, u želji da im se vrati autentični izgled, neophodno je bilo ukloniti velike izloge koji su prekrili prizemlja ovih objekata. Nakon toga, mnoge od tih zgrada kao da su se preporodile. Na nekim mestima su svetlost dana ugledale zaklonjene zidne dekoracije. Za neke od njih je zaboravljeno da postoje, kao što su recimo, stilski potporni stubovi balkona iznad ulaza u Štrosmajerovu 2.

Subotičani su ponovo počeli da otkrivaju svoje arhitektonsko nasleđe. To što se izložbeni prostor smanjio, uskoro više nije bilo važno. Poslednja decenija XX veka je donela krizu i inflaciju koja je potpuno opustošila prodavnice i trgovinu preselila na tezge „Buvlje pijace”.

11

„Meteor“, ulica Matka Vukovića 2, stari izlog…

 

12

…i novi izlog, nakon obnove. IASu, F.180, Zbirka fotografija

 

 

Novo vreme

Novi vek doneo je pravo “zagađenje” bilbordima, agresivnim reklamama i bojama što dovodi do svojevrsnog “slepila” tj rasipanja pažnje posmatrača. Ako posmatramo izloge, stičemo utisak da je točak istorije obišao ceo krug i njihov značaj sveo na meru koju su imali pre jednog stoleća. Čak i manje od toga. Svedoci smo da se danas mnoge prodavnice odriču izloga i prelepljuju ih velikim reklamnim nalepnicama. Izlozi su se preselili u internet dimenziju, kao i reklamiranje, a sve više i sama trgovina.

 

Összefoglaló: A szabadkai épületek a város központjában nem változtak egy egész évszázadig, a kirakatok az épületek földszintjén található kirakatok alkalmazkodtak az építészeti trendeknek és kereskedelem szükségleteihez. Ahogy a 20. század a végéhez közeledett, a kirakatok jelentősége csökkent. Ez lehetővé tette, hogy az épületek utca felőli rész visszakapja régi kinézetét. Ez időben a formatervezésükkel és kinézetükkel nagy mértékben hozzájárultak a város kinézetéhez.

 

Kulcsszavak: kirakat, neonreklámok, boltok, szocializmus

 

[1] Mr Gordana Prčić Vujnović, Razvoj urbanizma i arhitekture u periodu od 1918. do 1941. godine u Temišvaru, Segedinu i Subotici, Subotica 2008, str. 358.

[2] IASu, F: 47, inž 823/1930

[3] U molbi Senatu grada Subotice, Armin Rot traži dozvolu za preinaku zgrade. On navodi da će iskok od površine zida biti 98 cm što je neophodno, jer novi izlog mora da podupre spratni balkon. Stubovi koji su do sada držali balkon naći će se iza novog portala.

„Zbog tih stubova, sama trgovinska prostorija bila je mračna, što nikako ne odgovara takvim dućanima. Sa smeštanjem 10 komada željeznih nosača, prestaje dosadašnje podupiranje balkona“. Nakon izgradnje dva nova gvozdena stuba, stari dekorisani stubovi su odstranjeni. (IASu, F: 47, inž 823/1930)

[4] Televizija u Subotici, u „Subotičke novine“ broj 35, 29. avgust 1958. godina, strana 8

[5] D.M. , „Hrvatska riječ“, broj 49. Subotica 8. decembar 1950.

[6] Krampus, bauk; strašilo za plašenje dece. Po mitologiji prati Sv. Nikolu.

(Krampusz, mumus; Gyermekijesztő rémalak (Mikulas kisérője dec. 6-án))

 Srpskohrvatsko – mađarski rečnik, izdavač: Pokrajinski zavod za izdavanje udžbenika – Novi Sad, 1968. god. I tom, A-M, str 702)

[7] Aranžerski kurs u Subotici, u „Hrvatska riječ“ broj 40, 2. oktobar 1953. strana 3

[8] Subotica će uskoro imati dečju robnu kuću, u „ Subotičke novine“ br 6 , 17. februar 1961. strana 8

[9]Otvoriće se prodavnica dečje konfekcije, u:Subotičke novine“ br 5, 10. februar 1961. godine, strana 9

[10] IASu, F: 60, XX  2314/1944.g

[11] M.I. „Za i protiv svetlećih reklama“, u: „Subotičke novine“ broj 7, 24. februar 1961. godine, strana 9

[12] Foto kamera otkriva, u „Subotičke novine“ broj 10, 16. mart 1964. strana 7

[13]Dosetke svetlećih reklama “, u: “Subotičke novine”, broj 9, 3. mart 1978. godine